Омладина

Страна 2

НА ФРОНТОВИМА

Немци на Балкану у сва

Црвена армија је почева све више да угрожава прилазе Аустријн, Поред тога, даљњим развитком совјетске на

би бип ммуте м главзмве, могље и прекинут |“-

" аи своја трупа моје се је мелазе на различитим мстурсимм положајмма. Спречавање тог немачког пља-

вим снагама главна маше.

и напада у Миа осуше. У бама на

ко: унннацију дуж дуж рема м сад су читаву ком кои це на сектору и Ове тај вају да се пробију ври па једено, ои ај поје

своју антмоност, сежље су пругу мамеђу Добоја и Дертенте и разорхле је ма великој дужини.

На сремском фронту није било 6#1икж промена. Наше и непријатељско

з подршку тешког У Е У позадмим сремског фронта слаФонски пертизани продужилм су са +

фетељскнх колона које су пожушевало да се пробију ослобођену територију- ситуацији

међу Блатког језера м Будимлеште групе |! Украјмиског фронта снажним продором потпуно су уништиле одбренбене полож које су Немци спремали више месеци, Наглим продором у северном превцу, совјетске јединице о својмте су важне сеоброћајне чворове и упоришта немачке одбрене традоње Шекеш- Фехервар, Бичке и Естергом. Тим својим продором совјетеме снеге пресе“ кле су сте отступнице мемачком гарнизому у Будимпешти, избиле на широком Фронту на Дунав, успоставиле везу са трупама || Укрејинског Фронта које се мапазе на северној обали Дунава и тако потпумо затвориле обруч око маћерског главног града. Маршал Толбухин прешао је одмах у одлучан мапад на Будимпешту и згузео сва њена југозападна, запедна

гређа, Немачки

могућности да се спенепрекидним нападима авијације и беражној ватри совјетских тешжик оруђа, дож совјетски тенкови на дмру са запеде у сам град, Битка за Будимпешту одпучена је продором Црвеома Армије ка Дунаву и сад је само питање времене кад ће бити потпуно ликвидиран кепријатељски отпор у граду.

Својим продором између Блатног језера и Дунава, совјетске трупе || Укра|имског фронта погозале су се са једимицама | Украјинског фромта, и тако ствариле широк фронт од Блатног језера преко Шекеш-Фехервара и Естергома ма реку Ипел и Хром, Између Шекешрелервара и Дунава совјетске труле постигле су врсту продор» у западном травцу. Успостављањем овог широког Фронта Црпена Армија је отворило сва врата за устешно недмрење ка Братислави м г

Са санх остелих сектора фронта соојатско врховно заповедништво јавља само о ама локалног значеја. Пре. ма мемачким вестима, јединице Црзсн. ке дрмије отпочела су зимску офанзиву на крајњем северном сектору фронта, против 30 х дивизија које су

немачки! _ нзоловамз између Либеве, Виндаве м Ту-

кумса. На свим осталим секторима Моне руна алеја завршава гитант-

ОМЛАДИНА

критичнијој

шне дефемзиве. Почетне успехе у пумој мери искористила је немачка пропатанда. Иако још немачке офанзива није заустављена, ипох се може говорити о првим успесима савезничких противакција, На сезерком м јужном сектору немачког продора јаке савезничке резерве услеле су да поврате низ важних привремено изгубљених упоришта. Продор на

ктралном

це сектору није још парепизован м смаге су при да се повлаче непријатељем који на-

дире ка Мези. У борбам» за парализоање немачке офвмзнвв велику подршку савезничким копненим снагама пружају јаке есхадрмле савезничког ваздухоплов“ ства које нападају немечке колоне у

уротив маца учествују м белгиски патриоти који су се и против Немаца за време окупације м којима је данас опет дозвољемо да се дигму на оружје за одбрану своје земље.

