Омладина
Broj 13
CENTRALNI
OMLADINA
ODBOR
UJEDINJENOG SAVFZA ANTIFAŠISTIČKE OMLADINE JUGOSLAVIJE
Braneći svoju čast i slobodu kroz tri godime
raspisuje
KOI NAZIVI RAR S S
KNJIŽEVNIH RADOVA
maši su narodi branili svoju
kulturu i kulturno nasljedje od {ašističkog mračnjaštva.
U toku narodno-oslobodilačke borbe pismenost je počela da prodire u najšire
narodne slojeve, Danas mi imamo po čitavoj našoj zemlji, na frontu i u pozadini,
veliki broj omladinskih listova i zidnih novina. Svi mladi ljudi koji pišu treba da pošalju svoje radove za ovaj KONKURS.
Najbolji radovi će biti objavljeni u ~Omladini+ ili u posebnim brošurama. Po
tri književna rada — od pripovijedaka, pjesama, iz dječje literature i humoristike
— biće nagradjeni (uglavnom knjigama).
Radovi starijih književnika biće posebno nagradjeni.
KONKURS se raspisuje za najbolje:
Uz radove treba poslati lične podatke: 1. Prezime i ime, 2. adresu, 3.
RR GT NIN
. pjesme
pripovijefhe, novele ili druge prozne radove: drame ili manje scenske prikaze :
sve vrste dječje hnjiževnosfi ;
Sve vrste humoristHičkih radova.
ranije
zanimanje, 4. današnja dužnost, 5. godine starosti.
Radove treba slati najkasnije do 1. NI 1044, na adresu: Sekretarijat Centralnog odhora USAOJ-a. — Radovi se mogu dostaviti i preko zemaljskih odbora USAO-.
Pozivamo sve organizacije Ujedinjenog saveza anfifašističke omladine Jugoslavije da se svestrano založe za šfo širi odziv ma ovom KONKURSU!
n ___SEKRETARIJAT e: ; CENTRALNOG ODBORA UJEDINJENOG SAVEZA ANTIFAŠISTIČKE OMLADINE. JUGOSLAVIJE
kultno zale
POKLON SOVJETSKE OMLADINE MLADIM BORCIMA NARODNO·OSLOBODILAČKE VOJSKE
·SMJEN A«, literarno-umjetnički i opčepolitički žurna! Centralnog komifefa Komsomola, kao svoj pozdrav, poslao je: „Mladim vojnicima Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije«, jednu zbirku knjiga — najnovijih izdanja u SSSR-u.
* Izišao je prvi broj centralnog m jesečnika vojnog saniteta: " FOJNO-SANITETSKI PREGLED".
U uvodniku gen,-G. Nikoliš kaže da će list morati ''da doprinese formiranju jedinstvenog gledanja na sve osmovne probleme mašep saniteta.,. da potpomogne likvidaciju ostataka naše rascjepkanosti i onog uskog lokalnog gledanja . . „“*
Pored članka uredništva: '“Optužujemo”, nalaze se stručni orginalni članci, zatim saopčćenja, referati, hronika i vijesti.
Ovaj broj posvećen je "jJunačkim bolničarkama, ljekarima i svima sanitetskim radnicima maše vojske, palim u borbi iii ubijenim od zločinačke lašističke ruke...*
x»
Jedna grupa slovenačkih infelektualaca, koji žive u Bariu, počela je za Slovence — koji se nalaze u južnoj ffaliji, a koji pripadaju mašem narodnooslobodilačkom pokrefu — izdavači list »Domovina«.
»Domovina je stavila sebi u zadafak da braći, koja su bila dugo ofrgnufa od domovine i njene borbe, kaže isfinu o slovenačkom i jugoslovenskom oslobodilačkom pokrefu, i da poradi ma zbližavanju Jugoslovena u fuadjimi.
*
Narodno pozorište Slovenije izvelo je prvi puf dramu Mafeja Bora: Teška ura“, u kojoj je prikazana borba slobo, doljubive Ljubljane profiv okupafora.
Straua 5
Jredništvo humorističkog lista »Jež« izdalo je knjižicu »Sfrašan san poštara Nikole Gojkovića« od Jože Horvata.
*
Glavni štab. NOV i PO Hrvatske izdao je knjižicu • Gonjenje« od generalmajora Josipa Škorpika, komandanfa ()Jicirske škole NOV Hrvafske.
IZLOŽBA SLIKARSKIH RADOVA SOVJETSKE DJECE U NJUJORKU
Oko 500 slikara iz Njujorka i mnogo drugih predstavnika američke infeligencije prisustvovalo je, u muzeju Nova Škola« u Njujorku, ofvaranjua izložbe slikarshih radova sovjefske djece.
