Омладина

Страна 2

ОМЛАДИНА

НлЛ ФРОНТОВИМА

ЗА ВРЕМЕ ЗИМСКЕ ОФАНЗИВЕ ЦРВЕНА АРМИЈА ЗАРОБИЛА ЈЕ И УНИШТИЛА ПРЕКО 1,150.000 НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ВОЈНИКА

трупе | белоруског фронта под коман-СВЕ ВЕЋА АКТИВНОСТ САВЕЗНИКА НА

Зимска офанзива Црвене грмије, невиђена по своме замаху, сломила је

на запад. На фронту дугом 1200 км, Од Балтичког мора до Карпата, Црвсма армије је постигла одлично резултате, пресудне победе 29 брже уништење фашизма. Ти су се успеси одразили и на Зепедном фронту. Велике победе Црвене врмије онемогућиле су немачку зимску против С:

ма западу. Створеми су сљи услови за садашњу повећану активност севезничких офанзивних операција,

Брам жатеврама црљана армија вешто пзовујо непријатељске Групације м продњра дубоњо на немачку ћертномају У јацовели поводом 41-Годештолнце Црвесе ормије, маршал Слаљаа је обувао да џе за шрема замсно Офананим Црвена армија у упорним борбеме не предовења од Ребочње пруске до до њем поље Висле 4/) или од мослобрања на беслм, јужно ОД Баршаас, до мњег тока реке Одре 2,9 км, 9 од бан домарског о мостоорања у дуелу не мачка Шлезије +09 км. За то време оСкодено уе преко АЈ градова, око 15Феорака које су производиле тенкове, авмоле, оружје и муљацију, преко 2.400 жефеааничких станица и пресечено жељезничких пруга у дужини од 15.009 ко Немачки гусици за ово кратко време износе у заробљеним прежо ЗЗ0ААЈ. војмика и официра, а у уонјеним оке ФИЈААЈО,

НОВИ ПРОДОР МАРШАЛА РОКОсовског Трупе | белоруског фронта под ко мандом маршала Рокосовског направиле су нови продор у Померанији. Нестављајући офанзиву Црфжења армије |скршиља мепријшељски отпор западне од града Хојнаце. За четири дана сфанЗивних борби снаге Црзеке армије напредовеље су 70 км, заузеле 7 градова и преко сто других мосеља. Освојене су јако учаршњена непријатељска ФОд(бранбена упоришта. Настављајући даље

заузет је Црзена армија у свом недирењу пресекао све комуннкације између Данцига » Шатгврда, 8 даљим мепредовањем пре ма Бептику прети опасност гу комуникација Данциг—Штетин м изоловање немачких групација у Коридо | области м (и. Ог

мм изненадним продором потпуно ће се разбити лезо крило немачке о, Према неких услед повећане ективности трупа маршела Коњеве, о којима њепри јетељски извештајм, и учесталог бомима и околине, прет- | стоји општи напад не мн. После једномесечне опседе м упорних борби

ОМЛАДИНА МОСТАРА

дом маршела жукоња пошпуно су овљедеље Градом и тврђевом познењ. де њрема боров око пкознања Црвена ар међа је заробила 23АМАЈ немачких вор нека и офацара на челу са командантом тврђаве и његовим штаоом. аплењено је 365 евлола, 32 течна, 574 топа и велике количине другог ратног месо рецеле. Црогниник је изгуоно само у оргвиња преко 4ЉДАЖ војника м офицера. Л гарнизона у познању Црвена држе 1очастила упоришта која је у силном налету оставлла изоловано иза сеое, “=. за сна. одевање фронта,

Борбе за уништење непријатељских

трупа у Источној Пруској настављају се. Р Трупе | украјинског фронта стежу

У Мсточиој Босни комбинованим удврцима со севера м истока, а обухватом с југа преко реке снаге су зеузеле и ослободиле Грача“ њицу. Том приликом је уништено 200 непријатељских војнике, а заробљеко 27. Наставља, напредовање _ северонсточио од рачанице после тродновних борби наше снеге пресежле су комуГречанице— Градачац _ заузиЕЈ непријатељског упоришта С леа 5 на западу пресечен је друм који од Грачанице преко села Муксгице води за Модрич. На тај начин изравнато је десно крило се лимијом фронта јужно од реке Спрече и на шароком фронту је угрожена непријатељске комуникација у допини реке Босне,

После ослобођења Травника наше а денице наставиле су непредовање целом подручју Зенице—Бусовача. уз

жалањом непријетељском _ отпору

наше јединице = снажних напада 7

ртшта им сломила спољни

одбре-

жељезничка стенаца Бусовача. Том приликом је заплењен оклолПер ЗАПАДУ — САВЕЗНИЦИ СУ НА Ши.

