Омладина и њена књижевност (1848—1871)

60 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

да је „поезија темељ сваке просвете народне“. Листови су пуни „мудрих речи“, „наравоучителних черта«, „расадника мудрости,“ повести »3а јуност“. Басне Доситијеве се често прештампавају ; | Љубомир П. Ненадовић одлично производи ладне и паметне басне. Један од најпопуларијих страних писаца јесте ХристиФор Шмит, који се ревносно »поврбљава“. Уверење да књижевност треба да буде дидактична општа. је, Ђорђе Рајковић — у предговору своје књиге Јед и Мед (1858) — говори „о свези поезије са педагогијом“, „о упливу који поезија на педагогију може имати«, тражи да „песме пре свега питомост пробуђују и развијају“, вели да. је њима циљ не само забавити машту но и „оштроумље пробудити“. 1858 Ђорђе Малетић и Владимир Вујић покрећу Родољубац, лист за „распростирање полезни знања,“ где сена књижевност гледа као на празну забаву и беспослицу, а у природним наукама тражи „крепка храна.“ Један лист онога доба), приказујући Тајне Париске од Евжена Сија, вели: ;У животу српског народа влада у довољ- | ном степену природна простота, и зато дужност ориског списатеља састоји се у томе, да србски народ уче добродетељи. Моралне приповетке, особито из историје црпљене, јесу понајудеснији предмети, о којима се српски публикум, особито женски пол с користи занимати може.“ –

Педесетих година три струје боре се за превласт у српској књижевносту, псевдо-класицизам, немачка романтика и српска народна поезија,

И ако класички дух није био тако јак као у доба, Лукијана Мушицкога, ипак се он јако осе-

') Светозар, 1856, бр. 5.