Омладина

Бреј та

Првих дана иза ослобођења Београда формирана је |

ОМЛАДИНА

Омладинске (едрљашљина уља

ФОмладмици, чланови |У одељка Антифашистичке Омладине дошли су на помисао де би било у данашњој нашој борби вредно есновати при |У одељку м прву нашу, после ослобођење, ваздухопловну односно једрилмчарску секцију, којој би био циљ, дз упозна нешу омладину најосновнијим потезима, са задатком вездухопловства како у Рету тако м у миру.

Када се оснива једна једрили жа груРе потребно је ма првом мал им је“ дрилице, # њих изжалост није било. Почело је прелиставање по књизи сећања ових младића, иначе старих и искусних једриличара и најзад се сетиш, да се у једном одељењу техничког факултета нолазило неколико једрилица, које су припадале бившем Академско Аеро-клубу у Боограду. Више се није чекало. Одмах су позвани и други омладинци, којима је објашњено о чему се ради, што су ови усхићено оберучке прихватили. Посао је тако почео. Похвално је рећи да ове омладинце у њиховом реду нико нија спречавао, свуда су намлазили на толаб пријем и разумевање. Једрилице су на срећу нађене на масту где су пре три им по године доласком Немаца биле напуштене, у скоро сасвим очузваном стању. Семо, била је ипак једна мала незгода. Омладинци којим су дошли да мх носе одједном су се згледали у чуду, а мало затим смех се заорио салом у којој су се налазиле једрилице. У кабинама једрилица било је неколико кокошакма насеђених на јаја, које су упорно очекивало своје мале потомис. Још једем доказ колико су Немци поштовали тековине нес мледих Срба, Крила су била затворена негде у подруму. Одмах смо крила извукли мз мрачних подрума и весело довикујемо нешем слободном небу да ћемо ускоро запловити његовим облацима у борбу.

Једрилице су уз песму им општа задовољство наших будућих пилота, који сами стварају своје ваздухопловство, одмах пренесене у просторије, које су уз велику тредусретљивост од надлежних добивене. Око једрипица полако се скупљала нсва омладина, жељнг да слободно лети нашим слободним небом. Жаљна да м у тој борби

све своје снаге положи заједници, меду вемљ ми приватан

Често се дешавало да је „наша омладима у старој Југославији почињала св ове квим м сличним акцијама с пуно воље и полета, али увек [5 одговор медлежних био исти, Или није било буџета, или се омладини то не дозвољава, или су скупови забрањени и много сличних других разлога, Међутим данас, када је ова једриличарске група изабрала своју делегацију, која је пошла у Штеб Југогловенског Ваздухопловства у Земум, наишла је на потпуно резумевањо, чак и на похвалу. Одобргно је де омладинци изеберу из свих београд ских одељака Антифашистичке омладине Србије по неколико младића, у укупном броју педесет, које ће Штаб Југословонског Ваздухопловство узети под своје окриље и од данас па у будуће обучавати за чувере нашег неба, — маше вездухопловце. Према способности, неми ће од њих постати добри мехеничарм, радиотела-

графисти, или пилоти, Неки ће после завршене обуке оснивати једриличарске школе, моделарске курсеве, и сл, Ф онм који св међу ових педесет омладинаца покожу као најбољи, биће послати на дељу обуку у Совјетски Савез.

И то је било одмах одлучено. Без икаквих молби, масе таксених марака, боскргјног очекивања у мрачним ходницима ших корумпирених државних недлештава, бесомучног лактања м интервенције, овим омладинци добише одобрење и потпору да ма томе послу покажу и за добро зеједнице искористе своје мледе сп ности, Одушевљење је било безгранично. Прикупљање је одмах почело и после неколико дана изабрано је педесет омладинаца, који да буду најбољи Што се тиче данашњег летећег парка ове Прве ваздухопловне омладинске чете, може се рећи да мсте денас располажа са једрилицама за почетму, прелазну м крајњу обуку једриличара, Од једрилица за

После ослобођења Београда омладинци проналазе старе једрилице

почетну обуку денас се располаже са једном солидном једрилицом типа »Врабаци, г што се тиче прелазне обуке, располаже се са меколико једрилица типа »Саламандра«, За крајњу, такозвану »високоспособму« обуку једриличара, ове група има једрилице »Муса Кесеџијач, »Грунау Беби«, једног »Комарч-о м једног »Орлиха«. Све су озе једрилице у солидном стању. Такође јо основана и радионица за изређивење им оправку ових једрилица, Већ се почело и са предавањима, ради упознавања омладине са основним појмовима веронзутике. Предавања држе мело стврији омладинци са тзв. завршним »Цеч дипломамз у једриличарској обуци. То су углавном и студенти веронгутике. Ради се већ данас на пламовима за оснивање школе јодрмличарског меоделарства. Ови вродни мледи људи за ме доста су већ постигли, Пред још много већи задаци. Борба није завршена. Они су тога свесни м ургдиће све, де заједно са хиљадама им хиљадама других својих другова ту бор.