Na ofvaranju su održali govor direkfor i predsjednik muzeji američko-sov· jelskog drašfva. Dajući visoku ocjenu slikarskih radova sovjefske djece direkfor muzeja je rekao: »Izložba je od naročifog značaja, jer oma pokazuje azbudjujući odgovor djece na najtragičnije dogadjaje koje su ikada djeca proživljela. Ovdje vidimo odgovor šfa „je osjećao sovjefski narod i šfa je on mislio u danimu herojske borbe. Ova izložba ocrfava hrabrost i veličinu sovjefshke omladine, a fakodjer i brigu sov jefske vlasti koja smafra za pofrebno da razvija stvaralačku misao i u momenfima najteže opasnosfi.«
Predsjednik američko-sovjetskog drušŠiva u svom govoru pozvao je da se uačvrste prijafeljske veze izmedju sovjefskih i američkih umjefnika.
*
Hisforijski muzej u Lavyovu, koga su Nijemci opustili za vrijeme svoga gazdovanja ponovo je ofvoren. Jedan dio muzejd sada je posvećen domovinskom rafu. U njemu će biti izloženi dokumenti, re Tikvije i Jotografije hoje prikazuju borbu Crvene armije i partizana za oslobodjenje Lavovske oblasti. U muzeju će bifi izloženi dohumenfi o masovnim ubijsfvima koje su mad mirmim sfanovništvom izvr šili Hifleroveći.
MIODRAGA MILOVANOVIĆA — LUNA
Donosimo nekoliko izvadaka iz dnevnika narodnog leroja Miodraga Milovanovića-ı ma.
Miodrag: Milovanović je stupio W partizane kao 19-godišnji omladinac. Kroz borbu se istakao, postao major Narodno oslobodilačke vojske i zamjemik komandanta i proleterske brigade. N# Prvom kongresu antifašističke omladine Jugoslavije, Lune je, kao jedan od najistaknutijih mladih vojnika, izabran u Zemaljski odbor USAOJ.a, Poginuo je pri povratku u Srbiju,
«Ovi dijelovi dnevnika, koje objavljujemo, pisani šu u najtežim danima naše borbe, m toku IV i V neprijateljske ofianzive. Silna vjera u pobjedu izvire iz svakog reda ı najbolje ocrtava lik narodnog heroja Miodraga Milovanovića-~Luna,
15. februar
.., Sada je 4 sata. Već treba da krememo na zadatak, samo dok prodju avioni. Sedim cvde ma bregu i posmatram oštre grcbene koji zatvaraju ovu klisuru. Mala sela Striževo i ostala kao da je neko sa neba izručio u ovt urvinu, Iza oštrih, snegom prikrivenih ivica, izleteše avioni i na suncu zabelasa se bomba,
Noćas ću sa | i IV bataljonom u borbu. Plaši me da li čemo uspeti. Mi moramo biti čvrsta Titova pesnica koja će razbiti sve: Mi proleteri... viđećemo!...
23. februar
-.. Došlo je naredjenje od divizije, Naši nism uzeli Konjic, Nemci nadiru od Bugojna. Situacija nije dobra — moramo natrag. Kad smo prešli Neretvu mislio sam da nas niko ne može zawstaviti. Čebničke bande spasile su Nemce i Konjic,
Dolazi drugo naredjenje da krećemo u pravcu Prozora, To mi se svidja, biće Testokih okršaja pa »kome obojci a kome
opanci«. Tuči ćemo se.
1, mart Danas je godišnjica formivanja naše brigade. Ovaj dan proslavljamo u putu, u pripremi za veliki hoj.
Putujem uz Neretvu, put razrušen, pruga iskidana, moslovi srušeni. \J jarcima, ispod mostova, naduvene lešine konja i razna sprema. Prolaze grupice, kolone, komore, vrvi vojska, Neretva negde huči, razbija se i pemuša, ponegda tiho Žubori. Već se spušta prolećno veče, sunce je zašlo iza planine. Stižemo u JablaBu. Mala varošica sva razrušena. Groblje spreme i PIELIJO Zapaljeni kamioni, sanđuci, bombe i granate, razrušeni bunkeri,
„se i diskutujemo o situaciji.
označuju poprište krvave bitke, Ulice zakrčene gomilama vojske, Naši prolaze i idu wu pravcu Prozora. Gomile Italijana zarobljemika stoje i prolaze bestidno ulicama,
Ovdje su Koča i Fića, vidio sam ih sa Pekom i Mitrom.,
Horbe se vode oko Vakula, naša brigada treba da se prebaci u s. Dug. Sedimo uvečer u jednoj kućici kraj pula, odmaramo licom prolaze naše kolone i sa njima gromka pesma zamiče u noć, Sve to zagluši zujanje motora. Ulazi kurir i donosi naredjenje: e
»Zbog situacije potrebno je da odmali produžite si brigadom. Upućujte bataljone kako koji dolazi. Stavit ćemo vam na raspoloženje kamione«.,. Tito,
Ne mogu da izrazim trenutno raspoloženje. Čini mi se da ovo nekoliko reči svetli nekom bljeskavom svetlošću. Od te švetlosli ne vidim ništa do samo zlatna slova »Tito«.
