Омладина и њена књижевност (1848—1871)

—'

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

Србскога Дневника и Седмице стави на гласање својим читаоцима питање о деоби оба листа. 1800 њих хтело је да остане по старом, и Сеомица и Србски Дневник заједно; 1200 њих изјаснило се само за Србски Дневник; свега 4 глабало је за саму Седмишу. Било је очевидно да још пије дошло време за искључиво књижеван лист српски.

Али ипак, Седмица и тако зависна, бпла је прикупила око себе све оно што је имало гласа у ондашњој српској књижевности, како старе величине, тако и младе снаге. Јован Ст. Поповић био јој је ревносан сарадник, Јоксим Новић Оточанин штампао је ту одломке из своје Мостовије и Орбства, Јован Илића своје стихове, међу осталим и Хасана Пепељара, ту је и Пикола Боројевић, а поред њих: Јован Јовановић, Ђура Јакшић |„Теорин“), Стеван Влад. Каћански. Ту под шифром АЕ почиње, свој историјски рад и Иларион Руварац.

|Кли, поред свих тих крупних књижевних имена, Седмица се не би могла назвати правим књижевним листом. Она је више лист за поуку но за праву књижевност, и поред песама од вредности, Од песника од талента, ту су извештаји и слико о дневним политичким догађајима, каткада цели бројеви превод су из АЏдетете Демил. Она се стара да извештајима пробуди словенско овећање код својих читалаца, она готово искључиво доноси вест о словенским књижевностима, и тек у другом реду Па Рале овећање, доносећи усрбске опоменике“. Сгдмица се много бави моралном и верском поуком иу њој ву чести уафорисми о воспитању“ »мудра изреченија“ „огледало дјевице“, „Разговори с Богом“, и тако даље. Ту се преводи много. Пемачке романтичке и сентименталне приче ревносно