РОКОМ ФРОНТУ ФОРСИРАЛИ РЕКУ |,

РУР

Великим успесима Црвене армије на Источном Фронту, који су пр: Мемце да пребацују своје јединице се зепада и југа на Источни фронт па чак им замјацију, створени су услови за савезничку офанзиву не Западном ту. На већем сектора Сигфридоње линија је изложена непрестаним сезезничким ударцима, чије снаге стално расту. Трупе 1Х америчке Ае ма армије ма широком фронту реку Рур. Заузе: је веместа међу којима Јилих м Диимањем јилика м Дирена резСијена су јика немачка упоришта не главној пинијм немечког „Ахенског положеја' који штити прилазе Келну. После звузимања Клеве и Гоха на севермом крилу Сигфридове линије, | ка надска срмија настављајући офанзиви операције проширује свој клин који је продро у немачке одбренбене положе је. Северно од Ехтернаха савезничке снаге прешле су реку Прим. У област

наше | Сарбурта проширен је савезнички мо

стобран. Јужно од Штразбурга труп ' француске ермије м УП армеричк. армије заузеле су почетне положаје напад ма немачку стапму одбрамбену аинију ма овом сектору.

иближују се даин Саетска омла-

дич ке недеље, коју је ЗранЕЗелО = «сно омладинско веће, дзне, од 21 до 28 марта, омладине таи стета прославиће својим појачаним радом ме-

Број 34

ПРИБЛИЖУЈЕ СЕ СВЕТСКА ОМЛАДИНСКА НЕДЕЉА

марта биће дам великих манифестаци-

је међукародмом братству омладине.

Тога дама треба исто тако организово-

ти велика спортска такмичења м сле-

тове, Последњи дан Недеље Биће по-

свећен Посете м дарови за

5 јерурво

ству омладине у борби против фашизма, Омладина Југосла ће дочежати и

пи на фрон-

фебрикама и

прославити Недељу у редномицаме, ма гда било,

ту, појачаним редом

да је пуна самограгора, де је вуна стваралачког полета до је

она, Титова омладина, спремна све даслободу им срећу

Уочи доласка Тих вепиких дема, Централнм одбор УСАОЈ-• о је свим својим одборима у земљи упутства, кеко би се прослава у читавој Југослави-

зтворити 20 марта увоче конференци“ ама, на којима би се одредко програм за целу Недељу. 24 март треба до буде дам сећања ма другове који су паа. Тај дзи требо до буде дем захвалности онима који су дали «квоте за слободу. Тога дана треба ла се приређују разне комеморзцмја, зечери, изложбе итд, посвећене палим хруговиме. Тежође треба посећивети љихаву родбину, носити јој дарове, по-

магати је на све мачине, Недеља 25

ФЕЛДМАРШАЛ АЛЕКСАНДЕР

У ПОСЕТИ КОД

У борби против заједмичког кепријатеља мсновало се јединство свих слободољубивих изрода. Потврда тога је-

упоге

Бије у борби проти» паалничнон: непра-

фатеља — подву-

чена је [ош једном приликом недавне Врховног сарззничког командан-

посете. упо- | та на Средоземљу, фелдмаршала г. А-

ежсандра. На свечаном пријему моме је прису-

МАРШАЛА ТИТА

против нас мли протав савезника на неком другом фронту" Циљ ове посете је био обнсвљање личног | будућих савезничких операција са операцијама Народнко-оспободилачке војске даљње помоћи Народно-ослободипачкој војсци и утврћивање административних мера које ће предузети оружеке смего маршала Тита м фелдмаршала Аленсандро кад се

са маме ЗНИра “ Рене Сталним

ЦиђУ У сдољним Босна допедана су У ола. со њемачке снаге те се повлаче

У мај а гСиенј

са југа и преме јеву. На подручју Јање борбе и даље треју. Бочним нападима маших трупа ис-

групеције и наставља мапродовање,

У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ

ГРАД ЈУНАНА

Наставин слиједе

У затворима н казематима у којима ДЕ Кук. солдатески покушавала угушити слободну мисао, у којима је уморен један од најоорбенијих „младо санаца“ мостарски омладинац поро Авајџеговић, у тим мстим затворима и казаматима за читаво вријсме старе, ненародне и протнанародне Југосланије дежаан су на дугогодишњим роСијањима н даље најбољи омаадници Мостара.

