Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОРТ ОЕКо

шених и слабих, за којеје сам писац забележио: „ове ми песме неваљају, није ни руге, првине су.“ То је родољубива, љубавна и винска поезија, не без извесне топлине и срдачности. Колико се дајс судити по тој малој збирци младићских стихова, Васић је имао дара, и ту има доста, добрих стихова, испеваних у духу поезије Бранка Радичевића, али ипак са нечим особеним и својим. Од Васића је остало неколико популарних песама, као Смроче сам..., Нек' душман види...:

Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни, Протрљај очи, слава те зове,

Слава те зове на црно гробље

На оно тужно Косово поље

Та да ли живиш, та да ли чујеш,

Ту прну клетву, тај уздах тешки,

Да ли још памтиш, да ли још знадеш, За онај бојак, бојак витешки %#

У свом проучавању модерне српске лирике, Љубомир Недић је приметио искрену патриотску поезију младог Владимира Васића, п изгледало му је да би он „једини међу својим друговима одржао био реч, и да би да је дочекао наше ратове за ослобођење, постао био српски Кернер.“ На страну пророчанства, која су увек сумњива, нарочито у књижевности, ван спора је да је Владимир Васић био млад песник од срца и искрености, и да је његова смрт била известан губитак за српску књижевност.

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 55