Омладина

Страна 2 о 123—

Пробијен је јужни сектор источног фронта

их групација. У Мсточној Пруској ли јаоре и заузеле пуку Цопот. Наставља.

На читавом јужном сектору Источиоги фронте јединица Црвене армије поково су прешље у напад м разбиле снажне

линије. Трупе | украјнисхог фронта пробале су кемачни одбр: систем ка шлеском фронту од Огелна до Рибника м на. предовалс до чехословачке гранкце. У свом напредовању ске су заузеле важне градове Штрељен, Најсе, Рабили н

стигле до Судетских брда. Јединкце Црвене армије врше све снажнији притњ сак у области Морааске Остраве м ломе непријатељски отпор м ма тај изчан отварају пут кроз Моравски прелаз пре ма унутрашњости Чешке,

Са југа кадхру преко и ее пре.

дове Зволен м Банску Бистрицу. Надирањем трупа ! украјинског фронта у

угрожени 3 бокови истурених немач кик а имх линија у централној Словачкој.

Е трима п нш Уна фронта прешле одлучну офанзиву у

сан ли језера н Дунава, Тру-

ћи своју офанзиву прешле преко ове реке, на коју се ослањала линија немачке одбране. Мстовремено трупе И украјимског фронта очистиле су јужну Дунава до ушћа Раба м заузеле градове Комарно м Ојер. Једнимце Цр вене армије ље су се на сва. га 40 километара аустриској граници м овладате већим имзкне јужно од Братиславе м Беча, Озај продор мепосредно угрожава братиславски прелаз преко кога је могућ улаз у Морзаску низију са |уга, а м продор уз Дунаг у умутрашњест Аустрије. С доуго стране, Зеу продора биће слом неа на сектору мзмеЊу Блатног и језвра м Драве номе прети Црвена грмија засби.

ђе са севера. На балтичком сектору трупе Мом и чког фронта мастављају опера-

нвидмрана је немачка групадуја на сек. тору Хај фла, југозападно од Ке. 5. Том чагубно десетине хиљада људи којм су тогинулм или заробљени, као м огромме количине ратног материјала. Сада Немци држе у Мсточној Прусиој у свођим рукама још град Кенм "“ зан део јужна обале Замландског пелуострва са луком Пилау. На сектору Пољснког коридора м дење Шисле трупе |! прибалтичног фронта продрле су до

Дуж готово читавог Зепадног фрона, осим ма крајњем северном сектоРу у Холандији м ма јужном сектору на горњој Рејни, развија се успешна офемзиња савезничких армија. Потпуно је очишћена од непријатеља читава леа обала Рајме од Швејцарске до хопамдске границе. Америчке, британске » кажадске трупе прешле су на много места Рајму, успоставиле миз мост ња којм се сода проширују, продубљуТу у јединствен фронт. На доњој Рајни између Емериха им Думжсбурга, прешле су Рајну британске, канадске м ама ричке трупе. Прелез је извршен под мегле. С мису намшти ма озбиљнији непријатељсхи стпор ммгде, осим ма северном сектору сжог мостобрана у облести Емерика. Посље офамзивмих борби сежазници су м овде разбили мепријетељску одбрану. Савезничке трупе слојеле су се се јаким одредима потеће ћешадмје, који су спуштени иза номачког фронта, Настављајући своју офанзиву севезничке смаге продрле су око 40 им у умутрашњост северно од немачке равнице. На јужном сехтору овог мостобрана воде се борбе у предграђима Думсбурга. наступају упоредо са њажном рурском аутострадом и заобилазе рурски нмдустрисни басен са севвра. Нопредујући уз канал Липе савезници отвароју бут ка Минстеру и још деље у унутрашњост | ма северне Немачке. На северном крилу мостобовне воде се уличне граду Емериху који штити прилазе севермој Холондији. Рамагенски мостоан, који је први

шмђе за пикакдирење изолованих мемач-

више св

Наша артиљерија на положају у мсточној Босим

Финска полази путем демократије

На изборима у Финској, меда су десмичарске странке и социјал-демократска партија пожуриле дан изборе рачунајући ма измемађење гласача и њихову збуњеност, Демокретски савез финског народа однео је велину победу. Изко први пут излази на изборе, ом је добио око 400.000 гласова, што претставља једну четвртиму свих глесоФа или 40 посланика од 200 колико их укупно има. Међу изабраним прет-

ж

И !лбанија жели да учествује на конференцији у бан Франциску

По читавој Албанији одржавају се народми митимзи им демонстрације ка којима се поставља захтев да и Албаније учествује на конференцији у Сан Франциску, Албански народ сматра да је својом рама уз рама са савезмициме, стекло право, ка само да његова права, народна влада буде прмзната у састу, кого им да његови претставници буду позвени ма конференцију у Сан Франциску, заједио са претставницима народа остапих земаља амтихитлеровске кодлиције.

