Омладина

Број 27

ОМЛАДИНА

„Омладина је химна нашег народа!“

Албански народ имао је у својој = сторији славних имена м дана, Традициомални народни јунак Скендербег м његова борба, Исмаил Ћемали м 28 новембар 1928 год, 10 децембар 1916 год. Фан Олијева демократска #лада од 1924—25 год, коју је Зогу једним дрским удером присилио на емиграцију и ммоге друге историске чињенице и личности свједоче о томе. Али најславније дане, епопеју херојсте борбе, семопријкора им стикијске мржње према поробљивачнма им њиховим слуганима, исписао је албански народ у својој народнс-ослободилечкој борби. Велику велики допринос за

јуначка албанска омладина. О том говоре дјела и жртве омладине, о томе свједоче ријечи читавог народе који омладини одаје данес достојно признање. У једном разговору бивши мини стер просвјете у демократској влади Албаније, Ђезат Кокошм, дугогодишњи васпитач омладине, рекао ми је: „На. ша омладина је данас постала химна нашег народа“. Послије ожупације се појачала, Нациомелни празник, 28 новембар 1939 год, 1940 м 1941 год, био је дан на који је омладина, сјећађући се славних националних бораца из сеоје историје, заједно са читевим народот демомстрмрала по улицема гредоња против ропства, Био је то дан борбе за поновно извојевање назависмости. 28 октобра 1941 г., поводом годишњице до“ паска фашизма на власт у Мталији, 200 радничких омладинаца м ђака демонстрирали су улицама Тиране. Стотине других придруживали су им се. На пијаци пред министарствима, пркосећи _ фашистич ким кордонима, маса – демонстремата превела је патриотске пјесме м када су фашмсти покушели да их рестјерају омладинци су их тукли голим шакама и драљем. Пијаце је била попрскена хрељу рањених младих патриота. 9 ноњембр« 1941 год. два дана послије годишњице Октоберске револуције, ђачка м радничка омладина Корче демонстрирала је у великом броју уљнцема граде. Од фашистичких тамста пало је неколико омладинаца, Овакви и ммоги сљичин догађаји показују да се омладина, као им сав нерод, није помирџла са окупацијом. Били су то дани припреме оружане борбе м првих жртава злбамског нерода у борби протна фешистичког окупатора. Жртве су биле већим дијелом омлединци, Али албанској омладини то мије смањило, већ је повећало револт м борбеност, то ју је задојмло још већом мржњом им жељом за борбом м осветом. М када су отпочеле прве партизанске екције, првм етентати на фашистичке фумкционере им издзјнике, омладина је одлучно ступила ке тај пут. Младићи и дјевојке, ђачка, редничка м сељачка омладина пошан су у партизанске редове. За један дан из учмтељске школе у Елбасану сти-

борба омладине

Упичне борбе у Тирани

шло је у партизане око сто ђака. Са једног збора у околини Корче пошло је добровољно у партизане 250 младића м дјввојака.

Омладина се бориле у првим партизанским редовима, борила се у окупираним градовима м свагдје показапа ле ројске примјере самопожртвовања м храбрости. Омледина се борила, јер је знаља да само теко може добити сло. боду, срећу м обезбеднти се од повратка окакњих режима, који су предали земљу ожупатору. Дух народмог јунака Скендербега оживио је у стотинама омладинаца. Зар нису достојни потомми тог славног претка Ћемал Стефа, секретар комунистичке омладине Албаније, који се борно против ммого надмоћнијих Фешисте, опкољен, пуних шест

мети други, који су својим животима поставили у на историјској пре. кретници живота младог поколења Албамије и показали му пут у тај мови живот. Чак и дјеца су се борила. Пиомири Тиране, Берата мтд. рестурали су летке народно-ослободилачког покрете — чак и њих су фашистички зло: чинци стријељали м затварали,

У јуну мјесецу 1944 год, одржан је | Конгрес внтифешистичке омладине Албеммје. Делегати омладине на конгре-—

његовог уништења, љубе н прнарженожт своме 'ареду " народне-овле-

бодилачком покрету. У планини, лишене свих угодности које припадају младо

сти, ратничка омладина Албаније поставила је на конгресу, на бази дотедашњих о успјеха освоје – задатке:

појачати борбу и рад, остварити широко јединство све омладине, да би што снажнији брже срушили све препре-“ ке које стоје на путу среће н слободе албанског народа. Комгрес је био смотра дјела албанске омладине гдје су делегати причали о херојствима албанске омладине у борби м реду. На том конгресу дат је чврст оргамизациони обанк јединству о албанске омладине —

као „радми дан омладине за обнову земње" м досада је семо у два уторка да. ла више од 2500 редних дана. Ову иницијативу су прихаатиле м остале ортанизеције м сте се такмиче ко ће у том м у другим радовима имати више устјеха. У граду Корчи њећ је организовано 7 редних батаљоне, у Аргирокастру 5, итд.