Svež noćni vazduh miluje me po licu, šapuće laki ve{ar kroz klisuru, peva Neretva kroz tihu moć, a u mojim ušima treperi samo jedna reč, jedna misao – Tito, Prolazim pored naših jedinica, treba da izbijem na čelo naše kolone da idem brže da ubrzam naše kretanje... Na putu je velika gužva, komore, konji, kolone ljudi, kamioni prolaze tamo amo. Talijani nose sanduke bombi, sve je u pokretu. : 3
+... Već sam izašao iz ove gužve i odmičem po putu koji se belasa u noći. Hteo bih da mi konj pojuri kao vihor, da se stvorim odjednom tamo, tamo kod Vakufa,
Situacija me mnogo zabrinjava. Čini mi se da sve Okolne planine gledaju sa čudjenjem wu mas, šta radimo po ovim klism rama. Svuda okolo na svim planinama kese svoje krvave zube Nemci, ustaše, Talijani i njihove sluge četnički zlikovci.
— Drug Tito je u prvoj kući s desne strane, svraii kod njega — reče mi Moma,
Ja bih da prodjem nečujno pored te kuće, čini mj se da će najmanji šum poremetiti tišinu, uznemiriće njegove misli, u ovim tako sudbonosnim trenucima. Cini mi se da on ošluškuje svaki misao, svaki uzdah naših 4000 ranjenika u Šćitu. Penjem se uz stepenice, za nekoliko momenata biću pred najmilijim drugom. Kroz mozak mi proleću razne misli, i brzinom munje sustižu se : »Možda spava, možda ćuti zabrinut zbog situacije, možda?«. . . I već sam u sobi.
...lako sam ostao duže vremena, učinilo mi se kao jedan trenutak. Kada sam pošao osećao sam se kao preporodjen, Nisam više na okolnim brdima video neprijatelja koji nas vreba. Video sam poraženc i potučenc sve naše krvnike, video sam pobedonosni marš naše vojske preko njihovih leševa,
Ja više ne idem, čini mi se da letim. Volio bih da stupimo odmah u borbu, i kao čelični oklop, štitiće nas misli i reči druga Tita od neprijateljskih zrna,
18 juli
+... »Vala ćemo iossvi da spavamo na Vitezu, pa makar neka dodju Nemci, veli Cukić, Ja mu odobravam, i zamišljam toplu
'
sobi, sto, stolice i dobru večeru, Već je pala noć. Mi sedimo tu sobi i smejemo se na sve feške momente, Sada smo sila, sedimo u »gospodskoj sobi.« Kiša pljušti napolju kao da pored nas protiče bučna reka. Ujutro nam priča jedan.drug iz 3, bataljona sa položaja: — Noćas je naišao drug Tito, pitao nas je iz kog smo balaljona, uzeo Žara sa naše vatre i naložio vatru. Dugo se grejao sa nama. Nismo ga poznali... Tek kada je otišao meko nam reče: »Ovo je Tito.« „
25. juli
.., Kako u najtežim časc
ada sećam Košura i Kušte, bio sam siguran i na mislio sam na ovo, Evo nas opet u gradu
Jutros smo ušli u Olovo
Večeraš će nam saveznici baciti eksploziv, a sutra sanitetski materijal... Eto, nema ni mesec dana od žestokih » krvavih fuacije, O'
borbi po Crnoj Gori i teške gotovo kriti gradove, vojska nam se odmorila... Pošto znak vatrom, to se svc vatre moraju pog 3 Željezničku stanicu i celu kompoziciju natovarenu baivanima sedi u hladu i posmatra svoju majstoriju uživajući u prizoru, mu saopštavam da mora gasiti vatru i smejem mu še...
26. juli
... Našao sam jedan madrac uneo ga u sobu punu krompira i namestio se, čini mi se nikad lepši krevet nisam imao.
Probudilo me je zujanje aviona i neka galama, U prvi mai pomislih da sanjam, da li zato što sam na madracu, ili mi se učini da krstare bombarderi negde iznad nas na Zelengori. Još više pomislih da sanjam jer w toj huki čujem Titov glas: »OGasi vatre« i još više pomislih — u Zeleagori smo. Tamo se često čuo taj gla: tamo gde je drug Tito bio sa svojim borci ma majkritičnijim momentima... Setih se: to sn engleski avioni... Ali otkud se čuje glas Tita?
Brzo zapalismo svetlost i namestismo neke klupe, Drug Tito dodje kod nas... Baš u momentu nailaska aviona u varoši kod stanice se Wpaliže neke kuće. Ja pomislih, to Ježo mije uspeo ugasiti požar, sad sigurno trči da gasi.
Mi mu pričamo: »Ti se, druže, ljutiš na mašu brigadu od godine do godine. Lani smo bili u s. Borije i ti si se ljutio zbog zakašnjenja za pokrei, a sada, poslije godinu dana zbog vatri.«
Oa se nasmeja: »A do godine ću se naljutiti negdje u nekom gradu na parađi.«
Nemamo ništa da mu damo za večeru, Imamo samo hleba — kažemo mu.
— Pa hleba, da nam je bilo u Sutjeski, — odgovara drug Tito smešeći se.
Dugo smo šeđeli i razgovarali i tek sada sam shvatio kako e aledela Peta ofanziva a u atmosleri sam osećao ustreptanu uru predstojećih dogadjaja i osvetničkib borbi ,.,