Омладина

Смрт фашизму — слобеда народ.

Година ТИ

у!

Београд, 29 март 1945

Цена 10.— динара

ГОВОР МАРШАЛА ТИТА

одржан на свечаној прослави 27 марта у Београду

— Другови м другармце, грађани м трађанке! Мијесам мислио да данас овдаје, ма овом величанственом збору, говормм. Али, — сматрајући да је Јн | велики дан, годишњица оног хистори- |

смог преокрета у најтамније доба, када је њемачки фешизам порушио скоро читаву Европу, да је на тај хисторисми дан овдје, на улмцама Београда, народ Србије, народ осталих дијелова Југославије, Хрватске, Сповеније м друтил, део отпор м казао: Не, боље рат, неге пакт! (Тахо је) — хоћу овом при. лимом да кажем једму чињеницу, коју би многи хтјели да мзврну м да је

бојном пољу, него мека нас водим брм. га како ћемо изградити маше градове, меше жељезммце, наше друмове, наша сета, наша поља, да би наша будућа покољења могла казати да су њихови

очевим мзвршили све, да би њима било боље.

— Има још непријатеља м умутар наше земље. Дозеолите мм да кажем да би било необично да кх нема. Било би 'о некаиво чудо, велико чудо, да их нема. Али, нека погледају овдје ма вас. (Одобразање) Нека погледају на ову транитну стијену, моја стоји за нову

снрену у другом правцу. 27 марта 1941 године изаршен је тај преокрет зато, јер је то народ одоздо хтио. (Тако је!) Није то ствар појединаца, ствар мале групе, то је ствар читавог народа. (Таке је!) Без тога ње би се могло мзвр. шити оно што се извршило. Појединци су учинили оно што је хтјела маса, што је хтно народ. Овај велики празник, 27 мљрт, којм улази у хмсторију нашог народа, јесте доказ силне, непоколебиве воље за независношћу, за својом слободом м за очувањем стога опстанне. ја сам сретан што данас овдје, пред овим величанственим збором моту да вам честитам овај пелним празник — 27 март. Нека буде овај 27 март нови потстрек за нова величанствена дјела на пољу обнављања м изградње наше напаћене хоројске земље. (Одобраљење) Као што је 27 март 1944 го. димне био бојни зовг под оружје, за одбрану ове земље, нема овај 27 март буде зов за изградњу, за сретну м бо. љу будућност наших народа. (Тако је!) Совај празник славимо у знаку коначне побједе над највећим непрмјатељем наших народе м мад највећим непријатељем читавог човјечанства.

— Није делеко дан кеда ће сви кра|еам наше земље бити ослобођени. Побједа је врле близу. Алм, нема се не заносимо сувише овим успјесима “

у ју; а нимад више за ону стару, што је била. (Аплауз и ду-

стијена о цементирана је крвљу наших најбољих синова, наше јуначке омладите. Ма нама, који смо овдје м који смо остали живи, на свима нама јесте да чутамо те тековине, плаћено са толико много мршм, од наших непријатеља мзмутра им насртаја непријатеља извана. Њемачки фашизам, који је на узмаку, којм већ стоји пред потпуном капнтупацијом — потпуним уништењем, хоће да посмје мза себе сјеме раздора. Он убацује своје нове шпијуно м агенте да |роварс. Алм, ми њима девикујемо: нијесу више она времена што су била када сте били овдје; сада су нова времена, кад смо ми господарм ма своме |м сваки онај који вас послуша м кор. пође вашим стопама м за вашим наређењима — (биће прегажон као црв (Дуготрајно одобравање.)

— Данас овдје славимо овај велики празник пред лицем читавог слободољубивог је као Данас овдје ставимо овај празник | присуству претставника наших великих севезника — Совјетског Савеза (Дуго трајно _ клицање: _ Живео!), Енглеске Живела), Амернке (Живоло!), Француснке (Живела!) м других наших севезимма. (Живели!) Нека м убудуће, као данас, ожанав ред, овакав породак, дмсцимлина, буде у пуној мјери сачувана, да |бнеме показали вањсном _ семјету да смо ми способим не само за јуначка дјела на бојном пољу, него да сме способни м за изградњу наше земље м у државним пословима. ја то желим м сматрам да је то у мнтересу свмх наших народа, у митерссу наше велике ново слободне Југославије, да сом онм којн су се досад колебалм м сумњалм, приступе у овај опћи месавладном фронт да заједно ступамо у једном одређеном циљу „да стварамо нову Југославију, федеративну м демократску, уједињену са свима нашим

Излази недељно

Поштарина плаћена у готову

дине би

овај 27 градњу,

Нао што је 27 март 1941 го-

за одбрану ове земље, нена

будућност наших народа.

о бојни зов под орузмје,

март буде зов за изза сретну и бољу

Маршал ТИТО

СВЕТСКА ОМЛАДИНСКА НЕДЕЉА УРОДИЛА ЈЕ ЈОШ ЧВРШЋИМ ВЕЗАМА НАШЕ ОМЛА-

ДИНЕМ ОМЛАДИНЕ СА

ВЕЗНИЧКИХ ЗЕМАЉА

У њеним данима никли су нови ударници фронша и иозадине

Се 28 мартом, даном који је био посвећем нашим рањеним друговима, омладине Југославије је завршила Светску омладинску недељу. У данима кеда борба слободољу-

