Омладина и њена књижевност (1848—1871)

сл ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 15

Четврта. скупштина била је у јаком српском центру, „Великој Кикинди, са истим људима и са истим идејама, 24—-28 августа, 1869. под ведрим небом, иу присуству 3—4000 људи из народа. На њу је био дошао и изасланик чешких сокола. Све до ове скупштине, Омладина, је сматрала као своје листове Србију и Вилу, у Београду, Заставу и Матицу У Новом Саду. Те су листове готово искључиво испуњавали сами омладинци и писали у њима у духу омладинских идеја. Али, Омладина која је имала, преко 3000 Форината готовога новца, сматрала је за потребу да има и свој власити орган. Предлог о покретању једног таквог гласила прихваћен је одмах, и то са великим одушевљењем. Још на истој седници скупљено је око 250 Форината добровољних прилога; једна млада, девојка приложила је бушан талир који је скинула са врата.

Све је дотле ишло глатко; тешкоће су се показале када је требало крстити нови лист. На неколико седница, водиле ву се дуге и љуте препирке. да ли га треба назвати Омладина, како је хтео Лаза Костић, или Млада Србадија, како је предлагао Владимир Јовановић. Јовановић је тврдио да име новога листа треба да што „потпуније и јасније казује идеју уједињења младог србства“, и зато треба да се зове Млада Србадија, јер „Србадија значи Орбство у својој народној ваједности; да би се означила и младост Срботва, премеће јој се придев млади“'). Пошто су одржане омирске борбе речи, већина, са 134 против 101, изјасни се за Јовановићев предлог, и на тај начин постаде

28120 Пар ОША. Омладинци из Србије тражили су

1) Застава, 1869, бр. 108.