Под руководством свога Савеза ко. мунистичке омладине (који већ од 1922 Г. руководи борбом мостарске омладине), под условима илегаднос:ли коју је нлурила „Обзизиа“ омладина Моста ра наставила је своју борбу за слободу и стицало борссно

«Са старијим дуговима: омладина је пришаа стварању мезашисних радничких синдиката. Од тога времена до“ шао је до изражаја раднички покрет, око кога се омладина окупљала но учила вјерности и слободи.

Годкне 1923 у Мостару се основао

. ш. к. „Вележ“. Он је постао упориште и омладине. Ту се, Као некад у оромулој кући поред Старог моста гдје се родила „Млада Босна“, оку. пљала ; ту су се васлитава“ ди, ковали кадрови. Ту се, поред мис го других, васнитавао а касније сам

постао васпитач доктор Сафет Мујић. |р.

Убрзо омладина је постала носнлац илегалног рада, носилоц борбе за бољи живот. Зато је перјаница Кара« Ђорђевића Пера Живковић и кз Мо стара оних злих времена седмојанулрских — тише неповостних — отрремнио велику групу мабољих бораца ма дугогодишња робијања у Митровицу. Међу. њима били су тада омладинци Мујо Пашић, Рудолф Хрозничек, Каро Батко, Није остало само на томе. У каза је понове

велико Од миоти су сућени. Опет је то ппетежно бидз омладина, радничка и средњошкол“ ска.

Као што пјесма каже:

„Многе ном је од другова

тиран уништио.

"Слава њима, борбом ћемо

да их осветимо“, +

родољубива млада генерација у Мостару налазила је нове сизге у погде-

= са оне слали затворени друго Невена су борбени редови. Они су јачали м Широке масе све више су се позезивас, окупљале око радничке класе, око бораца које је ома васлитала,

Године 1936, јуна мјесеца, кад је фашизам угрозно слободу малих на рода и демокрацију, Мостар је био уз витлан манифестацијама за борбу против фашизма. Омладина из „Сокола“ као св е друге организације, узела је актизног учешћа. Пренеразило је то њихова к' ја су управо кроз те организације желила припремити омладину и поште во грађанство за срамне дане гарила 941 их од класе и њене авангарде.

Одмах послије тога услиједили су економски штрајкови радника. Омладина је уложила нппоре око прикут љања матсријалних средстава 32 про дужење им бољи успјех штрајкова.

Од ове 1936 године Р. ш, к. „Везеж" постао је, као м незаинсни рад“ вички синднкати, још масовнији Постао је још јаче упориште омладине. Управа „Вележа“ развијала је поред могомета и друге културе спорта и уопште културни живот, Колико 5 ши. к. „Вележ“ зошста постао пријатељ младих види се и по томе што је управа клуба организовала учења да ћаке који су били слаби у школи. За то вријеме био им је з26' нступ на утахмицама. Тако је било и са шегртима који нису добро изуча. вади своје занате.

Поново, године 1988 демократска јишкжт Југосазвије слушала је о ма: совним зборовима и митинзима у Мостару. се стварањем, нарастањем широког, де. мократског народног покрета у свијеТу н код из. Ти догађаји довели с и Мачска у савез са великосрпском

реакцијом.

Пратиз напредног покрста у Мостау отворено су почеле на широко ра дити свакојаке мрачњачке клике. Соколска гловешина у Херцеговини Чедо Милић кроз соколске организације по“ кушавао је окупити омладину у првом

дима које су ни иза решетки злогло

реду Српску.

