Омладина и њена књижевност (1848—1871)

198 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

у његовим идејама, на омладинској скупштини он није могао продрети са својим оштрим критикама, и радикалним идејама. Глиша Гершић, Лаза Костић, Стеван Поповић и другови били су поднели предлог за преустројство Уједињене ·- Омладине Српске“. Они примећују да Омладина не само да иде у напред него удара у назад, жале се да „поједини чланови Омладине разишавши се са скупштине својим кућама и мислећи можда да је довољно само одушевљење у срцу носити, и сваке године на скупштини просути неколико родољубивих речи, одали се нерадњи и нехајству према појединим омладинским задатцима“. Да, би се престало са том грешном „нерадњом“, они предлажу поделу на књижевни и Финансијски одбор и на чланове „помагаче“ и на „радне“.

С друге стране, омладинска левица, Светозар Марковић, Раша Милошевић, Никола Пашић, Петар Ђорђевић, Ђура Љочић, Драгиша Станојевић, Владан Арсенијевић и другови, у једној писменој представци, траже, Да. се разговоримо и утврдимо, како ћемо да радимо, да постанемо у самој ствари ослобођени и уједињени“. Они траже прогресивно развијање „свију политичких и друштвених установа, ' које: унапређују слободу и материјално стање народа“, радикалну реформу

свега у чисто демократскоме духу. Они хоће да.

се народносно питање и у Аустрији и у Тур-

д-

ској реши на основу „слободе човечанске«.' Они

ту проглашују да је „облик државе ошштина, а „држава се сматра као скуп слободних општина< и да бев материјалне независности нема праве слободе. Они траже да се призна равноправност жене “са човеком, дужност друштва да бесплатно шко-

; (