Омладина и њена књижевност (1848—1871)

136 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

бацали чиновнике на мацке и ударали им двадесет и пет батина. И кнез је одмах у почетку показао да му је уставност ствар која. му не иде у главу, и да не мисли слушати савете „голобрадих чиновника.“ Кнез је био стар, п млади су полагали сву наду на кнеза Михаила, који је већи део свога живота провео у Европи и за кога се веровало да се помирио са духом времена. Кнез Михаило у изгнанству имао је веза ба омладином, по доласку у Србији свечано је себе називао, „првим грађанином“ „првим војником српским“, али чим је дошао на престо, он је набрзо окренуо други лист. Његов идеал је био „просвећени деспот“ ХУШ века, Петар Велики, Фридрих Велики, ЈосиФ П. Он је држао да српски народ још није зрео за слободу, да са једним тако патријархалним народом треба и патријархално владати. „За вас десеторицу, говорио је он младим либералима, ја не могу давати уставе.“ У ствари он је мало марио за „капуташе«“, и хтео је да влада како сам хоће и како за најбоље нађе. Власт у земљи дао је крутим бирократима који су радили онако како је он заповедао, а сам је усредсредио пажњу на питања спољне политике. [6 Још почетком шездесетих година, Орбијајебила »ућуткана“, како је рекао један реакционарни лист, "и Срби у туђинској Мађарској уживали су више политичких слобода но у српској Србији. 1851 Светозар Милетић је протеран из Београда, што се усудио критиковати правитељство. Исте године, Владимир Јовановић, Стојан Бошковић, Милован Јанковић и Алимпије Васиљевић без успеха траже допуштење да покрену независан либералан лист Народна Скупштина. 1863 београдски адвокати, такође без успеха, траже допуштење да покрену