Омладина

Страна 4

СЛОВЕНАЧКА ОМЛАДИНА СЕ ПРИПРЕМЕ ЗА (80) ДРУГИ КОЛГРЕС

Широм Словеније, на Фронту им поЗадини борбене словеначка омљадима проноси подњострученим мепориме у дарнички дух претконересмих припреме, (О том говоре по селима и градовима, радмоницема им борбеним Памијама мо»з настојања, нове екцмје. О том говоре м велики транспаренти постављени преко белил вијугавих словеначких друмова. У упоришлу Гросупље, упркос будме швапске контроле, искрсли су једног јутра велики плакати Другом кокгресу, наговештавајући непријатељу још теже мл крвавије борбе.

У позадини словеначке омладинке марљиво раде, опскрбљују војску, пар тизансне породице м рењене борце.

У Белој Крајини мале кројечке раднонице загрејане су м топле од темле ударничког, брзог рада, Мспод вредних омладинских руку мичу делови одећ љубави пресети таме ровове. Једна омтадника из Беле Крајине сашите је темо у |едмоме дему 48 одевних комаде борцима на Фронт.

Друге опет по невремену и зими обилазе села, зесеоке куће, прижулњеју м мосе разну хрему м дарове рањеним борцима 1.121 планет у тежини преко 2.500 жг, 23 пера чарапа, 20 па ри рукавица, сакупила је омладима 0круга Шкофје Локе, А када су маше борци бранили горњу Санимску долину омладина је ма својим пећима кроз ме ћаве м буре домета рењечим борцима 4000 кг хлеба, 2.797 иг разне храме, 150 комада јеја, 467 литара јебуковаче 35 «г пецива.

Диљем читаве Сповеније лете пруге у ваздух, мукао тутањ експлозија пролења снежне словенске котлове. У ожруту Редовљица, двојице омладинаца ми мирала су пругу м успела прекинути про мет за 4 часа. швапскак _ лешимаре машлљо је смрт у |едмој порушеној чекаомнци Божињског округа. Подметнуве шм бомбу и седе су словеначки омљадинци пожазапм жако се мржњом умиштавеју фашисти.

А на фромљу! Сваки поједини борац омпадинец настоји да уништи м мзбр' ше са лице земље што ваше неприј зеље.

Змечејна је оно бита битка код Жакења. 37 усташа запевато је последњим ропцем. Таде је Грабиер Френи скојема тешким митраљезом сам побио ши сторицу, а митрељезец Јерман Антон и његов помоћник Меаврин Петер брани ћи су положај док се читава чета ни повукла не мове положеје.

Има пи људи у Приморској који не позмају Змегу! Име које не можеш марећи а де ме помислиш ма његов малм шржени мотор, који гв попут викора носи сповеначким цестама па чан м до семих упоришта. Својим маглим, изнемадним нападима, ом ствара панижу код непријатеља м изазива поштовање својих другова. једном је тако детш" мотору пун гас, дојурто пред саму перифер“сму стражу упоришта Пекме. Нагло, по свом обичају, у самом трку он је истаћид рафал у стрежу. Дон су се швабе смеште одмакао је Змего далеко на свом црвеном мотору.

1 аманисанију

3 И формирана је прва радиз помла

дннска бригада среза румског. Комон-

дант бритадс је Жика Божић а комесар Велинка Рајић — Перса.

Карло Магоч, Маџар из Хртковаца

послао је на фронт и у болницу 120 пакета,

ВЕСТИ маса

Омладина Рипице, срез старо-пазовачки за два д: насекла је 25 метаоа дрна. За једам дан 15 омлалинки исекао је 13 метара дова. Најбољи улорничи су Жика Ћирић но годишњи Мита.

У Брсепинама — Хрватско Приморје, отворен је омладински дом, Том приликом су пионкри далн врло успеАн програм, у чијем се извођењу нарочито истакла Пномирка Драгица Копдидо.

Омладина грала Дубоовника излаје сваке суботе зидне новине — одожа“ ва усмене нопине, а сваких 14 дана држи политичке и културне конферси ције.

За два дана омладина града Макао ске остособила је за болничу једну агралу — потпуно је наместила и ти ме омогућила смештај 150 рањени: из 1Х-те дивизије.

Ових дана одржане су дописничке конференције у целом крушевачком округу које имају за залатак јачање и проширење рада око омаздинске штампе.