Омладина се зарекла да ће помоћи народно-ослободилачким властима, народно-ослободилачком фронту и о ће то и извршити. ИМзвршиће јер има своју организацију у коју притичу из дама у дам нови омладинци, извршиће,

У Тирани, албански борци чисте гнезда непријатељског

створен је БРАШ (Башкими ринис знтифашнист Шкиттар — Савез албанске амтифешистичке омладине).

Комгрес је дао омладини Албаније новог пољета. На све стране развила се жива активност на стварању ор ција БРАШ-з, Омљедина је извршавала ка комгресу примљене задатке, оства-

моту земље. У аналфобетским течајевнма, у војсци м у позадини, хиљаде омладинаца научиле су читати им писати, позоришне групе, хорови, новине и омладмискм

стварг' зењу У огромном послу свестреке обнове земље Антифашистичко вијеће народног

Ал је » народно-ослободиљлачки одбори добили су своју десму руку у БРАШ-у. Дивизије НОВ Албаније, освјежено новим смегама, кренуле су у последње бојеве за истјеривење окупатора из

Денас је Албанија ослобођена; швепсим резбојници помогмути од издајнике порушили су земљу, опустошили је. Треба изградити мостове м цесте, попаљене домове, треба обрађивати напуштену земљу, обновити неродну привреду, треба градити из рушевина сајетлији живот, Ово је омладина Албаније схватила. Омладина Тиране створипа | једку радму бригаду, којом помљаже ред народно- дилачког ОДборб на обнови и чишћењу Тиране. Омладима Тиране је проглесила уторах

отпора

јер види да у том реду лежи лепша будућност.

Кеда сем пролазио јужном Албани

јом питао сам једног омладинце војника: „Знаш ли ти ко је Титој“ — Он ме е у “ „Кад, то не бих знао, зашто бих се омда борно!“ Љубав коју албанска омладича гаји према новој Југославији и њеној . Р према маршелу Титу, види се м осјећа ма свеном кораку, Каде ми нисмо стигли м | Конгрес, сви делегати су тражили да се конгрес одгоди, говорећи: „Чекаћемо јеш мјесец дана, само да видимо Титове војниже“., ИМ безброј других слиммих случајева сведочи де омладина као и читав народ Албаније гејм велике симпатије и дивљење према Југославији н омлединском покрету у Југославији. Кроз мародно-ослободилачку борбу градмо се тај осјећај и одгејво код аљбанске омладине, искивало се борбено братство олбанске м југословенске омладине. То братство залијевају својом крвљу и денас млади и албанск: М и У! дманзије, моје се боре проти» фешистичких окупатора на тлу Југослањије, Секретаријат БРАШ-а позвво је омладиму да почне са припремама за И комгрес, који ће се одржати у мјесецу марту. Борити се ми радити за остварење боље и срећније будућности у слободној Албанији, бранити краљу извојеване тековине иародно-ослободнлечке борбе — то су мисли са којима данас омладина Албамије приступа припремама за свој | конгрес.

Нијаз Диздаревкћ

мн

СУСРЕТ С БУГАРСКОМ БРАЋОМ

Кад смо кретали за Бугарску, наме таља мам се пред очи, против меше воље м онакав слика Бугарина са кеквмм смо се сусретели у безбројним

" корпуса Асења Николова: сјећали смо се спаљене Црне Траве, ојађеног Косова и паткичке _ Мажедоније, сјетили сме се бугарског фешнсте који је, исто кво и Швабо, жарњо и палмо по нашој ~ залмјећући се чек до гренице не.

