Омладина
Мали ЛОКОНКОН
КОНГРЕС
Конгрес је рез латинског порекла (сопатемиз), а вначи састанак претставника организација из разних крајева, који се састају да би раслравили о по“ литичким, уметничким, научним, посло· вима и другим проблемима. Конгрес може да постане законолавно тело чије се одлуке и лиректве спровађају преко организапија које му припадају. Од по четка мате народно-ослободилачке бор. бе, па до ланас, олржани су раани кон: греси, као што су ма пример копгреси лекара, правника, културних радника и "тд, Ва нас је важно ла споменемо два
· ПоОМлЛ
ИПАК СЕ КРЕЋЕ...
конгреса антифашистичке омладине Ју. тославије. Први је одржан у Бихаћу од 27 до 29 депембра 1042 голине, а други у Дрвару од 2 до 4 маја 1044 године. Важност ових контреса лежи у томе што је путем њих постигнуто најчвр“ те једунтво омладине свих натих, нарола, у ви су пњ њима добесене веоМА важне одлуке по којима ће млада тенерапија дати што већи улио у борби тротта окупатора т потпомоћи изградњу пате нова, демократске и федеративне Југославије.
ЈЕДИНСТВЕНА НАРОДНО-ОСЛОБО_ ДИЛАЧКА ФРОНТА
Једитствена _ вародно-ослоболплачка фронта је политичка организалија која има за пиљ да повеже ева демократске странке у нашој земљи, све присталице различитих политичких струА, као м оне који се излаза ма ван странака. Сврха јој је окупљање читавог наптег пародљ, који је повео ову тигљитсту борбу против завојевача и . падајника, ако би је што успјештије доконзас и послије рата изградио федеративну зајелинпу засновану па трајом јелинству свих нас. народно-ослободилачка фронта стварала се је ол почетка пате борбе. У Словенији је већ 27 априла 1941 године по: чела да поџрима организапионе облике пол именем Освободилне Фронте сло: венског парода п постала његовом је димственом политичком организапијом п народном влашћу. До оснивања Народолилачких одбора дошло је тек овда вала гу словеначки партизани почели да ослобађају шире територије ва којима је требало да се успостави народна власт, која би управљала пола. дином п помагала фронт. У осталим крајевима нате земље Н. 0.0.— и (бу јеној илт неослобођеној територији) уз своје редовне дужности организатора народне власти врптили су в полит ко организовање народа. Стварањем | Извршних „Одбора "Јединствене народно-ослоболилачке фронте, те њених о лбора“ по селима, опттинпамт птл. Н. 0. 0, — и лобили су велићи ослона у својем развијању преневТти на њих масовни политички раљ Преко њих народ кбнтролите и помаже лемократеку власт дајући ој па тај начин свестрану полршву: До иза“ бирања Иавртних Одбора ЈН. О. Фе ћарод се је окупљао око Н, О. Оља, те ЗАВНОХ-а, ЗАВНОБиХ-а, АСНОМ-а п тд својих политичких пре. ставника. Данас, међутим. онл за њега престављају лржавну влљет, За узврат створена је оваква тирока политичка организа о тто је Ј. АН. 0: Фа, која олиграва велику улогу У народном политичком животу попелујући га у пејелитеству, у Напорим" о
рата и изградњи вове
о на осле
своју
кар оћо
салохљивом елоболилачког пужава
Јединствена |
ХП СВЕСАВЕЗНИ ШАХОВСКИ ШАМПИОНАТ
Месеца јуна ове године у Москви је завршен _ ХИ | шаховски _ тампионат СССР, први у току овог рата. На њему је учествовало 5 велемајстора и 12 мајстора победилаца полуфиналних турнира у Бакуу Москви и Омску. Победио је млали руски шампион Миша Ботвиник, који је већ по пети пут освојио првемстао СССР, У 16 игара Ботвиник постигас је 12 п по тачака. Друти је био велемајстор Смислов из Москве. са 10 и по, а треећи украјински трвак Болеслав. скиј са 10 тачака Некадашњи кандилат за светско првенство Флор остао је на четвртом месту. Литазнап Микенас дели пето м тесто место са Макагопотим. Велемајстор Лилнентал је на седмом месту, а велемајстор Котот на једанаестом. Мпта Ботвиник на том тампиомату поновво је доказао, да је Један од најбољих тахтста у свету.
пионир 1 1.
1. Р “ По слободном Београду Журк курир Ћира И опази: — два мајмуна Води чика Шпира.
