Омладина
Смрт фашизму — слобола наролу!
УОМЛАДИНА
Цена 10 динара
ХЕРОЈИ СЕ НЕ РАЂАЈУ, НЕГО НАСТАЈУ У БОРБИ.
Иво Рибар
ЛИСТ УЈЕДИЊЕНОГ САВЕЗА АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Год, 1
Народни херој Иво -Лола Рибар
Кроз немолико дана 27-Х! се' тодмна дана од смрти Иве Већ тодмну дана омладмна Југославије не чује Лолкне ватрене речи, алм она има њего»о дело, пут којм је он утврдмо м прокрчмо м по том путу ома корача смело смтурна да неће погрешити.,
Готово на саму годишњицу смрти, опште тризнање које је Лола својим неуморним Радом м јунаштвом заслужио дошло је м са најзмшег места — Иво-Лола Рибар одтикован је орденом Народног хероја.
Цело дело Иве Рибара, које га је мзнето на чело омпадмне Југославије, нераздзојно је-повезано са настајањем м развитком борбеног омладинског антифашистичког покрета. Лола се појављује онда када београдским универзитет прам пут посте мрачног пермода шестојануарске диктетуро почиње да оживљава. Са његосим| непосредним учешћем м под директним руководством развија се једтнственм студемтски антифашнмстички покрет — клица из које се касније развио једкиствени опште омладмискм покрет — данашњи Уједињени савез. Нема сумње у то да је једмнство студената на београдском универзмтету обележило пут којим је требапо мћи у стварању широког омладинског покрета у Југославији. јединствене зиције студената на београдском универзитету биле су пример свој осталој омладини не само у Београду м Србији већ м читавој Југославији,
стао границе само М саме омладинског покрета, Глас студената којм се чуо на демонстрацијама, зборовима, кроз петке, ношмне м часописе, био је у мсто време м глас свога онога што је напредно. Са београдског умиверзитета се увек чуо оштар протест протка реакције, издајства м капнтулације која се била за. цармла на врховима државне управе.
Лола је једвн од мајбољих из оне јуначке генерације студената, која је знала да онако ватрено осуди сваким издајнички потез наше реакције, да буде најбољи део наше интелмгонције, оне генерације студената која је знала да мздржи тешку бу са профашкстичким режимима м која је у току рата против туђина дала многобројне јунаке ослободмлачке борбе м руководмоце Народно-ослободмлачке војске.
Алм значај Лолине појаве не задржава | се само у оквирима Југославије. Лола се јавља м на међународним омладинским конгресима којм се држе у Брислу, Жемеви м Паризу године 1935 м 1936, Тамо, пред омпадмнским делегатима читавог света, он је престављао нашу омладину, м у мме ње у својим ватреним говорима тражжо од читаве омладине света борбу против фашизма м реакције, којм су носили рат-борбу за мир км слободу. У мностраној штампм се још м данас појављују чланци у којима учесници међународних конгреса топло пишу, сећајући се Лоле као једног од најактмвнијих делегата чија је реч снажно утицала на ред тих омладинских састанака,
После повратка са конгреса он је преносио међународне одлуке у Југославију, | писао је м говормо о њима. Сећам се једног састанка у сутерену неке куће у Дапматинској улици. Препуна соба омладинаца м снажан Лолмн глас. Говормо је убедљиво м јасно. Знао је да говорим тако, да код онога који слуша не оставља ми трунке сумње у исправност његових речи. Слушалм смо га м мспуњало нас је одушевљење, хтели смо аплаудмрати м ви. изти алм то се није смело. После састанака са њим сваки је одлазно као на крми лима, готово не дотичући земљу, са јед“ ним осећајем мн жељом да не изгуби ни један тренутак — да што пре претворм у дељо оно што је он говорио.
А упмцом када би Лопа пролазмо окретепм бм се за њим омладинци м са неким поносом што та макар мз виђења познају; говорили један другоме: »познајеш лим га] — То је Рибара с
Његовн чланци у »Мпладости« м другим
23 новембра 1944
-
часописима, затим многобројни петци које је он писао, били су увек снажни, као од једног комада салмвемм, где је свака реч на своме месту, где ниједна није су“ вмшна м ниједна не недостаје. Читаш ли његов чланам не можеш се отетм од утиска да би поквармо чланак ако би макар м једну запету променмо,
По својој мителмгенцијм, оргомној м све-
која је издржавала тешку борбу м окупмла огромне масе младнх у јединствени омладмиски покрет.