Сјетмли смо све и те слике, ели у њу нијесмо повјеровали, јер смо до. бро знали да то мије дјело м воља бутерског народа него изрода његових « да су то исто од мешег марода чнмили и великосрпски шожинисти — метмици. Ми смо пошти у госте Бугерину као што с иде у походе свом рођеном брату коге одевна нијесмо видјели и у чијој кући још нијесмо били.

Пошлм смо брату м брат нас је брезсим дочекао још не семом свом прагу.

Нисмо се с Бугврима сусрели на граммцм, јер мити знамо кад смо прешли границу, нити мас је ко на њој »аустевњас. Меосјетно, (без вндљиња знека, наша се ужа домовима прелила у ужу домовину наше бугарске браће.

Први маш сусрет с Бугарима, с бугарским војницима, одмграо се на Сливници, гдје је јуришао брат не брета, Србин но Бугарина.

" у једној малој испражњеној крчми у којој је спавала војска, срдач но м гостољубиво дочекали су нас поости бугарски војимци, уступили нам мајбоља мјеста поред своје пећи, помуди-– ли мес хљебом, сиром мн ракијом и, доцније, збилм се тјешње један уз другог де м мама начине мјеста за слевање.

Један по један дизели су се војници са својнл лежаја да чују наше причање о борби у нашој земљи, раслитивали бе о томе каже Фе код наф живи и је

ли тешко доћи до хљеба и сваки час, са дирљивом искреношћу, понављали како смо ми браће, меко треба да живимо под једним кровом м како је то страшно м дз сто ми ме Ђусобно ретовали.

То је био наш прен сусрет с Бугарнма, с простим им једноставним бугарсжим човјеком, с њиховим војником. И то сусрет баш ма историској немилој Сливници,

ла је послије тога маше делетеција читаву Бугарску од Цариброда до Црног Мора м Думева им свуда смо межлазипм ма мсто тако срдечан о пријеж: и у љепотици Софији, у прекраском П у, хејду „6 Слитену, историској Плевни, у дивној Варни м Бургесу, радничком Пернику, торе у делеком Рушчуку на румунској граници, у Старој Загори итд.

Пришле су мам тако у Пловдиву дан је у црно сбучене сељанке, мајке мзгинулих бугарских партизема, ми пружи ле нам за поклон погачу с медом. Пришлље су нам амдећи у нама другове својих палих синова и једна од њих с тугом је рекла, показујући на једноте од мес:

— Ти пичиш на мога сина.

Није то била никаква официјелна изјава, то је, једноставно м просто, рекља бугарска мајке сину југословенске мајке. И ми ту, као ни на другим мјестима у Бугарској, мије нам требало тумаче ми смо добро разумјвам м ријачи и госте.

У Бургесу, насред улице, притрчеле нам је млада Бугарке у војничком оделу м стала плачући да мас трли.

— Нек сам само дочекала да видим браћу титозце!

На подможју Балкана, у поносмтом слободарском о Сливену, гдје ма тргу стоји споменин легендарног јунака Хаџи-Димитера, срдачно су нам стезали руку редници и партивани, » мелм пи

Страна 3

ПРЕД | КОНГРЕСОМ ОМЛАДИНЕ ХРВАТСКЕ

Борбено бре

тво м јединство омлади-

не Хрватске све се више учвршћује им продубљује у тожу припрема за | Конгрес ектифашистичке омладина Хрватске, Око се из дана у дам све више очитује у заједничкој борби хрватске и

масжираних непријатеље наших народа. Ми се поносимо што Мачек м његова комланија немају никакве подршке у спровођењу својих реехциомарних пламова, кехо међу старијим тако ни мећу омладином, Ф о лупежу Павелићу ме треба нити да говоримо. Та уједињема протумародка клика у последње време покушава ма све миле начине да разбије наше У околици Загреба и мово-ослобођемнм. градовима Славоније они убацују своје менте у организације _ Уједињеног савеза им користе разне вјерске организације као безу за своје профашн стичке планове. Али им унапријед можемо препоручити да су им пропале сво мармо намере м покушаји. Разбило их је једимстао наше омладине и велика будност наших организација. Дамас нема среза у Хрватској где ми немамо омладинских организација. Скоро читава омладина Далмације налази се у УСАОХ-у, Само у Истри око тридесет хиљада омладинаца својим редом и борбом најбоље _ помажу са своје стране, да се спроведу у дјело одлуке АВНОЈ-а и ЗАВНОХ-= о прикључењу Истре новој Југославији. Упоје скоро читава омладина Југоје, преко свог И Комгрега, да се омладина Лике саожих 15 дама одрицала хране по једач ден како би је што аише сакупила за војску, Али у овом погледу они нису сами у Хразтској. На 1 Конгрес омладине Хрватске са поносом ће причати делегати из Истра де се 1350 омлединки из радне бригаде »Личе Фарагунач у котеру Лабин одрекљо жране кроз једен дам у недељи де 6и је у предконгресном такмичењу што њише сакупиље за нашу војску и за пострадале крајеве.

