Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА БЕЊИЖЕВНООТ 139

мовоље у Орбији и туђинског угњетавања, Срба у Турској и Аустрији. Такав лист морао је на брзо бити забрањен подједнако у Србији и АустроУгарској. Али Слобода је била радо читана у српским ђачким круговима на. страни, налазила ипак начина да уђе у Србију, и млади су у њој гледали свој слободан орган који је омело говорио ове што је Омладина мислила. Слобода пи Српска Слобода су чиниле стварне услуге не само уставној и либералној идеји у Србији, него и целом орпском народу, доносећи, на српском и Француском језику, политичке, историјске и економске чланке о приликама, невољама и тражбинама српског народа, као и целога Балканског Полуострва. Српска Слобода је најзад морала престати, али је у редовима српске омладине оставила дубока и трајна трага.

То су били тешки дани за слободу и доба искушења за све те младе људе који су доследно тражили слободу за Србе ван Србије и за Србе у Србији. Милован Јанковић није без разлога, говорио, у својој старости: „Данашњи наш нараштај ниподашта, не цени нашу политичку борбу, ма да је она била, и мучна и света. Наше усрицање слободе“, као што данашњи појас презриво назива наш труа око васкрсавања и ујемчавања народних и општих слобода, ако није свагда и у свему праћено било непосредним, одмах видљивим и позитивним успе_ сима; али је то срицање било болно рађање оних великих и светих идеја и дела, која су у нашој политичкој историји епоху учинила. Садашњи нас раштај греде данас, отворених очију пи у пуној слободи, к оним идејама о којима смо ми свету текер очи отварати морали, а у времену и приликама, кад се и само симпатично преглављивање

=