400 омладинаца и омладники било је присутно при отварању омладинског дома у Трогиру,

Омладина ГУ-ог кварта грала Суботице покренула је у заједнипи са АФЖ-ом о зкиију за организапију 06 даништа. у коме би се требало смести“ ти око 50 сирочади из Хрватске. Оне би преузели себе пуно старање о деци,

Малог Бормса познаје читава Ајдовштина. Његов мапи светад лик изазива дивљење м поштовање. Са својим стри цем он је ухрео из шњвапске касарне чстравем о митраљез, (Ово богетствс је занопао у земљу м љубомормо ге чувао док му се ммје пружила магућнос де митраљез предао кашим борцима, Уочи зиме опет, ом је омскрбно сто тику бораца са топлим кагутима. Овде је дошла до изрежгја његова досетљи вост. Мспод троструких жица воје су чувала мемачки магазин ом је предвечерја извлачио по једам капут Дуго ту мико мије приметио јер је мско рчстибо момена! м згодно време меде су шеапскм стражери у предвечерје по јили коње.

Стотине м киљаде примера одважни Змага, досетљивих Бориса есаетљавају тице словеначке омладиме. Са својим јунацима, удармицима фоомта м поза диме, она ће достојно дочекати свој жоктрее,

ВАЉЕВСНИ ОНРУГ ЗА РАЊЕНИКЕ

Предузета ахција у ваљежском округу дела је усташе резуптете зе житму помоћ рањеницима. У _ прикупљању много је допринела бмладина својом антианошћу. У целом округу је секупњено: 5000 пари черала, 3.469 комада ог веша, 701 џемљер, 1.061 покри-

ОМЛАДИНА

ОМЛАДИНАЦ,МАЛИША“ пушкомитраљезац из Топлице

М јужно-моравсна бригада хренуга је 21 ковембре 1943 године мз Топлице за

ју њадмје, дошла у близину Београда, з=вивш" поред Ваљева избита не Дрину код Стерог Брода, прешта је м ступила у Босну 12 децембра 1943 године. У мајој чети био је омпадинац „Мапаша" — осаммвесту је једва навршио а већ годину дама је био пуштомитраљезац. јумек је то био, у безброј борби је чинио чуд

Наша бригада на путу за Босму пропезмља је кроз „Днвчнбаре" Виле богатвима зјапмле су без прозора м трага, + асфвлтна цеста била је јединки сведок де су по њој тупкале ноге вечитих нередника из рада м разних других мрејеве. Био је у претходници са мном, вазда спреман; омледимско му око жгра. устремљено увек ма непријатеља. Сун че је бико ма заласку. Дав чуке испред мес горе. Од њик смо далеко метара м ватре са обе допире до КЕ „У стрелце!" педе команда м че рајем м крему из чухема. Онм пене 5 чета се пребацује. Одједном тамо више не пуцају. Чу се глас: „Ко је тамо!" Малиша је био грлат. — „А ко је тамо!" Онм одговорише: „Овде Цомогорске четмичке бригада катетама Трипкавића Наједном ће Мапиш«: „А ожде Гледићиа бон" капетана Восића" Ми смо мм прилаљити. Мраж паде ч петокране се ча теде. Оми сипазе мама м ми се ме пола брега сусрећемо. Мапмша се сусреће са командантом, љубе се м Маиза га жаата својим рукама као кље.

> веч, 1.179. чаршаа. ри рукавице, 264 јастука. 509 |јастучина метлаке, 926 хомада пешкира, 206 номеда резмог посуће, 182 комада прибо "а јеле. 78 слемерице, 29 пери мазувица, 11 марамаца 415000 динара у мовцу.

Радомир Ћирић из Мајиможића, 0: штина Причевић „сам је део 25000 димара. Уплетене црвене звезде у чарапама м многа плема припожена уз мо говоре о топлој љубави омладинки

штима за гушу. Наста пуцање м оми мабегоше, а Малиша оборио команда а но деви се. У то су пристигли командент бомгаде о доуг „Апемпије' доуг Михжаито (До. Нешковић), Смеј па се бригаде овом подтету омладимпа Мапише улушкомитрањесце ма Тобише, мојм је био јумах м миљемме мече бомгаде.

