Омладина
Број 34
ОМЛАДИНА
ОПЕЦИЈАЛНЕ ШКОЛЕ ЗА ТЕЛАНЧКО ОБРАЗОВАЊЕ АМЕРАЧКЕ ОМЛАДИНЕ
Вођ омладинаца који гаје жито, Буд Кимберли из Џеспер Каунтије, испитује један каип кукуруза.
У Сједињеним Америчким Државања
играју често се уписују на срадњо-тежичке школе уместо на редовне средње школе. Има много ожакњих школа — великих устенова у којима са налозе машине какље се обично могу виде-
Ова два градска дечака Ју јечам у смопове у Меризанду нреме распуста.
уче да везу“ за
ти само у велжким фебричким постројењиња. _ Меко техничке школе могу да приме о«о 8.500 трке Увече св У њиховим у
ма уче и.
Док дечаци добијају осмовно знање из телнике и конструкције, у исто вре„6 студмреју емглески језик, историју природне науке, кво м друге предмете који су предвиђени у редовном културмом програму. Делатиости које ме обухвата програм сличне су делатиостиме у осталим школама. Дечаци имеју •тлетске групе, драмске секције, мовике, жлубове за разоноду, дебатне груге итд
Обрезовење које се добија у 28 техмичкам школама нчје мамењено мо за будуће вмеричке инра И м межаничаре. Многи дечаци зише воле тахничке школе нето редовне средње школе, јер им овакља начим учења име понујњ Оми воле да змају жако се греде, опражљају и употребљавају многобројне средства која чине део саажедашњег змеричког животе.
Дезојке се још ме примају у тежни– чке школа, мако често студирају слим „о
у средњим школажа. »4-Н« КЛУБОВИ СТВАРАЈУ ДОБРЕ ФАРМЕРЕ
Исто тако постоје и такозвани »4-На клубова који омледини пружају основ
ма змања из области _ пољопривреде. »АЉНх клубови у Америци основани су пре 30 година на иницијативу отсека за земљоредњу Сједињених Држава. Њима упревњеју у середњи федералне и државне ггенције. Циљ им је да пов: ћају стендард живота м прокзводње на Фермама. На томе су ови клубови досаде миого урадили, Сљани дечак и девојчица између 10 им 20 година може постати чвам ожога нлуба зио пре тога да извесне обевезе које мора мспумити, Између осталога мора се обаве зати да ће постићи рехордне резултате у реду.
Име »4-На потиче од 4 слова Х којнзаљ почињу метири енглеске речи у обоези: »Обевезујем са да ћу бистрије мислити својом главом (Неад), да ћу бити вернијм срцем (Мези), да ћу 6оље редити рукама (Нагећ), м да ћу своје здравље (Нез!ћ) посветити _ бољем
за свој клуб, своју заједницу, своју замључ.
ДЕМОКРАТСКЕ. СТУДЕНТСНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У РУМУНИЈИ
потпуно мскорењивањо фашизма стварање демократске Румуније
Органи националног савеза под несложом »Романија либерарех објавио је извештај са зеседења претстевника
у Румунији. На заседењу су присуствовалм делегати студентске мационал-царенистичке, мациомал либералне, жомумистичке, социјалистичке м земљоредмичке партије и делегације студената мацмомапног савеза.
Дељегати су решили да изабару ко“ ммтет од третставнима спил делегеције |
су учествовали на заседању. Прижљен је следећи програм
1. Мобилизација, инв и васпитање студената на еитифешистичкој и демократској основи. Енергичма бор62 за потпуно _ искорсњивањо фошистичког духе из студентског животе.
2. Мобилизеција студената, који з2једно св радничком и сеоском омљадином, са Црвеном армијом и румунском гојском, треба да зају уништење Хитлерове Немачке и њених #гемата у земљи.
3. Демократизације целокупног о држевног епарета им неодложко уклањање мз њега свих легионара и фашкств.