| Конгрес омладине Хрватске још ће једном се кроз сурову школу рата рађа нова омладина, политички свмјесма м друштвемо рааноправна. Управо ових дама у читавој Хрватској с. Народноослободилачких одбора на којима одборм полажу рачуна пред народом шта су урадили кроз извјестан пермод гр: мена. Ма овим узима аитивног учешћа у демократизе-

онмри Сливема просто су се отели од својих руководилаца м косно увече дотрчали на митимг да жиде Југословена.

У једном предграђу Софије, плачући нас је дочекао стври бугарски »дескали (учитељ) и с нескривеним поносом показао ам писмо у коме му јављају, му је син јуначки пао као борац неше | пролетерске бригаде.

Гледали смо и слушали хиљеде како кличу, кад са спомене име _ маршала Тита, сад је ријеч о мешам заједимчком походу ма Берлим или кад се помане битка на Страцину у којој су се Бутарм м маши раме уз раме, у јесен 1744, борили против Шваба. Запиткивали су нас ма свеком кораку, кад ће већ једном доћи југосложенска дјеце у Бутарску м с бурним одушевљењем примали на митинзима резолуције у којнма су поједини градови изјављивали примају у госте и на прехрану по #ише хиљада наше дјеце.

На сваком кораку осјећали смо колижо нам је близах и колико мес воли бугарски нерод,

Осјетили смо ту љубав и у разгоњоРу с бугарским сељаком којн нас је пктво јесмо пи, због борби, услјели да ове године посијемо, осјетили смо је у пријатељском _ осмијеху рудара из Перника који нам је дошао у сусрет дубоко под земљом, у црном _ рову угљенокопа. Видјели смо ту љубаа на љицу старог меродмог борца, генерг„а Добри Терпешеве, словенски широког м једноставног, а мисто тако и на лицу херојског мледог генераље-партизена Славча Трнског. А марочито је дирљињо сијала тв љубав из очију бутарске омладине која нас је скружевелњ м претила не читавом путу. Видјели емо у тим бистрим очима нови пламен којм је резбуктала нова, отечествемо-фронтовска Бугарска, рођене 9

бра на зграде фе-

шистичке тираније.

А свуда, кроз читаву Бугарску, немлазмли смо ме плакате, транспаремтв ом пероље којима се тражи немилосрдно хежњавење ратних злочинаца, џељатв и неродмих издајнина. Кад је отпочело суђење тим злочинцима, читав трг пред палатом суда био је прелун народа, То је био рјечит израз изродноге гњева протна оних бугарских изрода који су, задојеки бијесиим шовинизмом, с мемем и сотњем упадали м у нашу ужу домовину. Бугарски марод сломко је мад њима штап м на теј је њачим још рјечитије потврдмо, де с мама жели живјети у братској слози м пријатељ ству.

једном, док смо стејљли на морској обаљи м док се испод нас ваљало и грувало бурно потамњело Црно Море, младм _ Бутврмм, гледајући у даљину, рекао је:

— Мислим о мвшој великој домовини: ме једном крају запљускује је Јадрам, на другом Црно Море, в медећеко тамо, мза отих таласа, пружа нем Руму неше велика словенске Матушка.

Млади Бугарин стео мем је те ријечи из неше рођене душе.

Бранко Ћопић

цији мародне влести, свијесмо м тиме просуђујући и излажући ко заслужуј проста остане у НОС-у, какви су им недостеци и кемви се ем го. стваље јед њих и пред народ нови Маце земља. На ослобођеном територију обнављају се разрушена селе и градови, обмавља се привреда и се обраћај м разна творничка предузећ» Исто онако како наша омледина учествује са пушком у руци против непријатеља на бојишту, са истом љубави она учествује у позадини у решавању опште-мародних питења, Само у Де мацији, ма Сплита свежи дом ради соке 500 омладинки на бродогради“ лиштима, О округ поправкла је око 70 километара цесте и седам мостова. Двије омладинске редме бригаде ма Банији из Глимског котара м једна кордунашка, раде ма по“ правци пруге Цепраг—Карловец, да 6 сва ова питање што у ешањела, омледина се стручно АЕ Само у Далмацији је прошло кроз разне курсеве преко хиљаду младића им дозојака. Основана је Војно занатска школа у којој се налази двије стотине деце од деонљест до четрнаест , која уче разне занате. Ров стим окрузима већ су изабрани делегати, док се у осталима још бирају. На Конгрес ће доћи стварно најбољи ударници као што је Изен Перић који је за мјесец дана избацио из строја Тридесет мепријатаљских војника жињећи млесално на меослобођеној територији, мли да споменемо јЈозу Жилиће из Белковца којим је зе десет дана Дигао у зрак седам камнона са непријепољским војницима м ратном спремом. За времо трајање Конгреса органи зоваће се прослава конгресног тједна по свим градовима м селима по Хр текој. Омладина Истре м Делмације Славоније м осталих крајева спрема свој физкултурни програм с којим ће наступити ма зборном месту конгреса и по осталим крајевима. Свежа ће област посебно или два до три округа зеједмо (на пр. Лина, Кордун и Бамија) имати одређене вечери на којим ће омладина приказати културна обиљажје свога краја односно све оно што » ома маучила у току ослободилачког рета. У ммогим окрузима већ се одржало низ омладинских слетовњ. нај значајнији је био окружним омладински слет на Банији ма којем је присуствовало 15.000 – што му је дело родног зборг.

“ обиљежје општег не том сто три извело је кз кола ве токраку звезду Ф истовремено су бор. ци макон межолико вежби својим стевом изњели слова »ТИТО« што је изазвало највеће узбуђење код присутних. Управо ових дена кад временске припиже не дозвољавају веће слетове о мледина их одржава по селима, градовима м опћинема м на тим спотови ма као им на разним конференцијама мира културна м спортска _ друше тва са саојмм управама. Омладина ће тим друштвима додељивати назмве име ма палих бораца за слободу.

На овај Комгрес ће доћи _ делегати омледине м осталих федбралних јединица демежратске Југославије КаО М А љегати наших савезника. Сам сестав де регата и гостију ма Конгресу још ће дном потврдити да се омладина тске није борила само за боду мего да је ома са својом много доприносила јачању антисжитлеровско ковлиције.

1 Конгрес омладине Хрватске јасно ће казати пријетељима м непријатељи ме наших меродве којим путем мде сжавдмна Хрватске ми да ће се она и даље борити за очување тековина неродмно-ослободилачке борбе.

сло-

ОМЛАДИНА МАЂАРСКЕ СТВАРА СВОЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Лист „Делмађарорса!“. орган мађарског националног фронта за веза висност, објавњо је изјаву секретара Антифашистичког студентског савеза Шандора Холда, у којој се између остазог каже:

„Недавно је у Сегеду основан Антифашистички студентски савез, Ми молимо професорски сипдикат и дирекцију Универзитста да помогну нови 00крет. Да бисмо стекли поверење на рода, ја сматрам за потребно да им објастимо циљеве и програм нашег савеза. Име нашег савеза указује на наш циљ. Ми желимо да окулимо све студенте и ученике који су спремни да учествују у изградњи слободне и демократске Мађарске. Студенти треба да знају у чему се састоји фашизам, треба да упознају принципе гнтифаш ста н треба да буду свесин у шме чега ми подазимо новим путем обнове, Ако желимо да Мађарска заузме своје место међу слободољубизни тародима, ми морамо да створкко прапедну чврсту остову, на којој ћемо моћи да почнемо с озбиљини радом. Сва питања која се буду одиосила на студенте биће расправљсна у савезу. Нас ће занимати разна питања, почев од организације библиотека до уређења систима просаете. Ми бисмо хтели да у потпумости сарађујеко са сивдикатом чланова просвете, Ми бисио такође же. аели да сарађујемо са свина демократским партијама, нако ми ве претстављамо једну политичку странку. Ми корамо да допринесемо стварању Једне

слободне и демократске Мађарске.