Донас још не можемо пресудити де ли је непријатељска офанзива већ постигла своју купмимацију. Можда ће Рундштет бацити у борбу још нове трупе се друтих сектора Заладмог фронта. Ати аез смтузција може брзо де се преокрене. Немачке смаге, које су изаште из својих утврђења и примиле борбу на отвореном терену с намером да резбију надмоћније савезничке врмије, оствариле су свакако позиције које су

дуже меставнти своју офанзињму акцију, јер мема готово никаквих резерфи на самом Западу, дом су последње ново мобилиз формације Фопнс штурма у самој Мамачкој упућене на Источни фронт. Дож ће помањнање људ“ ство и материјале претстављатм један од најважнијих проблема за Немачку команду, савезници респолажу са немсцрпним резервама м имају због тога све тредуслове да поново пређу у офанзнву. Ново постигнути непријатељски по-

= ложаји никажо нису погодни за одбрану,

јео су са југа мн сењере изложени сножном притиску савезничких смага.

У камери де спречи концемтрисање савезничких трупе не угроженом арденском сентору непријатељ је предузео мење демонстративне мападе на осте-

зимску. која лим Фронта пока ћрсвте све

пне из у ти %- збег уабељааниа временских при. везничких на Реру и Серу,

уби. ње н лика које у у велике теко м проти» Зи позадине кз

Ј 5 отпочети У својих фран катрег до Коренице. Сви испријатељ време. кој обали.

сим напади из правца Оточца осујеће-

ни су. а ве Њена наше снаге ликом. дмрале су имз мепрмјатељских одбран

У Међерској Црвена армија постигла је пресудне услехе

Врховно заповедништво Црвена Армије које је већ дуже времена концентрисало своје трупе ма читавом Истомном фронту, отпочело је своју велику зимску офамзиву на јужном сектору У Мађарској м Чехословачкој, Трупе И У-

њо очисте читаву територију сезероисточне Мађарске осим малог брдовитог предела северозападно од гланина Матра, Скоро на целој дужини“ мађарске границе совјетске трупе “продрле су на територију Чехословачке м продужиле своје напредовање с мемером да изолују у источној Словачкој истурене м мачке трупе м да савладају природне препреке које штите прилазе Братисла: ском пролазу. После ликвидације свих

'немачких упоришла сежерозападно од

раскрснице Шатораљехељи и североксточко од Мишкотце, јединице Црземе армије почеле су угрожавати најјачи стуб мемачке одбране у ом сточној Стовачкој град Кошице са истома, југа ми југозапада. _ Друга важна _ немечка _ раскрсница — преко

које иде главна исмачка комуникација из мсточн (а ка западу, град Лученец такође је угрожен совјетским продо-

ром преко Римавске Соботе као м ка. |

ступањем. совјетских јединица са југа и југозапада. Пресудне успехе постигла је

Цржена Армија на тариторији Мађорске |

и Чехостовечке ссасрозападно од Будимпеште, Јединице И Украјинског фрон"а напредсвалс су преко тешко проходмог терено између Дунава им чехословачког греда Шахи м избила ма раку Илел, Са совјетских мостобрана сезарно од Ипела јединице Црвене Армије продрле су упркос жестожих протизнапада немачке пешадије м темкова дубоко у севорозепадном празцу, ослободиле слоњачки трад Левица м почеле са систематским чишћањем источне обале реке Хрома. Реха Храч је мајвеће природна препрека на путу ка Братислави им због тога је совјетска победе но том сектоРу од грегудме важности за даљи радњитак совјетске офанзиза у западном лраацу. На западној обали Дунава, мз-

У тону су савезничке протуакције на Запеду

У току последње недеље дане борба ма Зепадном фронту изменила је свој карактер. Док је битка за рурску и сар“ ску област у прошлим недељема због жестоког отпора Немеца добивала све више позицисни значај — данас је ова борба поново примипа маневарским карактер, Фон Рундштет искористио је све расположиво снега — и у почетку своје маменадне офанзиве успео је да продре дубоко у територију Белгија и Луксен-

рга. Са препазом из дофанзиве у офанзигу Рундштет је постигао делиммчам успех, Он је угрозио савезничко поло-

савезничке сниме ме Арденска сектор је

на Рару, Сару м на о Са својом вкцијем омео је савезничка припреме за зимску офамзиву протне Немачке н од годио њем почетак. Савезници су били