ад и у ниверситетског образоазња. Пунопрогмост свих студената независно од се припадности, социјалног положаја и вероисповести,
5. Образовање студенате и јачање културних фезе се уједињеним мародима. НАШИ РАЊЕНИ
Страна 3
ЦИ ИЗ ИТАЛИЈЕ
У БЕОГРАДУ
Стигли су управо ма ден прославе 27 годишњица Црвеме грмије. Фидели су читав Београд на ногама како слави братску Црзену ермију. Виделм су сослобођени слобадзрски Београд и осв-| тили јасно и дубоко како су њихово | тешке борбе ~ ране донеле диван плод:
Посатили смо групу наших рањеника | која приврсмено смештена у прижветној стеници у Милоша Великог улици, Донели смо им последње бројеве Омладине" оје су примили с одушевљењем и причали нем дуго о својим доживљејима, борби, лечењу мо жовоту у Италији и о радосном повретну у домовину. Има их из разних крајев наше земље: ма Србије, Босне, Херцеговине, Хрватске, оније итд, Рањезани су у борбама на радним - . Савезнички авиони су се спуштали на врло непогодне терене и односили их преко Јадрана у Италију где Су их савесно лечили савезнички лекари. Бошњажовић Марко и Радић Васо, омладинци, један из Срема а друти тамо меде са Дрине, причали су нам о том њиковом животу по италијанским болницама. Није се семо лежало и јело већ се н ммого радило, нарочито миото на културном пољу. Нема скоро миједног рањеника који није написао по нежи мланок за зидне новине, које су постојале по свим болницама. Ако је међу њима било неписмемих, њих су брзо научили писати. Држели су стално конференције м будно пратили разамтам борби у Југославији и у читавом свету, Они, лакша рењени, брже оздрааипи ми кшли одмах на разне р
=
сење (за шофере, теккисте, реднотелеграфисте, авијатичара итд)
Наших рењемике у Италији има меколико хиљада м оми су смештени по разним болницема италијанских градоа (Барм, Таранто, Барлета, Молфета итд). Али све их уједињује једна мисео, мисво повратка у ослобођену домовнну, По свим болницама образова-
|ме су певачке дружине наших рањени
ке, давене су прнредбе им тако су сами
|саба улепшавала тежак рањенички жа-
вот.
Од неше војне мисије у Барму примавм су редовно вести о приликама у земљи. Чекели су и радовели се дану који ће им дометм повратак у отаџбину. Напослетку је тај дан дошво. Пре месец дана вратили су се нашим бродом »југослевијех у слободну дубровачку пуку. Многе групе су превезено у друге далматинске градове м на острва. Нерод их је дочекао рашнрењих руку, дајући им све што је требале. Ова група наших рањеника стигле је у Београд нашим камлонима из Дубровниха. Тежи рањеници су остали у Дубровнику и у другим далматинским градовима. Бродом »Југославијва је стигло у Дубровник укупко око 650 рањеника. Срећни су што су стегљли у Београд, у слободни Баоград. Они се још опорељљеју, а кад потпуно поћи ње радосно у моље борбе и на нове дужности.
си
ел хрватског омљадиица Анте Зуанића. Муслимански издајници из Коњнца умирали су страхујући од пониска ка Тасу коди је једне мартовске недеље, усред Коњица убио Куртовића најозлоглашенијег усташу у срезу коњи
ом.
Омладинац Бранко Бошњак-Село бис је први који је кренуо у потјеру з= издајничким четничким капетаном Шеошкићем и испуњавајући задатак поги-
нуо.
За свој одред Мостарци су давали и радили све да би га добро смабдједи ин оспособили за што теже ударце по непријатељу,
Ђаци Трговачке академије су једног дана усташама из школе одниједи све униформе. Кад је директор ниж. Мал. мар покушао предајом ђака полнцији дознати ко је организатор акције, ђаци су му најавили штрајк и побиједили, Ухатшени су одмах пуштени па сло боду, 8 он премјештен из Мостара, јер је то био један од услова да се поврате у школу,
Борбе које су водили партизани у Херцеговини биле су све замашније. Требало је муниције н санитетског материјала. И тада је Мостар био изнор.
Омладинци су санитетски материјал набааљали из усташке болнице, п му: ницију м оружје одузимали ол окупаторских војмика. Њиме су ни нзоружавали одредс нових бораца за слободу.
У прољеће 1942 године Лаца, Трбоња н Хенчи ушли су у италијен ски војни магацин мн изнијели 24.000 пушчаних метака м сутрадан их њемачким камноном којим је био на поправин код једног младог мехацичара, одњезли до првих партизанских СТЕНИ У Маре
су. Њушкали “= на све стране но уст ти нису могли. Све кише су осјећали како постају угрожени и окупирани у свом властитом гарнизону.
У име С прољећа 1942 године устлек у Херцеговини распламсавао се. Непријатељи су покушавали све да би спутали пробуђене народне снаге, По том прљавом послу дошао је у Мостар да служи окупатору и Радмило Гођић секретар југословенског „Со“ кола“, прокушани нородни метринттег организатор разбијања јединства младе генерације Југославије. Ту се није дуго задржао, Са још једним другом млади комуниста Васо Масло лупио
га је нехолихо пута сјехиром по глави и поред збуњсних карабкњера успно спасти се.