3. Слуша Ћира и нешто га | Репу већег вуче, Изненада реп он зграби, Реп од крпе пуче.
УСС У БЕОГРАДУ
4 — Побегли су, — вели чика, Тек што битка плану, Па их водим у З00-вртић На Калимегдану. —
4. - Хитлер капут · „мајмун“ рече. Ћира: „Ћут, убице! Видех одмах — за мајмуна Преглуло ти лице.“
Рукописе м остеле редове слати на адресу: Централни одбор УСАОЈ-а, Београд, — [38 редакцију „Омладине
Број 14
(а бру- =>
•
Барм, средином октобра, Ногометим тим СК Хајдуко, одиграо је низ | устелих утакмица са савезничким тиомвима (15 добио, | изгубио м 2 не решенме). У последње време Хајдук је постигао опет неколико нових победа
ОДГОВОРИ НА. ПИТАЊА
ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА »ОМЛАДИНЕ«
!. Друг Тито добио је назив Маршела на | заседењу АВНОЈ-а у Јајцу 29-Х!-1943 г.
2. 1941 године Мађарска је објавила анексију (прикључење) сезеромсточних делова Југославије, м то Словенског Прекомурје, Хрватског Мећи-
мурје, Барање и Бачке, | 3. Маршел Тито одликован је ор деном Суворова |. степома, једним од мејвиших совјетских ордена.
4. АСНОМ (Антифешистичко Собрање на народнсто освободува ње на Македоније) је први демомратски _ парламенат _ федералне Македоније.
5. Мајважмије одлуке 1! заседања АВНОЈ-а су: Одлука о претварању АВНОЈ-а у врховно законодавно им извршно тело Југославије. Одлука с стварању Националног комитета о слобођења Југославије као привремене ппладе. Одлука о одузимању права законите владе такозваној »јутославенској влади у иностранствух и о зебрани повратка у земљу краљу Петру | Карађорђевићу. Одлука о изградњи Југославије на федергативмом мачелу. Одлука о увођењу меслова Мершела Југославија. Одлука о додељењу наслова Маршапа Јутославије Врховном команданту НОВ м ПОЈ другу Јосипу Брозу-Титу. Одлука о именовењу Националног комитета ма челу с маршелом Титом. Одлука о одобрењу одлука Извршног одбора ОФ и ЗАВНОХ-а о прикључењу Словенског Приморја, Бенешке Словеније, Истре м далматимских стока федеративној Југославији. Одлука о
резовању комисије за утерђивања злочима окупатора м њихових помегача. 6. ВЛКСМ (Всесојузни лењински комунистически сојуз молодежи) је кретица за Спесавезни лењински кому“ мистички омладински савез, Комсомол. 7. ЗСМ (Звеза словенске младине) је оргемизација словенске антифашистичке омладине, м саставни део УСАОЈ-а.
8. Атлантска повеља је докуменат којег су 1942 г. потписали ма једном ратном броду на Атлантику премијер Черчил м председник Рузвелт и којој се је мало касније прикључио им СССР. У тој повељи озмачени су ратни циљеви савезника, За мас је мај важнија тачке ома којом је свим маредима признато пуно право ма самоопредељење, 9. У Европи сед су још меутралне Шведска, Шввјцерска, Шпанија, Португал, Мрска, република Андоре у Пиринејима на шпањолсмо-француској граници, кнежевина Лихтенштајн на штајцерској севермој граници Исланд и Ватикан. Мако су свете државе звамично неутрапме, оне су у стварм пружале м још увијек пружају вели ку помоћ фашистима. Теко је Шведска све до недавно још продавала своју жељезму руду Немачкој, Швојцарска је помагала увек Гебелсову пропоганду м примала у своје бамке напљачкани новац, Шпамија, где одлучује фашистички диктатор Франко, слала је на Источни фронт своју алаву дивизију«ч итд. Тако у ствзри ми једна од тих држава није неутрална. И Турска је пружала велику помоћ Немачкој, док је још била »неутрална«, Али кад је постало Турцима јасно да је Немачка изгубила рат, њихови политичари изјавили су своју сопидарност са савезницима, али су остали вам сукоба, кво незарећена држава.
РЕШЕЊЕ ЗАГОНЕТНЕ СЛИКЕ из ПРОШЛОГ БРОЈА »ОМЛАДИНЕ«
На слици у прошлом броју има 13 за рет потребних предмета: цев топа, ратни брод, авиом, тенх, бомба, пушка, совјетска стројнице, немачка стројница, пиштољ, револсер, метак, мож м кацига.