Омладина и њена књижевност (1848—1871)

196 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

да лист изилази у Београду, престоници слободне српске државе, географском средишту српскога племена, месту где је највећи број српске интелигенције. Новосађани нису давали хегемонију из својих руку, и, да би се престало са тим отимањем,буде решено да лист излази у Београду, ако Србија дадне више претплатника, у Новом Саду, ако одзив у Војводини буде бољи. ј И на тој скупштини било је плаховитих препирка,

и личних сукоба, и осећала. се већ извесна замореност. Бев мало цео рад Омладине ограничава се на те годишње скупове, на којима су се сваке године видели исти људи који држе исте говоре, не показујући никакве практичне, опипљиве резултате. 1869 године одбор је тако мало радио да није био у стању да поднесе икакав извештај. Друштвена. издања све су ређа; број чланова све мањи. Дневна политика пи повремена књижевност одузимале су И оно мало вредних и истрајних људи којима је цео покрет могао располагати, 5 | И ако је рад бивао све слабији, скушштине

су се још неко време држале. 27 августа 1870 одржана. је К Новом. Саду пета омладинска-екупштина. Од значаја: је, да се на тој скупштини први пут истичу. подитичка питања над просветНим и књижевним, и да први пут долази до Буе коба између старе, омладинске, романтичарске (струје, и нове, позитивистичке и демократске. На предлог Светозара Милетића изјављују се симпџатије тих дана прокламованој Француској Републици. Србијанци су се нарочито трудили да скупштини даду што већма политички карактер. Без слободе збора, без слободе штампе, која је била по речима Милана Кујунџића „под покровитељством Ирижанина