да своје за оФанзиву спремљене снаге у сврку успе-

|ЕЛАС чисти " Грчку од Зервасових банди

Већина територије Епира све до сада била је под окупацијом терористичких Зервзсових банди, У исто време док су грчки родољуби водили упорне бојеве у Атини и Пиреју, неки делови грчке ослободилачке војске прешли су У офанзиву против банди грчког излајице генерала Зерваса, У пншелневним борбама Зервас је дожнисо потлуни слом своје војске. Јелинице Еласа прадрле су дубоко у позадину Зервасовог фронта и ослободиле главни град Епира Јањипу. Излајвичка војска у тим бојспима изгубила је скоро половину свог људства, Њени оста| ци принућени су на повлачење у прав-

цу запада ка мору, кво н у југозапад“ ком правцу. Разбијање Зервассних бан. ди у Епиру од велике је важности. Сад Елас држи у својим рукама читаву Грчку осим делова Атице к Пиреја Осим тота ова победа још више је учарстила једниство гочког народа, јер је и војнички потучен један од највећих рушилаца тог једмиства, грчки Лража генерад Наполсон Зервас. Борбе у Атини и Пиреју настављају се Бритавске снаге и полишнске јединице грчке владе те грчка планинска Оригада још увек покушавају да уз по,

цишку тенхова, пртиљерије и авијације

ју најважнијим тачкама у гр. у: свих напада Елас још увек др, ко половину Атине ни Пареја.

цус:

У Италији још увек тежиште борби лежи на прилазима равнице Поз. На јадранској обели севезмици су продрли дубоко према језеру Комачо, друге јед"нице надиру ме широком Фронту ка реци Сечијо, дом је лево крило Осме «рмије после звузимања Феавнце мастовило се потискивањем _ мепријетељских снага у правцу Имоле. Не сектору Пете врмије борбема амтивност ограничена је не ехције патрола.

На фронтовима Делеког Истока поститнути су Би: устеси. Последица вепижих британских ом кинаских трупа у Бурна биће пожовно отварање бурмамског друма, преко кога ће вероветно у жорије време почети снебдевење Кине ратним материјалом, У Филипинима потпуно је очишћено острго Ћејте, дом се борба за Миндоро све више приближава крају,

На свим фронтовима резвмјала је своу евмјација. Ваздушне снаге меших савезника пружале су јажу подршку мопненим јединицаме у борби против немачких јуртшних трупа ма Зепаду. Поред тога, меставиле су сициљева у Не-

мачкој и Јапану.

Бреј 25

Сакупљање отпадака — задатак дана

Кад би човјек сјео па стао да листа историју, и то унатраг да је студира и преучава, дуго би морао да писта док би мегдје могао наћи нешто слично о Фоме рату. Морао би да се поврати у доба кад је човјех био дмаљан, необрезогам, мекултуран, па да мађе примјерс оважвог крволоштва и дивљаштва, које смо мм претрпјели током овог страшног рете, Прије рата смо народе делили на културне и некултурне, а депоказаше како смо се

Горе него у доба Џингис-Кама или у Аоба фематичног Макдија, прејурно је ужас преко Еврапе, а нарочито преко Русије м преко наше земље. Можа тај ужес ме би био тако ужасан, да подивљали им пожмивинчени освајач не нађе толики број помагаче у самој нашој земље. Оми су се помашали као да су аолиу тућинску, мспријатељску зем-

МЕ пједоци те изабрано културе м те нестућене _саредње туђих м домаћих фашиста, то су гробља маше браће, посијана свуда, по њивама и ливадама, па шумама м долинама. То су згаришта машвих сећа им градова. То су наши уништеми путеви, жељезнице, то су порушеми мостови. Домаћин послије пожара, то је данас наша ослобођема државе. Хтјели бисмо де народу помогнемо, али како Миого немамо, е ми оно што имамо ма можемо да пребецујемо из једмог краја у други, јер нема сеобраћајних средстава,

Као тешки погорелац стоји наш марод, али ом не кука. Он храбро гледе ствари какав јесу, и спрема се на обнов: земље. Наша држења проба да се об. нови, вли ме онахва изква је биле, него да буде делеко боља. Непосредно пред мама стоје важни проблеми: има кра698 где је мерод потпуно го и бос, има жрејења гдје треба да се граде куће, #ли се нигдје не може да добија чанала,

тиљже, па народ свијетлм лучком као пре сто година. дје би се нешто окрпило, али мико нема конца.

