Омладина и њена књижевност (1848—1871)

236 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Нигде нема среће, нигде лица њена, Стан јој не познаје земља ни селена, Свуд је сама беда, свуд невоља клета И туга је обшта владатељка света.

Међу првим његовим песмама има их које суп мислима, тоном и обликом копије песама Јована Ст. Поповића. Ко да не позна пастиш оне мислене Године 1848 у овим изливима који изненађују из уста једнога војника:

Зелене ливаде плодне и њиве погажене људма, Стењала далека мора под тешким теретом људи, Као овце кад се на клање чопором воде

Људи су људе на даљно губилиште слали...

Али поред те Ффилософске жице има код њега и врло јако патриотско осећање, које је годинама све више узимало маха. Он има и љубавних песама уМилки« (то је било омиљено женско име код омладинаца), али то су песме усиљене и ладне. Драгашевић се са више успеха огледао на патриотској поезији, певајући епопеју Устанка, Танаска, Рајића, на топу, Хајдук Вељка, мегдан Јована Курсуле. Неке од њих остале су пи надживеће старог песника. Његова Јека од гусала, штампана први пут у новосадској Словенци, била је једна од најпопуларнијих песама тога доба, пи са Змајевом Вилом и Ненадовића Снагом народа иде у најбоље веће патриотске песме српске из онога доба. Редак је Србин који не зна оне импресивне и јаке стихове: Србин сеје, а Турчин пожњева,

Србин гаји, а Турчин ужива.

Србин ради, а Турчин се слади,

Србин роди, а Турчин одводи;