Омладина

Број 17

ВЛАДИМИР НАЗОР

| зпосредна после Божића, у сред зиме 1942 године, Владимир Назор дошао је у партизане. Велики хрватски песник, старн 69-годишњи Владимир Назор — пиз Је ни убијен ни силом одвелен у партизана итд, нтл., што се све лагало. ж Назор је пошао путем јасно 0значеним у своме књижевном делу. О тбме на једном месту у своме чапису о Назору, пише подпредсел. ник АВНОЈ-а Моша Пијале: „Доста је било видети га у ма којој од толиких тешких ситуација Че“ тарте н Пете офапзиве, или прого-

ОМЛАДИНА

ДВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

настале у отаџбинском рату —— ју —

ЛИСТАЈ ГОРО, ЦВЕТАЈ ЦВЕЋЕ

Страна 5

ултун семене

Немачки завојевачи су испољили своје варверство, уништавањем и одношењем наших научних и култ добара и те ковина. Код Повсре штва 33 просвету Национелног комитета ослобсћења Југо" славије образовани: је Комисија за враћа ње свих тих тековина, које ће се још мо“ ћи спасити. Ту се ради о омим делима М

стварима, које су нашим народима још пре одузете, као на примор: Дубровачки прхив, Брижински споменици, сликарстаф

словеначких имплесиониста.

Међу првим мерама које ће бити спро«

горити с њиме само мало речи, па разумети све на овом песнику... Било ти је длмах Јасно, како и за што је у така високој старости, тако нежна здравља и слаба тела, чавикљут, на градску удобност, од ључно да крене у „шуму“, премла је држао за ни три месеца неће моћи издржати тегобе тог новог, непознатог _ партизанског живота. Отићи у шуму партизанима, пуку који се бори за слободу, дати за ту борбу макар нешто од себе! Можда страдати на самом поку-“ шају бегства, још пре него што узмогнеш датн први глас ол себе из слободе, зли бар сгојим труплом на међи мрака » светлости обележити стој протест, оградити се од мрачњаштва но злочина, дати свој глас за будућност“.

С Врховним штабом и Владимлр Назор започео је голготу Четврте и Пете офанзиве. Он је пропао од Петровца, преко Дрвара и Ливна, ла преко Неретве, Пиве и Вучева до Сутјетске и Зеленгоре све латње _ и муке све ведичинс — “обруча смрти — како се каже у поменутом напнсу.

У тим тешким, славним даттна настала је и његова збирка песама: „Пјесме партизанке“. Из ове збирке је ни песма о Дрини, коју објављујемо. Ускоро ће Централни олбор УСАОЈ-а објавнти.и || издање те збирке песама.

Владимир Назор није само пе сник. Оп је председник ЗАВНОХ-а и председник Јединственог народво-ослободилачког фронта Хрватске,

За самопрегор У великом 0слободилачком рату нашег народа, одлуком АВНОЈ-а, Влалнмкт Назор је одликован орденом „Народног ослобођења“.

је њ

Лагано пузм уз јелик плавичеста зимска моћ, по смрзнуту смијегу гасе се немирне искрице, јече свијетле ватре м њихов отсјев поиграва м пропиње се високо уз јеле оживљујући непомичну тамну четину, олеру дмељечну четину са којом су се сељаци из нидмне тешко сређавали, ако им је воћ спужила м кво простирка м кво кров над главом, Смоласт мирис црногормце, којим је била нетопљена читава околима, потсјећго је на подену пустош дубоких снијежних гора м у избјегмм сељацима изазивао тугу 30 њиховим сеоским шу„арцима пуним сунмених пропланака, бијелих немирнмх топола м бреза, старих миспуцелих храстово м пријатних љескара који домаћински силазе до у саме њиве, пуни кривудавих путељака и овчијих трагова.

— БЕЈ, планино, туго големе, студена гладне планино.

Кроза шуму, између правих голих стабала, ма сље стрене бора се фатре С помрчином, варљиво м несигурно помграва м узмиче жућкаста свјетлост, а студен се подмукло м лоповски увлачи кроза сваку рупу (е рупа је безброј на све стране) немилосрдно проналази сваку мокру чералу, кратак прслук који не сиже до

Омладмно земље оте, Збмјајме се у редове, у

Збмјајмо се друг до друга, | Борба више није дуга. |

ведсве у дело је и надокнађивање уни-

ПШЕНИЦА ЈЕ НЛАСАЛА

Збијајно се брат до брата, ба иева јарам с врата.

Сузама се бој не бије, Но се врела кирвца пије.

"ла воља таа ~ 24: свереда прр- - за-а.

- Владимир. Назор •

ДРИНА

Љута си, Дрино, груба м жестока, М увмек ти см'крви жедна била;

Трпјела ниси бродове и газе

И кидала си везе, мост мрвила.