Исто тако омладинац Мустафа Аликалфић са једном грулом ручним бом|бама вршио је некодико пута атентат на Доброслава Јевћђевића, дражиновску У Хер
Васпитач усташке омладине проф. Винко Малвић, послије атентата омеспособљен је за рад.
-- Спремао се план умиштења ниско. дихо стотина окупаторских официра и подофицира у самом граду,
„За краља и отаџбину“
Услиједила је Трећа непријатсљска офанзива. Тамо гдје мису стигли војмици Роате мн Негрија стигли су четници. Од Тог до [3 јуна 1942 године они су само у мостарском одреду на Борцима (срез коњички) преваром и мучки заклали 68 бораца, а скоро тодихо и убили,
У остадим дједонима Херисговине скоро исто тако. Мемилдосрдно се воступало према арцима јер: Моста. рад — то значи непомирљиви, бескомпромисни борац за слободу и њен организзтор. Кад су се нате снаге повлачиле из Санџака, Црне Горе и Херцеговине У саставу Десете бригаде, под рухов ством тросланљених команданата Вла ле Шегрта м Раде Хамовића, мостарски батаљон у Босни наставио је борбу за слободу.
Оаза слоболе у пашалуку Дражиних пустахија
У Босни далеко — но ипак тако бли зу — били су партизани. У мислима ва њих живила је вјера у њихов посвијест да се борба и у њиховом отсуству мора водити. У град су стизали борци који су остали иза снага у повлачењу исцрпљенн. болесни 5 БН Италијански
н дом плохоло су звјерали, Роата је пријетио смрћу родицама код којих се нађе схривени партизан. Упркос томе преко 150 боРаца нашло је сигурног уточишта у граду, очинску бригу другова и топлу, мајчимску њету другарица. Оми су се опремали за нове љуте бојене,
Сваходнетно стизале су вијести о стријељању родољуба у Херцетовини. У граду су стрељања такође вршена. Међу првима стрељани су: Зеленика, Башагић, Ребац и други.
Четници заједно с усташком поли
цијом ни карабињерима вршили су масовна хапшења и одвођења у имтернацију на Мамулу, Превдаку н друге хонцентрационе логоре нз чије се сиве не“ извјесности никада више нису јавили многи и многи.
Па мпак налазиле су се могућности,
су борци и мостарски батаљон, Мисао о слободи ход народа Херцеговине није се угасила.
Новембра 1942 године прхосио су са анидова гледаде исписане пароле поводом арославе 25'тодишњице великога Октобра.
У фебругру 1943 године када се спремала велика офанзива на наше снаге у Босим, Далмацији м Лики извршен је н по трећи пут атентат на Јевћевића. На захтјев четинка усташка полиција је поново хапсила.
Тада јЕ на полицији мучки убијен љубимац мостарске омладине млади комуниста Салхо Шестић. Ом је 194: тодине са својом теторком као партиззн У јужно-херцеговачком партиванском одрелу, у Хржну ухватио 00ганизатора усташких злочина над срп“ ским народом Фра Бакулу и предао га да му народ суди, а сада „Срлски осветници" — четници њега су прелаан тим истим усташама,
Ноћу над његовим гробом омладина се закдињала да ће га осветити м цвијећем му китила гроб. Не дуго послије тога убијсм је мостарски Космаја Мујо Трбоња. А најмлаћи пиопир. пријетећи исто тако заогласном шефу полиције Роки, пјевали су:
„Из мезара Мујо виче У Доћеш и ти претстојниче."
После акције од 1 маја 1943 годиле Италијани су извршили нова масовна хагитења и мнтержирања у Италију.
Побједкици са Жепча, Прозора и Сутјеске
Послије Треће мепријатељске офанзиве. батаљон је ишао из побједе у побједу. Већ у децембру 1942 године у борбама на Желчу мостарски бата љон је био похваљен од друга Тита.
Онда су дошае Четарта, па Пета пспријатељска офанзива, кроз које су ме старски омладинци прошли високо држећи заставу борбе и оданости ствари наших народа. У том премсну овладавши ратном вјештином батаљон је у ништио 2.800 мепријатељских војнихе и официра, Само у борбама штитећи Централну болницу мостарски бата љом је уништно 320 непријатељских војника и официра, а сам имао једног
мртвог и три лакше рањена друга.
