Омладина и њена књижевност (1848—1871)

сл РО |

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

тименталан, плачеван тон који најзад постаје. досадан. Писац је толико пустио маха машти да пушта учитеља Максу да оплакује пад Севастопоља, а да се десет година доцније дешава Мађарска Буна, а да у исти мах црквењак Васа прича о боју на Грахову! Исто тако, родитељи Гргурови, иду „чак до сеоског потеса«“, воде разговор о својој деци, али дотле је писац заборавио да их је извео ван села и црта их како се скидају и лежу на спавање! Али у Сањалу има неколико верних типова интересантних описа: тако сеоски учитељ Макса, читалац Плутарха и Чокеа; професор Љубомир, „Славјан“ пз Штурове и Коларове школе: мајстор Јован у Београду, који Доситија зна у прсте; сеоска школа у Србији, Београд четрдесетих година, живот лицејаца око 1848, све то даје знатну локалну боју и вредност овом и иначе интересантном роману. _ |

Од свега обилног Шапчаниновог рада остаће неколпко нежнијих и искренијих песмица, роман Сањало п три пли четири приповетке из Србије. Остало ће забележити само библиографија. Папчанин је био и сам сувише склон сентпменталности

и романтици, и десило му се да живи у једном –

сентименталном и романтичком добу, де су те његове рђаве стране добиле обилне хране. Отуда највећи део његова рада данас је широј публици

непознат, и изгледа старински и наиван онима, _

који га још по дужности читају.