Омладина и њена књижевност (1848—1871)

је штета што није издао обећаване песме, » које У

598 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Гори, сумње не може бити: то су добре ствари м њих је могао писати само песник од талента. То су једноставни утисци и прости описи, али са нечим природно песничким и неусиљено срдачним, са нечим нежним и лаким као бела свила у летњем зраку или ваздух после пролетње кише. Тако у оној лакој песмици После кише:

Ох, како сунце сија Кад густи облак прође! Ох, како зрачак прија, Кад блага тишма дође

Умилне тице мале

(Са росне гране слећу, Па росу чисту круне

У недра милом цвеђу...

Уз поток жустар, мали,

= Што сада јаче струји Небројно јато пчела

· Попевку своју зуји...

Село му је било блиско и драго, он је осећао сву поезију обичног живота и малих људи, и стварна

простом стилу казују тежакова занимања у пролеће и сељачке забаве.“ Његове сеоске песме пмају нечега свежег и оригиналног, и по осећањ о

и по изразу, без трунке књишкога, лепа је он проста реч:

Оди, брже, момче, оди: ПОШИЕ су нам ласте!..