Омладина и њена књижевност (1848—1871)
192. ЈОВАЋ СКЕРЛИЋ
Рад се пренео у Црну Гору. Архимандрит Василије Пелагић у току 187! године организује омладинске одборе и преко поузданих људи обилно растура омладинске књиге и патриотске прогласе по Скадру, Подгорици, у Беране, Гусиње, Плевље, Бјело Поље, Пећ, Фочу. Он тада ради да оснује омладинске књижаре на Цетињу и Црнојевића. Ријеци, као и у Боци Которској и Северној Далмацији.
1871 Лаза Костић и Миша Димитријевић председник и тајник годишњег омладинског одбора, ишли су у Цетиње, на крштење црногорског престолонаследника. Том приликом су њих двоје и Машо Врбица скројили план како да се изведе револуционарно дело ослобођења и ујвдињења СОрпства. То је требала да буде права карбонарска завера са тајним шиФфрама, печатом, подземном организацијом. Као „дописници“ одређени су: за Србију Милан Кујунџић, за Црну Гору: Машо Врбица, за остале српске крајеве Лаза Костић.') Цела се ствар свршила тиме што су !872 Јован Павловић и Лаза Костић, због једне провидне шифроване депеше, одседели кратко време у мађарском затвору.
1872 омладина се стала оштро гонити, због
·" слободњачке пропаганде у Србији, због националне
у Аустро-Угарској. 1871 угушен је Панчевац, За-
„става је пред поротним судом, Млада Србадија за-
брањује се за целу монархију. Земунска пошта, написала је на пакетима враћеним у Србију: „На-
1) Тада су изабрани омладински представници у целој Далмацији: у Дубровнику професори Зоре и конте Јозо Бона; у Рисњу, трговац Митар Бјеладиновић; у Новоме, Јефто Гојковић; у Котору. Шпиро Огњеновић и Ника Стефановић; у Будви Илија Гачета градоначелник; у Шибенику, трговац Илија Сточић; у Обровцу, Владимир Симић; у Книну, Александар Катић; у Задру, поп Киро Жежељ. 5