буду сославе, ствовсо маршал Југославије Јосип Броз Заједничким снагама савезници и сви Тито, Велике . нероди ће непријаизразимо је то теља Наша се војска бори

ре чима: „Дитли сте се на оружја против освајоча пре више од три године, каде је ратна ситуација било врло црна за нас, Ми смо ствјали на нашем острвском утврђењу усамљени про-

које су мнача могле

Мачеков првах др. Бариша Смољан (министар без портфеља) засдно са Марком Сутоном био је исто тако нелики пријатељ клерофашистичке 00ганизације Хрватске омладине „Крижари", која је касније постала стуб усташтва У Херцеговнин. У тој организацији МИНИ. су се, под будним оком — најб: при. јатеља свештеника Брале — такри обербандити као што су: Вицко Барбарић и његома браћа, Фрањо Кланчић, Миле Шуњић, Смољан. ми други Сличних покушаја имала је м клика муслиманских релкиновера као др. Ри ђановић или проф, Баљић и њихова маћица кроз _Итихад“

уп посе, наишао је на неуспјех. „Народна библистехо“ чији је претсједник био др. Мујић окупила је масу и поштене мнтедигенције но срикке и муслиманске и хрватске. Све више растао је, јачао напредни демократски народни покрет, М 1839 године а онда н 1 широм неше земље људи су чули о крвавим демон-

јстрацијама у Мостару. Мачекова по-

љишија пуцала је на народ који је мо нифестовао своју мржњу против фа. шиста н његових домаћих помагача к тражио чврсти савез са демократских свагама у свијету, У првом реду се Сонјетским Савезом онда јединим нстинским заштитником слободе малих народа. После масовних хапшења 1! функционера синдикалног покрста отпремљено је у концентрацноки логор у Лепоглаву. С њима је биао и некодико омладинаца. На агент лудак Будак, држећи револвер Пн је старом првоборцу Радин Битанги; ми није жао метка просвирао би»

Ли „га кроз главу.“

му је онжо као што је убрзао послије окупације проговорио Мостар: „ја је та теби просвирао да јен од

ата.“

еф полиције, још тада један од усташких организатора, Хочевар бије сан замахнуо је да удари старога Раду Битавгу. Није стигао, Као тигар на њега се бацио нако свезан и на се слушању премлаћени омладиноц Ми ладин Чечез, студент згоономије,

У овој групи народних провоборзиг био је и Рудолф Хрозничек,

Поред повећаног полициског апара-

између трупа мершала Толбухина м савезничких снага у Ителији и брзо ће доћи дам када ћемо удружени победомоско докрајчити рат, о А својф посете нашем фронфелдма! Аленсандер зовршевењи свој говор је режао: „Тешни дани стоје иза мес, велики деми су пред нама, Ускоро ћемо-се спојити северно од на и тако као прави ратни другови победоносно завршити ову борбу"

полиције која је постајала већ тада све више усташка, почетком 1941 го: дане поново су избиле демонстрације. У тим судбоносним данима м српска и хрватска резкција потоссала се сл моћног гласа против фашизма м домаћих помагача. Челнгство у издаји —

У борби за слободу

Четири-пет дана послије објаве рзта мачековски полициски апарат пол руководством шефа» полипије Хочеваром положио је заклетну Папелићу,

Срца младих људи хрлила су у војску. Тражили су да се наоружају и ставе пол команду војних власти. тражили су да се отаџбина болни, У току само једног .предвемерја било је обучемо мн паоружано сто омладинаиа. Сутрадан на захтјев команданта 20 мије генсрала Јанковића били су уве“ дени у магашни одудета им одјела и оружје, а онн вајурени кућама. Белу је тешка бол: зар ме дају отаџбина ла се ботан!

Усташе су разоружавале војску. Ту н тамо спонтано стлор се почео дазати. Борба се волила у околини гол да — у Циму и Илићимх

Ни таза нису лозволили: зар се з3иста неће одбранити част м слоболг отаџбине»

Опда је тога било леста!

Под пукополгтвом Пуотије и СКОЈ омладина је зајелпо с војском — погтив жеље виших официоа — повел“ бобу протит Поди а а меташку љ твопене дпугове, мећу којима је 6 " млла арлиглоде палиникег помпете у Мостасу Мујо Хускевић (касније у.

ијем ол метемка ти опготизовању

6 борбе).

Неретва је протекла мутно и крваво

Кроа неколико дана дошли су Нијемци и |

Неретла је протехла мутно и коазво. Љешеви недужинх пловили су.

Ноћи у Мостору парали су Језиви вапајн умнруђих.

Професори Душан Мучибабић и Џемшо Шарић (кога је отпуство усташки директор гимназије до. МатиЛолац, још за пријеме бзновине Хрватске, због „рушења луторитета школе и настапника“, јер се дружи са ђацима н сл.) подиједиди су судбину многих својих ђака.

Гимназија У којој су до недавна учили ђаци, постала је судиште, Ње-

та, поред појачаног терора мачековске

но двориште, гдје су се до недавиз

мспуниће тај дан,

МИ остали дани треба да буду испуњеки разним корисним акцијамај сама омладина мора до проналази начине де што боље прослави своју Недељу им што више допринесе фромту м победи.