једног дана и заврше.

Зе који дан ћомо имати прилике да на претстојећем великом _ конгресу Антифашистичке омладине Србије видимо м прву нешу ваздухопловну омладинску чету, која ће са једном великом једрилицом продефиловати београдским улицоме.

Александер Петровић

Страпа 5

__МАРШОТ_НА МАКЕДОНСКАТА ВОЈСКА

Ко грмеж од небо што бије м гори Ко фиртуна силна и на пчели рој, Со оражје в рака, слобода да сека Марширува, хеј, Македонската војска.

За спободата

на народот свој влегува во Бој Македонската војска.

И гердан од солзм на поробените Се кмнм, се кини пред новнст строј, Робмјата темна од нашата земја

ја снемура пред Македонската војска.

За слободата

на народот свој влегува во бој Македонската војска,

Од градови, села, од горм и поља, Се збира, се збира, еј народот цел. Вековнкта макнм, вековннте таги,

Ги урнува, кеј, Македонската војска,

За слободгта

на народот свој влегува во бој Македонската војска.

За работа песцр на секаде ке ским, Же слави слобода м посрећим дим, И тогај со радос м железна мледос Ке марширува, хеј, Македонската војска.

За слободвта

на народот свој елегува во бој Македонската војска.

ИЗ ЈЕДНОГ ЗАПИСНИКА ЗЛОГЛАСНОГ „ПОКРЕТНОГ ПРЕКОГ СУДА“ У ЗАГРЕБУ

25 септембра 1942 г. судије зликовци са Ивицом Вигњевићем на челу, осудили су Наду Фунић из Бриња на смрт, не могавши да наведу ни једне једине њене речи о њеној борби, ни једне једине речи коју би измамили грозвим мукама на које су њу, као им све друге, ставили. Уместо тога, наводе они као основу за смртму пресуду То „да је оптужена Фупић "Неда, из Бриња у затвору Сулбеног Сто-

БИОСНОПСНЕ ПРЕТОТАВЕ ЗА — = ДЕЛЕГАТЕ 1: КОНГРЕСА

За време трајања |-ог конгреса ентифашистичке омледине Србије, даваће се за учеснике конгреса, поред позоришних, концертних им других приредаба, такођер и совјетски филмови.

Приказиваће се баш они филмови, који износе јумачку м упорну борбу совјетских марода против мрског окупсторг, борбу које је блиска нашој омладини јер ју је и самз доживела м још је увек доживљује. Кроз те филмове наша омладина ће још једанпут оживети ону блискост и повезаност заједничких ратних напора, које су водили, сваки'у својој земљи, Црвена грммја м наше Народно-ослободилачка 80јска. То су, поред филмова: »Стаљинград“ м иДугач, који се већ деју у Београду, још и ова два; кОна брани отаџбинуч м »Борба за Укрвјину«.

да пред кажњемицима рекла на смрт осу« ђеној Латифић Емини приликом Емининог одвођења на стрељање: „Здраво Е“ мина, буди храбра, повихни им нешто“ те да је надаље у истом затвору једном другом приликом рекла Марији Корман: „Ти си барем интелектуалка, те мораш знати да у тој борби нема колебања“. и овакав самопрегор, овакву неустра« шизост, овакво херојство крваве Хитле« рове слуге мн изроди хразтског народа

кажњавали су смрћу, — али херојски по“ беднички погинула, мртва Нада Фуник победиће живе своје судије зликовце, из“ дајнике. %

Под окриљем окупатора

Подли издајници у братском загрљају 6 највећим непријатељем наших народа

Уз пале е» ке РАВНОТОРЦ

Данн марта 1944. На мансарди злогласне Управе града, Нас петорица у »дванајестици«. Прозорче са капком, на коме су другови пробушили рулицу кроз коју «е види Кнез Михајлова улмца, з у дну зграда Класне лу“ трије м даље Дунав, сме, нејасан, хладан кео гује.

