Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 121

ваше код слободних народа, који су достојни једни других.“ Као гост на скупштини присуствује и познији Француски славист Луј Леже, који се тада у Београду бавио ради својих словенских студија.

Али скупштина није испала ни из близа онако како се надало према том одушевљеном одзиву. Орпска Влада, којој су били пречи интереси династије и реакције у земљи, постарала се да омете цео рад и да баци једну мрљу на углед слободне српске кнежевине. У очи саме скупштине полиција је протерала из Београда двојицу омладинаца из Војводине, што су у једном приватном друштву наздравили здравице Светозару Милетићу и Владимиру Јовановићу, опозиционарима „постојећем поретку“ у Србији. (Када се скупштина отворила, Омладина је једногласно изабрала за председника Јеврема Грујића, некадашњег председника, Дружине Младежи Српске и једнога од вођа младе либералне странке у Србији. Грујић, који је кнежевском самовољом био осуђен на три године затвора и две године губљења грађанске части, био је у очима родољубиве и напредне омладине човек којега. је требало истаћи као заставу патриотизма и либерализма.

Једва је омладина имала времена да бе конституише, да изабере годишњи стални одбор, да саслуша: предлог Милоша С. Милојевића да се „Македонија и Албанија“ имају сматрати као српске земље и мишљење Руса Бочкарева да „Млада Европа не сме више газити права женскиња“ и да усвечано прокламује женино право на јаван рад“. Тек се било ушло у посао, а рекционарна српска влада предузе оштрије мере против окупштине и чланова Омладине. Владина штампа оби-