Светска омладинска недеље биће недеља појачаног рада, бића видна манифестација воље омладине да ради и дз се бори, да се бескрајно залаже у рату и миру за јединство м братство омладине читавог света, за бољи живот. Спремајмо се за то де дочекамо и прославимо Светску омладинску модеЉу омако као што долакује омладини

ји одржала по јединственом пламу. По| Југославије, омладини која је делима тим упутствима, недељу требало | доказала своју љубав према домовини

им своју привржаност ма

ШТА ЈЕ 0 ТУРСКОМ

После зокасњепог прекида дапломатскик н економских односа се Немачком, Турска је пре неколико дена објавила, нада ја фронт од ње одмакзо за око х»љеду километара, де са мелази у ратмом стању са Немачком. Турска се за време овог судбоносног рата против осаајача није латипа она мије хтепа де се придружи савезницима к свим слободољубивим мвродима. Она све играла неутралности. А. уствари, Турска на се“ мо да је штитила јужни бок немачких

освајача, него је поред све маглашаване меутралности активмо помагала Немце. Турска је снабдевал» Немачку најпотребнијим сирожинама. Од сто хиљеда хрома, које је добила у 1943 години, ома јо послела Немачкој 47.000 тона. Турске је слала у Немачку 9044 свога извоза. Служба Т; хе тлеровској Немачкој ишпа је до те мере да је Енглеска морала обуставити помоћ Турској. Прошлље године гослодин Черчил је рекао: •Кад бисмо послали сружје Турској они би га само чистили — ако би и то знали де ра-

ден. Ока је хтела да одигра улогу жендарма реакције на Балкану.

ве решања Кримски конферонци-– је по кома у мирогним преговорима на сестачку у Сан Фр: њогу учествовати само земље које до | марта ове година буду у ратном стању се Немачком мн Јапаном, Турска се по при пут пожурила да не би захаснила да себи осутура место у Сан Френциску, поред народа који су то право из-

војевали краљу,

играли на сунцу, постало је стратиште. Некад је на том дворишту Слободан Вуковић пјсвао сунцу. Тих да на јула мјесеца ом је усташама ту одговорно на пресуду: „Ви ме можете убити, зли ће доћи другови који ће ме осветити“. Пао је храбро поред радничког првоборца Јусуфа Чезрс од чије су смрти усташки крволоци У костима осјећали студ. Ту, на гимаази. ском дворишту када су хтјели прије стријељања да му вежу очи Ахмед Сефић одговорно је: „Није потребно. Комунисти гледају отворено смрти у очи“. И као пјесму сунцу, он је ус кликиуо: „Живно друг Стаљни! Живи. ла Комунистичка партија!

Тих дана негдје у концентрационом логору убијен је и Мидадин Чеч (кога је мачековска полиција заједно с осталим друговима, ухлпшевих по слије демонстрација 1940, предала оку, патору и уетацамл) и толики други знани и незмани, драги борци зла слободу и Соби и муслимани и Хразти.

Први осветници

Прва група од 28 бораца, угазаном омладиноца, из Мостара је кренуда ју“ ла мјесеца 1941 године, да помогне н организује партизанску борбу у сјеверној Херџеговнин.

А већу устанку који се у Херцего. вини, са Берковића пренио на Дизни н Плану учествоваљи су мостарски Фмладници. Од тад» прешло се на формирање партизанских јединица у сјезоо Херцеговини, На о послу или су код Незссиња младог радних Маху Ђикића који је у вршеме првих усташких клања тешко успио да се спа“ си но да на позив своје Партије крене с повом грулом — с првим осветницима Мостарски партизани

У августу 1941 године друга једна трупа кренуда је у коњички срез да тамо организује поџтизански одред,

Прве акције које су услиједиле већ у октобру 1941 на ппузи Мостар—Сарајево биле су акције мостарских пар. тизана,

Бјеснили су непријатељи. _ Ликовао је град и слао сваким даном нове осветнике у свој одред који је до средине #42 бројао око 400 бораца, највећим дијелом омладинаца и Соба и муслимана и Хрвата Он је постао борбена, оружана ковачница братства, њетов понос и слова у Херцеговини.

Усташе из Бјелимића запамтиле су седмочасовну борбу и јулачку смрт де-

· 1