Друг Марко Станковић из Сремчице прича:

„.»Бежао сам од Дрежиних као од ђавола, М инсу те људи. Дошли су једнога дана у наше село м наредили да се спреми ручак за двадесетпеторицу. Позваше десетак сељака. Издвојише се тројица брадоња, Наредише да пођемо с њима у Железник,

Страшни су то бипн тренутци, У Железнику сам, друговм, присуствовао клању. Грозим се само када помиспим на све. Довели су шефа железничке станице, једног месара м једну жену. Један од њих, кризога лица, са брадом м кикама, скиде капут м засуна рукаве. На једној руци мрље осушене крам. Крвник мзвадм ма чи зама каму, а »помоћника му додаје брус. Настало је кревељење. Други »помоћимк« запмта »главнога« зашто не да месару да он набруси каму, пошто је стручњак, Овај га м послуша,

Свм смо со згледали, Нека дрхтавица обузимапа је цело тело. Џолати Дражнинм су лмковали; 'а

»Шта је, што сте се смрзли! Показаћемо ми м вама! Запамтићете ви добро ко су Равногорци. Нијенего. Треба имати сажаљења. Знамо ми шта ви сељаци мислмте о нама. Будале једне! Краљ је с нама..а

Причање прекида звоно. Ходником се чује бат кључера Зекмћа. Отварају се врата »дванајестицег. Цинични поднаредник прозива;

»Владиммр Королмја! Ма саслушање! О колико см ду“ тачак. Треба дзе мотке за тебе. Па м то је мало«.

Друг Влада одлазм. Знамо да му је мследник један од крвопија Специјалне полиције Влада Поповић » ји,

Урне. Станковић продужава:

„жену су везали, Она је мзгледа била њихова, па је »погрешила«, Није тражила опроштај клечењем, алм мпак покуша да умипостиви џелата, Обрати му се рочима: — Бралс, дозволи да те пољубнм пред одлазак у смрт, коју нисам заслужалаја Приђе му м снажно га пењубм, Све је било узалуд. Креник је ухвати пргко средине м положи је на под, Млада жена врисну, по. гледавшм у нож којм је блистао.

Напољу је падала киша, Капм као сузе клизиле су низ прозорска окна. Нож је прешао преко грла. Крв је шикнула, Кркљање м бацакање ногу.

Равногорац је дрекнуо:

— Мируј, кујо!

Са месаром је ишло теже, Он се опирао:

=— Зашто мене! Шта сам ја Богу м вама, браћо, згрешно! ,

Сва тројица скочише на скротог месара. Оборише га м везаше. Џелат му седе на стомак, дом она двојица

черсто држаху месара, један за ноге други за глегу. Опет кама м крг. Месар мсколачи очима, Био је то

страшан призор. Џелат се насмеја:

= Гледајте сланину на врату, О, мајку му,. Да, ме сар једе сланину да му сланина м израста, А, нећеш је више јести, Не дају Разногорци!...

Шеф станице у Железнику је био врло омиљен човек, Никада се нмја ммкоме замерно. Био је добар службеник м поштен грађанин. Зашто је м он био осу. ђен од ових зликоваца на смрт нисмо зналм, као што нисмо змалм зашто су заклали месара м жену.

По завршеном »послух морапи смо с џелатима у кућу где је наређено да се спреми првокласан ручак. Темо су били још око дигдесеторица. Сепм су за сто. Брадоња џелат сео је у прочеље. Ми, сведоци, с.ајали смо око стола, непомнчим, немм.

Наздрављело се, пипо м јело. Одједном је један скочног

— Чуј брадоња, опери бре те руке од крзм. Зар се не гадиш да таквим рукама једеш ту масну гибанкцу!

Брадоња се грохотно насмеја;

— Ћути, будало, од осгога нема ништа слађег.

Звоно је опет зазвонмло, У нашој соби тишина. Да пм то шраћају Владу. Прошло ја више од два часа од његовог одласка на саслушање. Да, то је Влада, Ушао је једва у собу. Био је саз модвр им кр »Ћора« је учинио своје. Тукао га је батином дебелом м дугачком. Прено четрдесет удараца. Ма глави чворуге као јаја, крваре. Ноге, робра.. Устајемо м придржавамо га. Поднаредник Зехић стојм још на вратима. »Он решава« ситуацију:

— Што ниси био Дражиновац! Не би ти ништа било, Ехе, хтео см да будеш комесар!

Бетар фијуче кроз прозор мансарде. Напољу промиче снег. се примичемо другу Влади да би му било топлије,

АЛ. ЂУРИЋ

РРСУ