Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 1

о 1!

СВладимира Вујића“, они долазе на, омладинске окупиштине као на праве политичке скупове да кажу јеве своје „либералне надежде“ и изјадају се на треакцију у земљу,

На тој скупштини први пут у јавности укр » стили су своја копља два борца, који су представ· љали два, нараштаја, две политике, два схватања > света: Светозар Марковић, нешто познат својим > одрешиштим и смелим чланцима у Матици, и теоретичар омладинства, Владимир Јовановић. Док је Јовановић бранио неартивност беогр адског омладинског одбора, тиме што влада није одобрила омладински устав; доб је-он—тврдио-да Србија треба да. забаци све унутрашње размирице и да усредсреди сву своју снагу за блиско решење. источнога- питања, за ликвидацију турског царства, дотле је Марковић, са неколико млађих људи, истицао револуционарну улогу коју Србија треба да игра на Истоку, тврдио да Србија треба да буде што слободнија и напреднија, народ у њој што срећнији и задовољнији, па да може имати привлачности за угњетене и бедне народе под Турцима. Он удара. на омладинске вође у Београду, чије је слободоумље дотле трајало док нису дотерали ДО 1000 талира годишње плате, који сада воде укабинетску политику“, и хоће да упрегну Омладину у службу једној неискрено либералној и бирократској влади. Тада су се први пут на једној омладинској скупштини чуле идеје 0 организацији рада, о држави као „савезу слободних општина“, о материјалној независности, бев које не може бити уни поштења, ни реда, ни слободе у народу“. Али, ма да је Светозар Марковић већ створио круг око себе, ма да је београдско Побратимство било