Стварање широког омладинског покрета је од својих почетака тесно везано уз Лопмно мме. Неумрла је заслуга његова не само што је створен покрет, којм данас претставља један од најјачих стубова народне властм м ослободилачке борбе, него м зато што је он томе покрету отворимо шмроке видике, унео у њега огромно борбено одушевљење, чну веру у победу праведне стварм м спреммост на све жртве, без чега се он у тешким услотима рата м окупације не б6м могао да одржи, За ово дело њему је захвална не само омладина коју је предводио, већ м читав народ коме је у најтежим данима омладина од Лоле васпитана учинила неоцењиву помоћ у борби.
У своме раду он се није егранмчио саме на омладмиска питања. Он је развмјао шмрокм рад на решавању општенародних проблема а нарочито за време рата на подизању устанка. Са ослобођене термтормје он у два маха одлазм у Загреб по задатцима које му је маршал Тито поставно. Српски народно ослободилачким омпадински савез форм' је после првих већих успеха наше војске 1941 год. у Умнцу. Њега је тада организовао Иво Рибар.
Народним херој Мзо-Лола Рибар страној културм, по својим говорничким способностима, у м немсцрпнеј е» | нергијм у раду, по својој безграничној сданости своме народу, Лола је био редак човек од којега се много очекивало.
Животна радост, мстимско човекољубље м младићски попет, чмимпн су га блиским | свакоме, Лопу је морао да свим срцем | заволи свако ко бм га мекар м једанпут видео.
1937 год. Лола је постао секретар ЦК. СКОЈ-а м тиме један од најближих сарадника маршала Тита, Под његовим седмо“ годишњим руководством, кроз мипогални рад м отаџбински рат, СКОЈ је постао снажна шмрока м једмиствена организација. Васпитан од Лоле, читав СКОЈ је стекао такве особине које су му омогућиле да буде једмна омладкиска организација
|
Претседништво АВНОЈ-а га је одлнковало највишим војничким одликовањем — орденом Народног хероја, баш на | ~
Погинуо је Лопа још тре годину дана, Алм згр борбени поклици којм је мзвмкивала српска омладкна на Конгресу, које свакодневно горе на уснама симх омладинаца широм Југославије, зар то нису онм исти Лолмим поклицм које је он бацио још на | Југословенском емладинском конгресу м још много раније. Зар онм завети, одушевљења м херомзам нису баш мисто оно што је Лола годинама уносио у омладински покрет. Лола живи кроз његово дело. Он живи кроз Уједињени савез м кроз СКОЈ Он живи у оним хмљадитим подеизима младих бораца м преданих трудбенмка изградње,
А фашнстичким зликовцима ми пору. чујемо: залуд вам је ваше подло убмство, јер се не може убнти онај којм је мзгра-
дно бесмртно дело, МИХАИЛО ШВАБИЋ
Број 20
На предлог Маршала Тита Претседнит тво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело је одлуку 0 амнестији четника, хрватских домобрана и словеначких домобранаца
На седници Претседништва АВНОЈ-а од 21 новембра, претседник Националног коммтета Маршал Југославије Јосип БрозТито, предложмо је да се донесе одлука о амнестији за пица која су учествовала у четничким јединицама Драже Михајловића м у јединицама хрватских домобрана м словеначких домобранаца, који су се досада борнли против Народно-ослободиплачке војске м за оне којм се још боре на страни окупатора, а спремни су да положе оружје. »Разуммје се да овај предлог за амнестију не обухвата оне, којм су организовали мли мзоршавали разне крими. нњалне злочине над народом,“ рекао је маршап Тито у образложењу свога предлога, На крају ок је рекао: »Ова амнестија треба да покаже да ми немамо намјеру да се светимо м да смо спремни пружити руку помирницу сваком оном којм није окрвавко своје руке недужном народном крвљу. Давање такве амнестије претставља новм доказ снаге м јединства наших народа, претставља нови доказ за све оне у земљи м у иностранству, који брбљају о трађанском рату м старају се да посеју сумњу у наша демократска начела, у њашу правду.
