Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ ОШ

је отпочело мучно доба гоњења, „јер ће тако бар побећи са мејдана сав кукољ омладински.“

У исти мах, тражи се други облик организације омладинске снаге. 1871 понова се покреће ранија мисао Оветовара Милетића и Лазе Костића, да се почне са оснивањем српских гимнастичких дружина, нешто налик на „турнферајне“ у Пруској. Из Киснахта предлаже у Застави омладинац Ника Грујић оснивање готово завереничких дружина. о мештанским дружинама нека нам буде наука на првом месту, да нас лукав не надмудри, хрвање на другом, да нас силан не обори. Стрељаштво на трећем, да сваког ниткова извесно погодили можемо. Кад се тад састанемо у Сарајеву, у Призрену, биће освештено и начело српске уједињене омладине.“ Василије Пелагић издао је на Цетињу 1871 књижицу У аманет Србину и Српкињи, која, је у хиљадама примерака, гдегде и потајно, растурана по свима српским крајевима. Револуционарни архимандрит ту је напао мађарску владу због забрањивања Омладине: „Србине! ова уврједа, што ју мађарска влада тако несмотрено нама. нанесе, као што нам и тирани азијатски — Османлије нанове, нека сваког Србина и Српкињу дубоко опамети, да један другом сад или никад братску руку пружимо, братски се сложимо и измиримо ђе је свађе било, те да сви као једна душа у заједничку | радњу и озбиљно пословање ступимо и одважно се подухватимо уништити паклене намјере душмана наших, — да сада престаје доба „голог саборисања и договорног соколисања“, но дз ћемо се скоро састати на анатомисање (сјечење) душман-

ских костију....“ 26: