Омладина

Страна 2

ОМЛАДИНА

Нл ФРОНТОВИМА

НЕАДРНВО НАПРЕДОВАЊЕ ЦРВЕНЕ ДРМИЈЕ ДИМ ЦЕЛОГ НСТОЧНОГ ФРОНТА

Дуж целог Источног фронта од Бал тичког мора преко Мађарске, Црвена армија назедржињо креће напред. Сталмо ресте заузета територија. Источне Пруска је отсечене м Немци су збијени ња врло мели простор. Горњу Шлеску, љажам рејон ратне “чаустрије са запижажа гвожђа, угља м метала Немци су неповратно изгубили. Само зе послед“ њу недељу дана на мстаку, Немачжа је изгубила једну трећину својих резерви у житу, једну четвртину лиферација кромпира, једну петину лиферамије меса м једну четвртину лиферације маслеце. Изјаповнте су се све наде Немаца да ће совјетско надирање магаксати м бити заустављено на Одри. Цржена лрмије заузела је Будимлешту и за месец и по дана и мзбецила | из строја преко 159,000 непријатељских војника и

БУДИМПЕШТА ЈЕ ЗАУЗЕТА Трупе Другог украјинског фронта уз

зимајући блох по блок, улицу по улиму, јединице Црвене армије ликакдирање су опжољену непријатељску група-

војника м официре. Међу заробљенима налази се м немачки командант будимпештанске групације генерал-пуковник Вилденбрух, Велики ратни плен, међу којим 13 вамона, 267 тенкова и мотори 149 ми

чвора немачке одбране ослободиле су се снаге Црвене армије за козе опереције према Аустрији.

СВЕ ТЕЖИ ПОЛОЖАЈ ОПКОЉЕНИХ ГРУПАЦИЈА У ИСТОЧНОЈ ПРУСКОЈ

Новим успосима Цржене армије поло-

саобраћајни ч' И о А великог значаја у општем систему ме-

одбране. ј

бујеле Одре, ни очајнички отпор Нема це мису задржали трупе маршала Ко њеза. Сипним налстом трупе Првог украјиндког фронта форсмрале су реку северозападно од Бреславе м за прва четири дана напредовале оно 60 кипометере, проширивши притом пробој до 160 километаре по шмрини фронте. Вештим мемеврима једимице Црвене гр. мије звобилезо немачке положаје м градове, маладају центре мепријатељског отпора, док смаге у позадини фронта

Седање стање на у југо славији може се окарактерисети очајмим настојањима Немаца да мзвуку своје мстурене снаге м све тећим притиском неших једмимце. Стелмим мепадима наше јединице маносе мепријатењу велике губитке, ометоју му и омемогућују планско повлачење.

На осматраминии,

Дведесет и друге немачка дивизија ојачана другим снегама местоји да се пробије из обруча преко Дрињаче и Зворнина, Огорчење борбе треју без

Жестоке борбе на свим секторима иашег фронта Само у тој акцији убијено је преко 950

м усташе им зеплењен велики

ПРОСВЕТНОМ

Број 32

НЕНОЛИКО РЕЧИ О НУЛТУРНО-

РАДУ У РОВ

ског тарчизоме. Пресечена је комуникација |рањем стратегиског Б. Љ После левог | шим «

крипа Првог украјинског фронта преко Одре |угозепадно од Бреславе и десмог

но су опмолиле Глогау и продрле дубоко према западу у праацу Дрездеиз, има нових од многих је мн кулљ урно-просветни рад у рогу. Ров је место зе борбу, ели истовремено то је м стенбена просторија. Цело време док се

гробљама. Један "

једна јединица малази ма положају она је привезана за ров им тим услоњима треба да се прилагоди и њен рад. МИ сед се поставља питење: две ли се за време пребивања у рову може оргенизовета жултурно-просљетни рад! Какав тај рад треоа да буде, да не би око на уштрб основног задатке јединице — одрмењање зелоседнутих поломаја м да није на штету резбедности јединице“

Покушаћењо де размотрвњо то пите-

ње. У наредби Врховног штеба Народносте с. и

циљ јење и све опемонте. Тако припфемити елементе за некодико тачажа. М шта св добија танњим радом! Борци на положају се уче да што боље овледеју н рукују својим оружјем, а истовремено се повећава сигурњост, јер је оружје спремно, елемемта припрвањени и не може бити изненађења. Или — стрељачки _ строј. преследети, поразговиреки са друговима дз па ја дооро совзбеђење, да ли уг дооро напрваљен зеклом. (одредити тачке иде је пушчана ватра најпрецизмија изд, зиканм радом се јаче слгуркост код бораца, борчц се остмостаеујв м учи да у другим приликама сам оцењује смтугцију, зна кеда треба да отвара паљбу. Можа се шожбати и оцењивање отстојања, дизање нишана. А резултат такког рада је спремност за борбу боља, погоци прецизнији. Тим. путем се борци теоретски уздижу, ми тересују зе рад, повезују теорију са праксом, повећава се сигурност, сма-

потреса оргенизовања пропагендног м

у| положаји, ли ОД изненаајвлу. « су а | ћења за и почелн|~кнм положајнња није искључен сваки развијати Фећу активност, Лењо крилојрча. Разумљиво, ту се пе може учити

мачке р' » друмови везују га се најважнијим цемИсточне Прусне.

мадшина м оружја. Истовремено

фронта које седејстаују са трупама Другог белоруског фронта освојмље су град Пројсиш Ајлау југонсточко од Мемигсберра. Сважодневним непредовањем Црвене зрљмије, прибљажевењем.

КИ које су се напезмле северно од Дрињаче пресечене су на даз депа. Ова мемачка дивизија ни после скоро

ко 45 дана непрекидних

спела да се пробије ма сежер, ико је стално добијала појачања из |

ј» Кенигебергу но чишћењем Источно Пруске Немци со малазе у све Базизлазнијем положају, без мкаквог изгледа да се могу спасти прено Балтина,

Поред најтежих терансних препрека ијеју операције у Померенији. Напрадовањем снега Црвене армије према Штетину прети опасност од изоловања

и целе Помераније, Трупе | 6 фронта

“ су мепријатељсни гарнизон м освоји-

НАПРЕДОВАЊЕ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ НА ЛЕВОЈ ОБАЛИ ОДРЕ

Разбиле су се све немачке моде да

Губици, које је у осанм борбама претрпела, износе готово половину њеног бројног стења. Само у току последње медсља уништено је на томе сектору меколико хиљада Немаца

велики ратни »атеријал, (Ове операције одлачно је помагаља неша авијација,

У Херцеговини, после жестоких

би које су се водиле за сазку кућу, наше једмнице заузеле су Широки Бријег.

"КОНФЕРЕНЦИЈА РАДНИЧНИХ СИНДИКАТА

У Лондону је одржана конферонциј у описа

ће офанзива Црвене армије мапонсати | радничких синдиката

и зауставити се на Одрм. Почетком фебругра Одра је изненада надошла и на ммогам местима поплавића. Али, ни на-

ПОСТИГНУТА ЈЕ САГЛАСНОСТ ИЗМЕЂУ БАМ-а И ГРЧКЕ ВЛАДЕ

Атемција Рајтер је објажила да је законференције _ између прет-

вршена ставника грчке владе ом

нол у коме стоји: „Ми, ниже потписани, Јован Софије-

нопулос, ууинистер спољних послова алис, министар унутрашњих послове м Јован = мтнистор | у име владе м Сијентос,

секретар Централног комитета кому“ нитичка партије Грчне, Димитриос |

секрет ммтата БАМСа м Елњас Тиримокос, гео де

о хе- Ман у ослободилачкој борби

роде, којој је твовеља и меша делегација, пе Хуе дискусије биво је дозвољано равноправно учествозење и претставницима бивших сателитсмих држава Италије, (Фимске, Бугарске и Румуније. На конференцији у се решевала ска конкретна питања како велиног учестаовање у противфашистичком рату, тако и радв и погожаја синдиката домас м после рата.

ји је у да ће ке Хтворжи нози, јединствена флеђународни синдикални савез.

У вези са дискусијом о источним ницема Ителије, коју већ масвцима по крећу демократском фразама њаснмраНи фашистички слементи, написао е секретер италијанска _ Комунистичке. партије Палмиро Тољаги у листу: вримашитех чланак о мамеђу Јутослевије им Ителијс. Чланан. под на слогом зИталија м Југославије« веран

је

стих маса у Италији о

раду оло-

мемата, који покушавају да демобили-– СУ

лица, међу њима Божилов, док је 8 Ло ју Друго зеће народног суда о'дило је на смрт 18 лица. После про-

ТОЉАТИ О ОДНОСУ ИЗМЕЂУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ИТАЛИЈЕ

могли и — свим тим борци на претстражарском месту стичу искуство, терен на коме се нала-

могу добити и опште а. Ред се може одвијати исто дуж рова којим ружоводи више другова. Али како им шта радити! Узмимо на пр. историју. Почети од почетка, Одо Адама м ме би се постигли жељсми резултати, нити би се могли занн-

им пут учење историје јесте велики број броговора, тајући а историске говоре и чланке, повезуј; их са догађајима и време борцима

неше борбе им фезе кроз које је ома прошла. То је време које су прожижвели сви борци, м теј ће меторијал бити за њих нејинтересентнији и од мајвеће користи, Или географија. чети с постанком земље, или прво го ворити о Евроли. Треба пронећи оно што ће мејвише да земнтересује борце. О реци, несипу, могућности поллаве, војној географији, уопште о свому што је везамо за терен не комш се нааза јединица, треба да буде речи, Земљиште је раено, насип штити од мз-

ница седа са земљиштем на коме је

резлне смтузције, Мако се дањас Ителија бори против Мемеце ма страни Сазезника, мијадан

ипак. реалан човек маће микада заборавкти да је Италија прешла на страну тек после. свог потпуног у рету против

Сезезника, у који

стички Диктаторм. С друге стране, тославија је била Ју

раније била, истицати разлике између једног и другог. Географију повезивати сачкономијом, а исто тако посетити нојвише пежње крају 1

И језик се може учити у рову. Ме ђу борцима се врло често чује непреФилан _ говор, изговорене речи. Учећи их само правилном изро. жавању, не би се много постигло, ниТи би их звин' Апа, пођамо « друге стране. Учити борце правилтом изговору помоћу слуха. Изаррати ћепо, књижевно неписану цр' дредити другове по групама који течно читају. Када се дође до речи, на јео кир“ четлесити им де се та реч теко мзгоФере, а не »буњкер«, »дезснтер«, вми4 у м" друге, кеко се врво често пе

бупштој војној теорија, мора се

вера у оружје м дух победе. де пређеко ка уметничку делатност.

цижа и поденљиња сжоје чете, што треов зеједнични да се прочите. Или, бор“

„| Ан и» једноге рове могу да њелишу 9

уорсања јединице из другога рова. Они југ прао зој > ју и ша сер у ДРТЕН ђесн пу Сњ могу мељећи надослеце у реду, успеси јединице. ИМ јео, »змењењсењет једне једилице се другом постижоњо њења на! за ред, Мо нултурње групе могу давати праредом у ровижиња. газумљиво је да Оза зеједно, као цепнња не могу иступати али зато се могу разонти ма груонце по две-три које ће нешто реци повати мља незати у рову. Тежо ћи привући пемњу свих другове, 4 м семи умрци почети де учествују у прогрему. 10 пе овакшати рорцажа тешкоће моја подносе.

елни смо да је ров стекбена (торте м зато преса да буде што је минута уредлија по удмољаја. Газни шу“ ншта Голањљоњи ма стемета рова, папштав собњах новине целог џштаљона, њени пз тавола а оором оораца и чеза ожљвсње рож, о уједно м погстацати #ж ди пмђу примарна јутека. |реба да са носиеии нороча«а режња при урмђизењу рова, пароле, разни плакати улегашање ту станбену просторију.

И за зидма новине може да се мађе места у рову, На неј месту у рову исмопати удубину м ту поставити новине. Обратити пажњу ма техничну страну, Наткрити их да ид кисму, Ф де не овлажа одвојити их даском од стене роге. Треба водити рачуна да те зидна новине заинтересују . да им служе за притер, да их поуче. Оне треба да буду одраз реда, живота м борби једикице. Према томе, разумљиво је да ту нема места за уопштавање ствари, Зашто писати уопште о јединству фронте и позадине када ће се то ммого боље видети м бити улечатљиви-

|е кроз бројка прикупљених прилога

за пострадеље крајење, кроз резултате које су постигле омладинске чета из Пра копању рољовњ Или, 22што писети уопште о братству кад у нештим јединицама мама бораца сина че-

спасевој њеног друга. То ће бити ммого Тије него отшти чланци. Те примере

|и- | треба истицети им преко њих ће се ре-

шити многа питања. Затим, писати 0 !унештву појединаца, неводити _— тачне подетхе колико је који борац умиштио непријатељских војника, истицати јунаштлва новна бораца у и када се донесе њихова слика, — али изабрати слику омих који требе да служе на прими ке одреда — сви ће у уодикици настојати да м они завреде 4 се и њихоље Слиже објаве у идућем ороју, Често треба да «о мењају речултати постигнути у разним такмиче. њима. Домосити тачан преглед развнушња такмичења, мстицати јединице ко„о предњаче, истицати појединце који су послитли нојбоље резултате. _ Што зидне новине буду шареније, што више“ доносе из животе јединице, и кроз ту оерспенутву нонкрфтно ооређују _ сва пнтења, то Ка резултати м ннтересовање бОмти већи,

Куттурис-просветном _ реду у рову треба приступити удерничим. Исто тако кад што се приређују такмичења за поурзд-ља крајеве, за савлађ озеаасње оружја итд, и у куа! просветном реду у рову наши бара треба да се техмиче, Која ћа трупа научити више слова, који појединац у

" | рупи, ко ће више одржати чесова и

ко боље савладати пређени материјал, чије ћа зидне новина бити боље, погпуније одражавати живот јединице, кога ће рова бити занимљизија репортежа о берцима другог рова — у свему томе треба се текмичити. Треба се такмичити у своме рову, ров са ровом у свим гранама реда. Из овога можемо мавући закључех

'птурно-просветни

У рски о» ају старе фа- | нском пп ти Сан одмоси између Југославије м емежадор у телије морају се развијати на еснову| сеједини Југвелавије,

пажњи (она се може ће пример, ко

само да ће се борци културно-просвегно уздизати, него ће тешкоће бити сно-

да он мепријатељ могао наступати изе шинарје које се налвам лево, Одреднти

шшљивије, а Е здђва будмост и при. Слободан Зец

а ——