Само на помоћ са страме савезинка не можемо рачунати, Још је увијек Је за ушијеж свака држава треба ммог

То змечи да морамо пре оу ми сами себи да помажемо. Дужни смо сва де предузмемо, па да сами себи помогнемо. Путем самопомоћи се може невјероватно много да учини. слије октобарске револуције Совјетске Русије мије могла ФД миног ништа да очекује, Цио је самјет био против ње. Растргана, попаљеча, доживјела је веаику глад. Малмоми су људм помрли Од

здм. У ацијм, гдје би многи Уарод ктомуо, совјетски народ је опада жпаститим смегама опрзан сњеј у . Чам је прегнус да изгради паичу државу на свијоту. Да ли им је то пошло за руком, од томе би требало да се поразговоримо са Нијемцима испод Мааскве, Ствљингреде, Ростова, Кије: Харкова, Орла па даље. Примјер Совјетсног С показује нам шта може учини један народ својим властитим смегањма, без ичије помоћи,

Ми смо у много бољем поломжју. Нема изкакве Сумње да ће мас свзозници подупријатм, али је најбоља помоћ своја сопставња снаге. Стога веља већ де"92 прегнути да се све учини што се може учинити. Морамо не ред позвати сваног. Свека помоћ ма изградњи држазе, та је патриотско дјело. Од пиомира до стараца, мушко и женско, грађеним м сељак, свако је дужан да изгређује м оправља, Када је биле у питању одбрена стеџбимо, омладине је показала а своју дужмост, је пред“ у борби. Сад, кад је у питањ изградња отаџбина у првим демима

ће опет своју дуОна ће упожити све своје сне~

о

жност.

Буле 44 Нд СУДИ РАТНИМ ЗЛОЧАНЦУМА

У Софији је 20 децембра отпочело сућење бугарским ратним злочинцима, Првој групи оптужених ратних кринаца коју сачињавају бивши регенти и министри низ фашистичких вазда као и сви саветодавци цара Борнса судиће колегнум под претседништвом Шулева, док ће другој групи састављеној од битших посланика Народног Собрања судити колетнум под претседништвом Караџијева. У досадашњем тоху суђења ратни злочинци су покуша вали да се ослободе оптужбе и бацали кривицу на друге. Поред тога што свн

Черчил и Иди у Атина

25 децембра 0. г, ститли су у Атину претсединк владе Вел. Британије г. Черчил и министар спољних послова г, Иди. Они су одржалн саветовања са

спага па Средоземљу маршалом Алсксиндром, апуномоћеним млинстром Велике Британије за Средоземље сер Ха' ролдом Мек Миленом, и британским амбасадором у Грчкој г. Рекс Литером. 26 децембра после подне одржана је у Атини конференција на којој су поред британских претставнима присуство вали претставници грчке владе као и Еласа. Конференинји је поетседавао атински архиепископ Дамаскинос.

оптуженици олричу кривицу и правдају се различитим олах ностима, они су дади низ ис ји још више осветљала дедатаост бивших режим гарски народ прати са на,

ресовањем развитак овог процеса и тражи најоштрију казну за издајице ј ки народ у бра-

већу катастрофу, итересовање изазвало је ово суђење и у редовима бугарске војске, Отачествског фронта, У досадашњем току процеса поново је да највећи део одговорности за бугатску противнародну поли. Тику сноси пар Борис. Бугарска линастија је и у току овога рата остала терна својој традицији и ставила целу Бугарску у службу народних непријатеља, Сарадници мапа Бориса у реловима официра бугарске фашистичке војске као н у фашистичкој алади и Собоању сносе пуну одговорност 42 ову која је пој . поли“ тичхи им скономски скоро потпуно упротастила Бугарску, (Ово сућење у Софији није важно само тога што

ће на њему примити засдужепу жазну таоској

највећи ратим злочинци

него и као (слан нози до јасно. пок постао мо путем на који је мајљећи сни Димитров, и је Бах боји немачке иипери великом. 19 још 1883 године .

УБ а

рсхог

ге де се оргамизује праз помоћ мзградњи властитим снагама.

Име један посао, изко можда ситан м безмачајам, вли од. огромне важности, у коме би најшире народне масе, Ф у првом реду омладина м пиднири могли ммого да дају. То је сакупљање мајразличитијих отпадака: крпа, папира, се ила, гвожђа м осталих метала, др Сјетимо се да су ммоге државе, зе У почетну рата, поведе, кампању за прикупљање отпадака. То оне сигурно ме бн чиниле, кад отпаци не би нешто вриједили, кад они на би били управо драгоцјеност у тешким дамима.

