Омладина и њена књижевност (1848—1871)

о

70 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ски лист, а нарочито да створи једну читалачку публику. После династичке промене у Србији, он 1859 пређе у Србију, и изгледа да му је тада нуђена столица министра просвете. Пре но што је прешао у Србију, онје продао лист и штампарију Платону Атанацковићу, а владика преда уређивање листа Јовану Ђорђевићу, који га начини органом млађег и либералнога поколења.

Колико је Србски Дневник био важан за политички живот српскога народа, био као нека запаљена светиљка у мраку оних црних десет година од угушење Револуције па до пораза на. СолФерину, толико је Седмица значила за књижеван живот и развитак тога доба. Она је била књижеван орган српски, према којем је београдска Шумадинка била представник покрајинске књижевности, као данас Бранково Коло, Босанска. Вила и Зтдј. Седмица је стајала и над осталим српским часописима у Војводини. Подунавка, која је од 1856 до 1858 излазила у Земуну под уредништвом Ђорђа Малетића, била је само њена копија. А Србски Летопис, слабо распрострт, са малим бројем сарадника, све до краја педесетих година, када је сасвим отворио врата младима, није имао велика, значаја.

СОедмица је увек ишла као књижеван додатак Србскога Дневника, и све до 1854 уређивао је сам Данило Медаковић. Но како се посао на Србском Дневнику развијао, Медаковић преда Седмицу нарочитом књижевном одбору, у коме су били Борђе Поповић, Јулија Радишић, Јован Ђорђевић и Ђорђе Натошевић. Нови одбор Седмљаце био је намеравао да је сасвим одвоји од Србскога Дневника, пи начини је искључиво књижевном. И 1855 уредништво