После 20 дама када смо прешли у Босму, местао је ма планини Деветачи у

рана ера а ране а према нашим ма,

Шестој офанзиви... Дука М. Божовић

Да београдске бмпадинске брига. де « се малезе у Срему покезеље су до детас видних резулта' аспоређене чете по парцелама меобранма ку-

Тедам од београдсимх ударимка на послу

кубузних њива својим петоржама м трејкама за удар-

такмиче се међусобно |“

ПРВИ РЕЗУЛТАТИ РАДА БЕОГРАДСКЕ ОМЛАДИНЕ У БЕРБИ КУКУРУЗА У СРЕМУ

таде који редм ма Киповим свлашима, Њу сачињавају Владимир Филиповић, Славко Крагуљевић, Момчило Драго. жић ма Раковице, Раде Јелисљичић м Боривоје Јовић са Дедчња. За један дан они су очистили 60 редове тј. оче 30 прсте земље, а предвиђено је 50 редева или 25 врста. Укупмо, трећи ба. "ањон, Прве бригаде за једенаест дана обраб је м очистио око 120 |улара земље, а сместио у кошеве 93.850 кипограма кукурузе. Само сжупаљи су 12 жола више мего што је

бригада распоређени су ма сектору румског, стеропазовечког м мришког среза. Друга београдска бон тада, коју сачињава 300 омладинаца, паља је за пет дача 6.000 радних часова и обпапа 40 јутара мумуоу' као м на Руднику м м Воту,. београлтим дмпадиним мису забослаипи им ма Задме моњичитања. рани

итотали по оближњим селима, биће звлима помоћ тамошњој омладним. Већ данас у |јеху бербе београдски омладими ебенцијама праве пламаве за будући ад који 6м следио миле оте акимје. Гопеми момплекси мвобраћемик срамСиму њива вала за омпадимсмим рума Београдски омпадимим ће посећиати тракторсне курсеве м учествовати поново, снабдевени стечемим искустан-

мички назив. Најбоље досада показала се петорка трећег батаљона Пре бри-

ма у великој акцији прољетње сјетве.

Омладински радни батаљони из Тузле

НА РАДУ

на копању угља у руднику Креки

Број 36

Степан Се

поводом ГОДИШЊИЦЕ

Сасвим је резумљињо што је Јуцко у пражм денима своје одраслије младости постао _ борац за слободу. Рођен и одрастао у Славонском Броду и његовој околици,

ја се већ тад» осјећала код њега је смо одредио пут сво живота. Није узапуд гледао кра невиних сељака села Сибиње крој Брада, кој

ла великосрпека полиција,

одузела животе говог родчог кра;

из Брода, будућим борцима м јунаци-

м толиким другим, раз

не Брода. Већ

тегобе знао да прел сеље које борба доноси човјежу.

стала су мајнаглашенија црта његовог кретжог живота, они су га учимили оме гасним другом и пријатељем свил који је у животу сре:

Окупација је и у Јучку још јечу мржњу ма менри Тре бело је м у његовом крају Фотпочет. борбу, М Јуцко је неустрашиво почес Пронашао је и жорду и експлозие м јом

пробуди

а.

ПИ ИЕ

изабрина, о томе треба да се много пи шее, са што више података. Само немо кад износиш догађаје да увотребља ваш „један“, „неки“ ита — пиши шу одређеније. Такав случај, верно и тич мо описан, је најречитија оптужбу против четничких кољаша.

Миленка Томашевић, Требало је дг наведеш име твога села, да би цео лога ћај постао још одређенији, а нарочи то бог тога, што се то баш теби де сило.

Душан Јовић, Твоје дописе смо при мали. Добијамо их увек редовно. По латке о раду омладине исхоришћавам“ за лист,

Рајко Радојковић. Ствар коју си о Орално, види се да добро познајем Само негде ти ња иде пребрзо, сто

'та што си превише стаари хтео да о

тухватиш. Боље би било да си се ни че задржао на моменту самог „сусве |а", наравио. главни моменат требал је да буле обраћен са погребним 06 ашњењима у почетку, која бн служе та као увод у сам догађај.

Добричево: Живлаин П. Николић. – У „Испознатом другу“ Мма до омх места, али понегде нагомилаван тешке речи што звучи нехвсрљиво „хладне, страшне, грозне и мрачне зи лове“. Пази на ритам. Дпуге две п сме су ти слабије. Настави с радом | 'ави мам се опет.

Беза Црква: Орлић Нелсљко. — Та' и гадови показују да имаш добри запажања. Теме си, мећутим, мезгодн »љабрао, те песме, осим једне нема! у себи никаквог полета и делују мр 'во (Визија сна. Листови свели у охтобру). Толико новога можеш да на. ђеш дамас свуда да није потлебио да се тико тужно понлачиш у себе н тугујеш над јесењим лишћем.

