Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНООЋ а

Српска земља, турски спахилуци, Српска чеда, турски заточници, Српска сабља о турским бедрима, Српске токе на турским грудима, Српско злато на турском оделу, Српско благо у турским рукама. Турски коњи српске газе мајке Турска сабља српску главу сече, Нигде мира за Србина нема, Нигде станка, нит' весела данка.

Поред много безначајног, баналног, прозаичног, поред доста слабих и погрешних стихова, Драгашпевић има и изравитих, срећно казаних и доста добрих стихова, који се увек дају читати.

Драгашевић се огледао на драми, п његов Хајдунк-Вељко, дело невешто и неуметничко, јоти данас има својих гледалаца. Доцније, Драгашевић се» одао на географију, а поезију сасвим оставио. Од свих знатнијих песника омладинског доба он и Лаза Костић још су једини у животу.

КОСТА РУВАРАЦ (1837—186%)

Када, је 1864 Коста Руварац умро, његова смрт ожаљена је у омладинским круговима, као велики националан губитак. Србски Летопиг за, 1864 ожалио је у њему „дику и понос србске омладине.“ Омладинске дружине приређивале су парастосе и свечане седнице у славу његове успомене. На скоро после смрти, 1866 и 1869, изишле су две свеске његових скупљених дела. Једно време, 1870, у Омладини се помишљало да му се подигне споменик.