омладина је по први пут учествовале у тој мајвећој манифестацији солидарности и братстве слободољубиње омладине света. Заједно са омладином Сов|отског Савеза, Велике Британије, Америже, Француске и других слободољубивих земаље, наша омладина је провеле ову недељу у појачаним напорима за што брже уништењо фашизма и у разорене земље. је ове године наше омладине по први пут узело учешћа у прослави Светске омладинске недеље, за нас идеје Светске недеље нису нешто ново. смо кроз ове четири године наше народно-ослободилачке борбе развијали мсту иза што Е бу против окупатора ин његових слугу, ма страни наших Али због техничких потешкоћа дуго нису биле могуће тешње везе се осталом слободољубивом омледином света. Својом борбом ми смо омогућили успостављање бољих веза се нашим севезницима. Друти комгрес маше омладине читавог

везе дописивањем, слањем материјала, " ношње

омладине о стењу омлединских покрета у свету. М баш учествовањем наше омладине у Светској омладинској недењи претставље с једне стрене један прилог јачања идеје солмдарности слободољубиве омладине читавог света у борби за уништење фашизма ја с друге стране нову, снажну акцију за учершћење наших теза се антифашнстичком омледином у свсту. Учешће наших делегације на прослави Омладмнсже недеље у Бугарској, Албанији и

Румунији, као им присуствовање румунске, грчке, албанске и бугарске омладинске те -

Светске омладинске недеље. Али нам делимични подаци, којима располажеме, у дозољној мерт показују да су постигнути свуда високи резултати. Већ у семим припремања з тску омладинску медељу знатно се повећала активност наше омладине. Али је ва 21 још више повећана.

Уочи 21 марта у свим крајевима одржени су омладински митнизи. Омледина Словекачког Приморја 20 мерта одрекла се вечере у корист наше војске. Само у околини Новог Места омладмици су зепадили 800 кресова м тиме дали свечанији маглед отварању Светске омладинске недеље.

21 марта формирана је радна бригедз у Сомбору. Два дана кесмија сом-

оорски пионири скупили су преко 100.000 килограма старог гвожђа. У Крагујевцу је 21 марта сакупљено

30000 цигарста за наше рењенике м борце.

На Кордуну у току прва два дане Светске омлединске недеље омладинци су формирали три радне бригедо и поправили 8 км жељезничке пруге. За два дана омладина Баније исекла је 2.246 метара дрва, мскопала 450 кубика земље м поправила 5: км пруге.

2.000 упосљлено је било различитим радовима код чишћења Скопља. Раднице дуванске фабрике за један дан су мзрадиле 1.500 кг цигарете преко норме.

о из округа одржали су до 24 марза 370 конференЧија и 85 приредеба где су скупили УКОО0О динара. Основано је 13 слортсних клубова. За један дем повађено је из рушевина касарне 600 кола цигле. Производња у фебрнци „Вистад“ повнсипа се за 65%%.

Словеначки омладинци из округа Но#о Место посадили су 15,000 смрекових стабала.

Омладина ужичког округа поставиле је себи задатах да пренесе не својим леђима из Ужица до Ново Вароши наммрнице које су биле сакупљена за

којм су јеш поробљени и стењу под окупатором. Неша Истра, наше Словенско Приморје, наша Корушка, наше помрејмне које су отцијепљене од наше земље биће у саставу наше домовине, биће у нашој великој заједници. Нека живи велика Југославија! (Дуготрајно какцање: Живелај) Да живе нашн велмкм совезинци Совјетски Савез (Живсо!), Енглеска (Живола!) м Амермка (Живеле!. Да живи наша савезница Француска (Живела!) и

готрејно | одобравање) Ова гранитна

Масе мапифестаната за време говора маршала Тита

остали наши савезници (Живели!)

младине Совјетског Сатеза, Сједињених држања, Енглеске, Француске ма нашим _ манифестацијама упознаће нас још енше са демократском омладином

сета. Из техничких разлога досад још мемамо ммого података о успеху широке маше у окзиру

Смрт фашизму — слобода народу! (Громко клицање: Слобода мароду! Живео мародки херој Тито! Дуготрајни» и одушевљени повици прате зевршне речи маршала Југославије)

„крајеве. 6.650 омладинаца пренело је први ден велику количину жита до Ноге Вароши.

У току теке омладинске недеље завршена је берба кукуруза у Срему у којој су учествовале омладинске

редме јединице из Србије и Војводине. За 25 дана бербе омладинци су обраљи 11.000 јутара кукуруза.

У реду се нарочито истекла Космај-

ска бригада „Милосав Влајчић“ која броји 440 чланова. За 17 дана о бригада обрала је 1035 јутара кукуру-

за. У бригади је одржано 216 политичких часова, те 23 конференције и при. редбе. 23 марта Космајска бригада •1почела је са радом у помоћ им радила дан све до поноћи.

Београда наставила је са својим ударничким радом у току Сњетске омладинске недеље, За помоћ поредицањма погинулих другове скупили су омладинци сиромашног ХГУ рејоне преко 600,000 динара. И омладина УП, УШ и ХП рејона сжупила је преко 00.000 динара.

11 омладинаца који реде на пристаништу претоварили су 21 марта 3 ваго. ма, тр 55.000 кг бетонског ломе,

У београдској радионици „Бош“ 10 омладинаца с повисило је производњу акумулатора за 790%.

Омладинац Бора Стојановић, којим ради у машимском одељењу _ фабрике њаотора у Раковици, почео је да ради на пет машмна. М док је норме промззодње за радника који ради на једној машини 600—700 матрица зе зевртаје ма дан, млади ударних промзаво је на свежој машмим 1,200 метрица.

Ови резултети су уверљиви. Они нам дожазују да простављање Светске 0младинске недеље није постигло само своје велике успехе у прасцу јачање јединства омладине свих слободољубивих народе. Ови резултати показују да је Светска омладинска недеља код нас богатим плодовима м с друге „ Широм наше отеџбине омладинци су појачалм своје напоре, у свој РФА су унели још снажнији ударнички систем м због тога су постигли резултате којм претстављају велики прилог

нашој и ебнови наше земље,