спободарском

крају, који је часмо водио борбу про-

јом дјетињом душом и одлучности, ко-

из је побиније узапуг

мим омлединцима радницима м ђацима

ма Миком Бабићем, Иваном Сењуком са јушко з дјечажа у младог непомирљивог борце за слободу. Већ кво седмошколи• и матурамта сретемо ге као вођу штрејборбене средњошколске омладиа, прогањан м протјериван од полиције, осјетно је све тегобе борца за слободу, ел“ он је у те радост но ве

те радост и меустрашиви пркос борце о-

М. Јордовић, Сама радња је добро

нулић- Јуцнко

ЊЕГОВЕ СМРТИ 1340-1944

ешт у оваињом послу с весељем руши пругу са својом првом омладине сжом дивврзатнтском групом у околиц" Бро, Онда се провлачио између стража и упоришта мепријатеље м премосмо своје дрегоцјено искуство диверзамта и руховодноца. »Треба их тући ма све мачиме, кидали жице, убијати ту гамадји говорно је. Оргенизатор борбемих омладинских група, Јушко пререста у сте исмусмијег борша за слободу, у озбиљног политичког руководиоца м члања Партије. Н' љиев, провлачно се измећу засједа, одлазно у окупиране градове, неустрашиво испуњавао — зедатке у премм данима устанка. _ Дуго усташни агвитм мису могли де открију ко је тај блиједи мледић, високог чела м шедрог ћице, с Али једног дама, ЈЗуцко се ипак нашео у усташкој замци, нашао се у страшним зидинама заграБачке »Савске цестен. Под ударчима мучитеља им крвника Јуцко је сачунао м дзње своје свијетло пице мепокопебивог м неугтраштвог борца. А иза свих мука дошво је Јасеновац, страшна. костурнице у којој су оставили животе хињеде бореца за слободу и невиних усташкик жртења из свих крајева Хратске. Окрвављем је Јасеновац м људе свеки деч убијају мањем, убијеју их радом на масипу, проналазе у начиче мучења м одузимање живота. М Јуцко је њидмо насип а жахо човјем, њего» друг м борац, тетура и умаре на проклетом пјеску убијен мељем, гпладвн и увео, понижен до дне душе.

крањици мису зано злочинац ки домтшљаћн меда је у питању своседе. А кад би који сретник меким чу-

дом и прешао жицу, дочекале би га умаоколо начичкани 0жо логора, уреба много одључности и прабрости за бијег из Јасемовце, Али Јуцно је био увијек одлучан « ом је спровео свој план. Узео је деску попео се мижеко

крвазе, Јуцко се ан м иагладнно на ово с друге стране жице у води јасе-

совачима о мочњере. Препливао је по-

третмог вагона доспио у околицу рода.

Ослобођен, сада већ јунак м преказен борац, Јуцко наставља свој рад, “4 постаје организатор ослободиљачке орбе свог драгог родног краја, Слеомског Брода м његовог округа Давсесет годишњи Јуцко стиче својим уташним радом углед озбиљног м за жоје године ријетко способног рукоодмоца. Сим хрватског мароде, којм је "но међу првим борцима С:

Хрвене и | лан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску.

У часу каде је својим искуством м зремаљеношћу, својом краброшћу м њујави за живот им слободу машег маро%%, могао да учини још више м одужи = тако мероду м Партије што су му

ти му да зостане борац м |ума«, пао је Јуцко "рељазећи пругу Загреб—Сисак у часу зда је требао да испуњава може за-

уитиа који су му повјереми. Пао је кразар м неустрашив каков је увијек био " својом смрћу потардио да је замста сивио за борбу наши: народа. за браттво и слободу које она домоси, Дачас ум почива мегдје на мочварном пољу рај пруге у близини Сиска у рају уреко којег фашистичке — ожупаторске Замде о пожушавају да г реј јаше земље, ода мзбјегну праведној азим која ће их стићи.

Ати узалуд њихове наде. Наша осве+ м казма стићи ће их ма и ме крај јата, Ми можемо мирно живјети у слободи тек тада кад остетимо ја патње и мужу маших мароло < гоње који су папи у борби за длану А међу мајбољим им мејмилијим _ које треба остетити Био је м остаје маш ареги и незаборавни Јуцко, Ба.

|