Ал њи ћемо те укротити. — Међе

На теби ћемо срушити, и двор

Граднти нов на биесу твом, да спона Будеш нам чврста, нераздркешљив чвор..

На домаћу Дртпе, Ускрсни дахм 1943

(из збио „Пјесме партизанке“)

пасе, подеране чекшире. Студем јури за голишавом дјецом, збија их у колмбе и око ветар, насрће м на саму ватру, увлачи са м у сан м мајзед од ње на можеш више никуд побјећи.

— О, људи, браћо, опажам како ми се мрзне свака кошчице.

Спрмиједе, до ватре, пржи н прљи пламен, с леђа попијева студем. Неком приплане коса, меко трља поцрчењело чело м очи медувоне од јаре, час почна де смрди залаљема чарапа, час се опет запали нечији каљут или сукња, пуца у ватри јеловина им на сва стране скечу јехе мскре од којих ти лоповскм прогори кала, помривач или што друго.

Дрнјема се уз ватру, почиње мучна борба између сма м студенм. Озебла дјеце, не могући се згријати под провлаженим, отежалим м здрвењеним пгокривачима, кењкају, често се буде или јецеју у сну. Жене су скоре по сву ноћ будне, ложе ватру м покригају дјецу А кед се нејач воћ смири, оне м даље сједе уз ватру, нијеме м закесене, м освијетљена тако огњем, чине се као неки давни заборављени мученици.

Старим Лука Обредовић, остао сам са шесторо унучадм, читаву ноћ сједи на пењу уз ватру згурен под великом сукненом гљином, гура м мамјеште велике резгорјеле утархае, 2 кад се дјеца узнемире м открију, он с. узамшући, споро диже с пања, шуља се у ду“ бику колибе им похрива м тетоши дјецу мучећи се де

их севмју смјести мспод два уско покривача. стегну рзна јутарња студен м ватра поблиједи, најмлаће унуче стаде тихо да плаче у сму. Стари се подиже, остаде зе тромутак-два непомично стојећи као да ослушкује мл се нечем досјећа, а омда скиде са собе аљину м пребаци је преко уснуле дјеце, пе се још лаканије поврати на своје старо мјесто м остаде ту све до давна згургн м дрхтурећи у жутој дотрајалој маји.

штеног стручног матери и апарата нашем Медицинском факултету од Дебрецинскорг и Сегединског факултета.

Наша јавност је још од пре рата била упозната са високим уметничким квзди“ тетима руских филмова. Биосколске су, дворане биле премале да приме сву пубдику, која 16 хтела да их види. Данас постоје далско повољнији услови за доладак и приказивоње руских фиамова. Већ сада се лају филмови снимани у то“ ку самог рата, који имају за садржину поједине значајне моменте из херојске отаџбинске војне. Ускоро ће се код нас давати 11 филмова, које је нашој војсци поклонила Руска војна мисија Ових 11 филмова су снимани на српском језику.

С великим успехом се приказују следе“ ћи руски филмови: Љермонтов, биографија живота борбе и смрти великог ру“ ског песника, „ град“, филмска е попеја огромне победе Црвене армије над завојевачимо и „Дуга“. У „Дуги“ је дет живот у једном руском селу за време окужације, страдање сељака који пома жу партизане. Режисер Парелштајн, главВУ улогу има Алисова, продукција Мо сква.

Сџена из филма „Дуга“

•

НА ПРВОЈ СКУПШТИНИ УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ

Установљен је Суд части од пет члано“ ва, који има за задатак да испита и расирави држење свих диковних уметника пбд фтшистичком окупацијом, Сви они који су издали осмовне националне интересе и основне приннипе слободног умет-= вичког стварања биће одстрањени из Удружења.

А кад

Следеће ноћи, непријатељ је, с чука испод плами-

не, опазио свјетлост високо у шуми м ство да гађа збјег из брдских топова. Народ, збијем м натрпан у тијесне колибе, со зебњом је очекивао сваку гранату.

Послије свамог потмулог м кратког пуцња у низини,

граната се звиждучући приближавала збјогу, нагонећм људе да се, суздржема дока, прибијају уза земљу очекујући удер и експлозију. А експлозија за експлозијом проламала се по шуми око збјега, фијукали су комади распремутих гремата, ударали у стабла м звонцели по камењару. Уплашено жеме, уздишући м вејкајући се, пртиле су свој љађући бејте бјежале уз јелик даље од пуцњаве. Још нерасањена дјеце плакала су посркући у мраку преко камења м с муком препазећи м јашући прехо оборених трулих стабала по којима се била махватала танка коре леда.

прње, будиле дјецу м остав-

(Из биљежнице)