Таква амнестија допрмимјеће још више нашем јачању изнутра м добијању повја-
Претседништво АВНОЈ-а прихватило је овај предлог м донело одлуку.
На истој седници донешена је
одлука о прелазу у државну својину непријатељске имовине, о државној управи над имовином неприсутних лица и о секвестру над имовином коју су окупаторске власти присилно
отуђиле,
Управу м надзор над овом ммовином врши Државна управа народних добара прм Повереништву за трговину м мндустрију. Ово се чким с циљем да би се макси. мапно мскормстила имовина за планску производњу, да би се што брже м што успешније добила победа у ослободилачком рату м да бм се створили условм за успешну економску обнову м мзградњу Југославмје као цепине м свих њених фе-
дералних јединица.
Одговори маршала Југославије Јосипа Броза-Тита на питања бугарског новинара Стојана Крстева
!. Борба за еслобођење југословенске' шњој сарадњи м зближењу са својим балтериторије је при крају. Кокев ће бити пут канским суседима, а упраом реду са братнове Југославије! Кекве ће бити Југосло- ском Бугарском, Ова сарадња м зближење венска федерације!
— Нова Југославија ће се састојати кз да не понове старе разммрмце на Балкану. | шест федералних јединица м то: Србија, Таква сарадња омогућена је у пуној мери | Хрватска, Словенија, Македонија, Босна м самкм тим што сами народи Југославије, Херцеговина, Црна Гора. | Бугарске и других земаља на Балкану нео- |
Неки крајеви, као што је Војводина, ве-! дољкво теже и томе с једне стране, з роватно ће имати аутономију у склопу је-|с друге стране што су м услови у Тугосла- | дне од федералних јединица. вмји, Бугарској мтд. створенм за то, јер су |
Свака од федералних јединица ммаће|са власти уклоњени старим протународни' своју нацмоналну владу. На челу федера-| режими на место којих су дошли истински тивне демократске Југославије биће једна| народни претставници, Према томе, огро- | јединствена влада. Дефмимтивно унутрашње мна, могу да ем мсториска, одговоруређење биће мзведено после потпуног | ност за правилан развитак тих односа пада | слобођења земље путем оУставотворне данас на сво оне који се налазе на челу Скупштине, у коју ће народм послати сво. својих народа на Балкану, је претставимке изабране изборима.
Пут нове Југославије биће окономско куптурно подизање земље, учвршћавање
2 > 2. Кажо Ви гледате на нову Отачествено- |
и! фронтовску Бугарску! Којм су услови за | приснију сарадњу међу нашим неродимаћ
братства м јединства које претставља га-| — Ми свим у Југославији смо са великим ранцију за пуни напредак у сваком погле-|одушезљењем _ поздравилм _ долазак на | ду изнутра м снагу државе према вани, О- | власт у Бугарској Отачественог фронта, јер | сим тога нова федеративна демократска смо у томо видели крај оних клика, које |
угеславнја реджћа свим силама на што те-' су ма челу са монархијом већ кеколико |
претстављаће гарантију да се више мика- |
пута довеле до катастрофе бугарски марод јер су се увек нашле на страним непријатеља не само Славена, већ м непријатеља семх прогресивних држава. То нмкада није желео бугарски народ, мм то знамо, јер је у борби против тих клиха дао велике жртве које су коначно уродиле плодом.
заједничкој борби против немачких освајача отворен је пут за сарадњу м у сваком другом погледу. Најверније м најчвршће братство кује се у заједничкој борби против заједничког непријатеља. Руководећи људи обих земеља су дужни да одмах уклањају све оно што би могло помутити мли кочити зближазање м братство.
3. Шта бисте могли рећи о војној се радњи између Бугарске м Југословенске
| војске против немаца!
— Мислим да ће се војна сарадња између Народно-ослободилачке војске Југославије м ослободмпачке војске Отачественог фронта наставмти не само до метеривања Немаца са Балкана, него им даље до коначног уништења Хитлерове војне машине.