Омладина и њена књижевност (1848—1871)

140 ЈОВАН СЕБРЛИЋ

речи „слобода“... сматрало за преступ који је љуто гоњен и немилосрдно кажњаван био...“') с

Када се изблиза испита о рали Омладина у Србији види се да је њена главна замерка Влади била што нема довољно одлучности у спољној акцији. Уставност је њој изгледала као једно средство којим се може убрзати рад на ослобођењу и уједињењу Српства. У својој популарној књижици Србенда и Готован, — која је енергичан напад на Србију преких судова, династичких интереса, ужесточајших«“ гоњења, тајних фондова, „височајших решења«“ у место позитивних закона, самовољних конфискација имања, процедуре у четири ока Владимир Јовановић напада на „господу“ која знају само да ударају „тежак намет на вилајет“, да самовласно »„арче благо народно“ и »азијатски троше и дангубе.“ Али ту су нарочито напади на званичну Србију која кров уста службенога певца Матије Бана пева химне Султану, „просветитељу Истока“, и српски народ оглашује за „незрео“, за „политички атом бачен међу велике народе.“

За Омладину, све је изгледало готово, и требало је само прегазити Дрину. Они су тврдо веровали да је свршено са угњетавањем народа и даје куцнуо час тако дуго очекиване српске слободе. Порази Аустрије 1859 и 1866, херцеговачки устанак Луке Вукаловића 1869, пољски устанак 1863, устанак на Криту, све су то били знаци да је дошао час општег ослобођавања. За време аустропруског рата 1866, у Србију долази поверљиви човек Наполеона Ш, генерал Тир, и изасланик мађарске емиграције гроф Ђулаји, са тајном мисијом

1) Шта је чије, стр. '—8.