Омладина и њена књижевност (1848—1871)

122 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

лавним путем оптуживала је Омладину да ради у исти мах и да доведе Карађорђевића и да прогласи Републику! Свима државним чиновницима, и ђацима Велике Школе изда се оштра · наредба, да не смеју ни за тренутак присуствовати скуп_штини која, се усудила. изабрати Јеврема Грујића за свога председника. Најважнији Чланови Омладине из Србије, Милан Кујунџић, Стојан Новаковић, Глиша Гершић, Стојан Бошковић, Алимпије Васиљевић, Панта Срећковић морали су се повући. Полиција је издала усмену наредбу да се цео рад

што пре закључи, и да сваки сместа иде на своју!

страну. Тада, као што је писала Млада Србадија 1871, „савијена је лежала тробојка српска на веЛликој школи, али су тим живље прорадили чамци

Пеј

на Сави“. Одлучнији чланови су покушавали да одрже скупштину у приватним јавним локалима.

и.становима, али без успеха. Друга омладинска окупштина, тек што се састала, разишла се са демонотративним узвиком: „Живео Јеврем Грујић“, а Владан Ђорђевић при растанку изјавио је зачуђеној „словенској браћи“: „да нас никаква сила растерати неће, и да ћеу борби за слободу

и напредак имати уза се Србе, као највредније са-.

раднике и борце.“

1968 десио се један важан догађај који је рђаво утицао на ради развијање Омладине. 99 маја погинуо јеу Кошутњаку Кнез Михаило, и реакционари с обе стране Саве и Дунава пожурили су се да на младе баце одговорност, огласе чланове Омладинеза моралне саучеснике. Начелну опозицију омладинску Кнезу Михаилу, који је имао апсоЛутистичких склоности, и који је Омладини изгледао недовољно одлучан у спољној акцији, „дука-