Омладина и њена књижевност (1848—1871)
је штета што није издао обећаване песме, » које У
598 ЈОВАН СКЕРЛИЋ
Гори, сумње не може бити: то су добре ствари м њих је могао писати само песник од талента. То су једноставни утисци и прости описи, али са нечим природно песничким и неусиљено срдачним, са нечим нежним и лаким као бела свила у летњем зраку или ваздух после пролетње кише. Тако у оној лакој песмици После кише:
Ох, како сунце сија Кад густи облак прође! Ох, како зрачак прија, Кад блага тишма дође
Умилне тице мале
(Са росне гране слећу, Па росу чисту круне
У недра милом цвеђу...
Уз поток жустар, мали,
= Што сада јаче струји Небројно јато пчела
· Попевку своју зуји...
Село му је било блиско и драго, он је осећао сву поезију обичног живота и малих људи, и стварна
простом стилу казују тежакова занимања у пролеће и сељачке забаве.“ Његове сеоске песме пмају нечега свежег и оригиналног, и по осећањ о
и по изразу, без трунке књишкога, лепа је он проста реч:
Оди, брже, момче, оди: ПОШИЕ су нам ласте!..