Омладина и њена књижевност (1848—1871)

18 а ЈОВАН СКЕРЛИЋ

са

Почетком четрдесетих година била се вратила “ Србију једна група тих тиколованих људи, махом ђака немачких университета, васпитаних у либералном п родољубивом духу ондашње Младе Немачке, жељни да омладину српску напоје истим идејама које су п њих загревале, и они су први који у Србију доносе прве клице западних либералних идеја. Београдски Лицеј с ада био преуредио и попунио добрим наставничким снагама.) Исидор Стојановић и Јанко ШаФарик предају историју, Коста Бранковић филозофију, Д-р Вук Маринковић Физику, Емилијан Јосимовић математику, Димитрије Матић грађанско и државно право, Ђорђе Ценић кривично право, Владимир Јакшић статистику, Матија Бан француски јевик и књижевност. И младиј и либерални професори Лицеја уносе модерне идеје и политичка начела у оне ружне сукобе „дворсвих сплетака, канцеларијских раздора и поро дичних мржњи“, којима је Србија била раздирана.' |

Док су млади наставници родом из Србије, немачки ђаци, херелијанци, који су гледали борбе Младе Немачке противу апсолутизма малих владара и разједињености немачке отаџбине, били проповедници националног либерализма, дотле проФесори родом из Војводине, пожунски и пештански ђаци, који су били под личним утицајем Колара и Штура, уносе ноту панславизма, „славјанства“, како се тада говорило. Они виде Словене свуда, у Северној Немачкој и Северној Италији, српски народ им је најстарије словенско племе, из којега.

1) Развитак Велике Школе. Беседа коју је 9 двајестнетогодиш- | њици Лицеја на Св. Саву 1864 године товорио ректор Велике Школе | Коста Бранковић (из Гласника. ХУП). Београд, 1865, стр. 9—10. 5

2) Нил Попов: Србија после Џариског Мира. Београд, 1572. Књ. 1, | стр. 5. -