Ко скупи килограм. старог гвожђа, теј

2 је учинио патрмотско ајело. Старо ће

се жељезо претопити. Од њега се могу исковети чавли. Тамо негдје у Босни, Црној Горм, Далмацији, Славонији, Кордуму м Лици, живи народ у земуницама. Хтјели би да граде куће. Грађе има, апи мема чавла, Саки омај који сакупи терог гвожђа може речунати де је неком помогво да за себе и зе му изгради кров над главом.

Стеро се гвожђе претапе, па је од њега могуће исковати мотику, лопату, плуг, срп, косу, У зепадним крајовиме наше отаџбине има случајева да земље остеје неузорана, јер нема плугове, кукурузм се не окопају јер нема мотина трава остеје непокошена, јер ло жма једну или двије носе. Когод сакупља старо гвожђе може да рачуна како помаже обраду земљишта. Он помаже да чизава држава има више жите за крану војсци м народу.

Палир је велик проблем у читавој држави. Скоро меме установе, # м појединаца, којм то не осјећа, Издевење но вмња, листоња, слике, хњига, пе омде посве то захтијева ммого пепира. Има шжова потпуно без папира. Пише се ма дашчицамд, не плочицама, све с великом тежњом да се нешто научи. Ко пете отлатка папира, дрве-

културе, тај Кик рад наших школа м установа сваке врсте. То су велика патристска дјела.

На тај нечим, свако па н омај најмлађи, кедвр је да допринеса мжрадњи држева м п живота напаће-

у мом народу. Из тих ситних дјела могу да се постигну велики резултати. Ма о-

ко, да могу људски живјети м просвјећивати св. Омледиме је позвана да прав покрене и организује сФу петрмотску акцију око сакупљање отпадака и старих ствари и да ма њој окупи све младо, од каралађих пионира пе даље. Мека се у волижој кампењи за секупљање свеки омрадинец, сваки пионир диже из кревето и леже с мишњу: шта сем денвс прикупноћ

Зе зај ред потребно је само нешто мела времена и пажње, много љубави према отаџбини и резумевања патња пострадалог нерода, који се борио м дао сте за слободу.

Против. Немачке се окренуо и ЊЕН последњи савезник

22 децембра у Дебрецину је отпочеаз свој рад привремена национална скупштина Мађарске коју су сазвали аса мађарских демократских њих _ организација. На овој

и учествовало је 230 делегата који су изабрани на са оодним избо“ рима одржаним од 13—20 децембра у свим ослобођеним мађарским градови“ ма и селима, Један од најважнијих пдо,

„_дова привремене мађарске скупштине

је образовање привремене мађарске владе под претседниш!вом генсрала Миклоша. Министарство 2а мзродну одбрану примио је бизши шеф мађарског главног генералштаба генерал Вереш. Ову владу сачињавају истакнути претставници мађарских војзих кругонови парламента, јавни радници и научници који не припада ју ни једној политичкој партији и претставници свих мађарских демократских партија, странке малих земљорад“ ника, сељачке странке, социјал-демо“ кратске странкс м комунистичке партије. Један од главних задатака који стоји ланас пред новом мађарском вла дом је мобилисање свих расположивих снига 33 борбу протна Немаца. како ља ослобођеној тако и у привремено оку“ лираној територији Мађарске. Нова влада је одлучила да у умутрашњој политици уложи све снагс за демокра тизацију земље. Нова мађарска влада издала је своју декларацију, у којој оеућује издајничху делатност узурпа-

ора Салашија и позива нзрод да се иједне са савелиичком појском бори против заједничког непријатеља — не“ мачхог окупатора. Мађарска влада ће организовати нову народну војску ко“ ја ће учествовати у борбама против Немаца. Једна од најважнијих мера за демохратизацију земље и њену обнову биће спровођење аграрне реформе коју ће покренути мађарска илада,

2: Поља конгрес у Френцуској

виц кој из конгр еника оака прижљена је рез ж се Пољски папном зођења пре дну владу.

у лелегата