Године ће зиже ван микада неће потамнити слава младих бораца: Младена Балорде. Предрага Шкробића, Ахмета Пинтула, Мустафе Ћсмелови ћа-Чимжбе, Хасана Зехнровића-Лаце коДи је за годину дана сам уништио 56 фашиста, Пере Лажетића, Енеса Ормана, Рифе Фрење и толико доугих.
Зар се може заборавити Анте Зеле ника који. тешко рањен ухваћен о, усташа у Четвртој офанзиви донесен у Мостар, умирући им је говорио: „Узадуд вам је свс — ми ћемо побје
ти!"
У Петој офавзиви Шефик Обад, ко. мандир чете, сам је уништио седим Нијемаца у бункеру, заплијенно „пар“ ца' и њихову ратну опрему.
Зар се могу заборатнти Нада Бајст или Мина Хаћам која је на Сутјесци уништивши њемачки бункер н сама покошсна митраљеским рафалима пада, са последњим ријечима:
уза Тита, за слободу.“
То нису само лични примјсри, то је карактеристика читавог батаљона.
Уочи бојева на Прозору Титоза кратка заповјест: „Прозор мора пасти“ би“ ла је драго знамење — лозинка која је кшла од борца до борца кроз ко лону, кров бзтаљажњ ИМ док су трајале борбе на спољним олбранама града, кроз минска поља батаљон је са сво, јим комссаром Енвером Ћемгловићем упао у град и дезорганизовао непријатељску одбрану.
Заповјсст друга Тита била је нзвршена. Сви ма фронт — све за побједу
Послије Пете непријатељске офанливе мостарски батаљон од скоро 400 бораца нмао је свега 25 живих. (Међу ин ма Сутјесци налази се он
Салка Пезо члан земаљског одбора УСАОЈ-а).
Послије капитулације Италије Мостарци имтернирани у Истри прикључили су се у Словекији Шерцеровој бригадн у којој су имадн и своју че ту, Било им је свеједно гдје се борба води против опћег непријатеља. Од њих су у жишуу остала тројица
(По читаве породице учествовале су у оружаној борби ин дале све својс чланове. ЈИз породице Бркића погину да су четири брата и једна сестра. Из породице Балача три брата: Слвио, Ђоле н Боро).
Умјесто суза и беспомоћне јадиковке. јавили су се иови борци, Поното су одреди почели одлазити из Моста-
ра Јер у срцима свих људи горила је
једна жеља, била је једна мисао: „Мора се обновити батаљон, мора се тући непријатељ.“
И узалуд су Нијемци два пута подиаалн вјешала усред града. 17-годишњи Драго Палавестра им је рекао прије семог взешања своју последњу жељу: „Да на бандерама од Мостара до Бердина висе Нијемци“, а Алија Ризикадо: живи Стаљин и Русија! Да живи Тито и Партија!“
И не само батаљон, формирана је мостарска бригада, једна од бригада 29 херцеговачке дивизије,
Дошао је тај дан
У јулу 191 годиле мајка Слободана Вуховића рекла је убицама свог:
сина: „Доћи ће дан када ћете се и ви пред пушкама осистиика прислањати уз зид“
Они су и њу стрељали,
Па изж дошао је тај дан бајонетима драгих борапа за слободу. пр је протекла као никад до сакао нихал од сада. Она зна 32 внбе од 5000 поганих љешина фатистичких официра и војника. Она ће зизти инкад до сада, као никад од сада и за остале домаће издајнике међу којима је и шеф усташке полиције Рожо, или четничка мешетар Тошо Перовић н сти они ма како се звали. И сви они стаће уза зид пред праведтим пушкама пе осветмика.
Годинама Ти си сањао м борио се за слободу. лраги Мостаре. Давао си све за побједу и ома је сада дошла на Твоје улице. С прстом можеш бити поносан, јер си своју слободу за
је мислио пјесник пун мржње и проклетства на непријатеља у Твојим стиховима, у стиховима свих: Тито —
ви знате змип куршум и славу
И он је пун нас,
и велик,
и ми У њему вишт, виши за љулску главу, ато је разумљива љубав коју осјећају сви борни, сви пријатељи народно-ослободилачке борбе према МостаРу, зато толика радост кад су сазнали за Твоје ослобођење из дисвне заповјести друга Тита.
Мостаре драти, о теби радо говори Тито јер Ти си дао све за слободу. јер Ти ћеш у слоболи дати још више.
оноси се зато, Мостаое дозги! Нусрет Сеф