ж

Прослава 27 марта у Њ'јорну

Поводом годишњице 27 марта, југословемски мормарм у Њујорку приредипм су свечаност Том приликом на“ родни посланик г. Сор Блум одао је пошту храбрим палим у борби против завојевача.

Њујоршки лист „По подне" донео је песму емеричке песмикиње Бонаро О-

|позване на конференцију,

ставницима Демократског савеза налази се 36 чланове Комунистичке партије.

И поред тотв што је на овим изборима учествовало преко 300.000 бирома више него на прошлим, социјел-де“ мокозтска партија изгубила је преко 93,000 гласача,

У самом Хелсинкиу Демократски сввез однео је победу са 80.000 гласова.

Ова победа Демократског савеза показује јеско пут којим је пошао фин ски марод, пут ка истинској демократији, после тешких догађаје у које је био увучен својим противнародним, фашистичким режимима, чији истакнути претставници (Рити, Танер) још и дамас ззузижеју амсоке положаје у привредном, а му животу Финске.

Пољска и конференција у бан Франциску

Привремена еладе Пољске релублике упутила је 22 марта изјаву вледама свих савезничких мароде у којој поздравља одлуку Кримска конферекција о сазивању конференције Уједињека марода у Сан Франциску 25 апригодине. У изјави се још кожа је пољска јавност била запрепашћема кед је сазнала да се Пољске не налази мећу кој су Пољски народ сматра да би одржавање конферемције без учешћа Пољске било неправедно и нада се да ће после страшних даме које је прожмвео, његови

на

цијм у Сам Франциску м да ћо Пољска заузети међу Уједињеним нацијама до стојно место, које јој м припада по њемим жртвама које је принела у борби

верстрим, написему у част Југословенске армије и њеног вође Маршала Тита.

против фашизма.

СВЕ СЛАБИЈИ ОТПОР НА ЗАПАДУ

- |ци да пребоцују своје труле са једног

ОМЛАДИНА

|ући своју офанзиву Црвена армија о спободила је пољску луку Гдкњу м ушла у сам Гданск.

У Курландији на сектору Либаве, Вин. дзве, Птукумса јединице Цевене армије ммају мницијативу у свејим рукама, На | централном _ сектору источног фронта, мамеђу Штетинског залква м Доње Шлезије, совјетска команда не јавља о ратог депатности. Немачки мзвештаји гоји тивинн одбрамбеним борбама нед

рен је до реке Сиг, северно од Бона, док се на југу спојмо са америчким мостобраном код Бопарда, јужно сл Коблемца. Наступајући према истоку кроз Хесемску област, америчке трупе зеобишле су град Личбург прошле Вецлар који се излази преко 0 км источно од Рајме, те стигле до прилеза града Гисеча, преко кога могу Нем-

отсена фронта на други

Америчке трупе прешле су Рајму на широком с Ффромту између Мајнца и Вормса, као м северно од Манхајма м продрле дубоко на Мен и и преко ње. Заузет је упорне борбе се воде у « араикфурну не Мајнм као им у Манхајму.

Америчке трупе продрне су преко градова Хемеу и Ашефенбург на Мајни у област Вирцбурта, оданле су кречуле у правцу Миркберга. Овај продор кроз Баварску најдубљи је од свих. Америчке трупе које су стигле у област између Вирцбурга им а прешле су доседа пола раздаљине између западне немачка границе м западне че хословачке границе.

Немачки фронт на Рајни којм су брамиле врло слабе непријатељска снаге, | потпуно се распао. Савезничке о тенкожске колоне јуре у унутрашњост Не- | мачке не нанлазећи готово ни на кекав озбиљнији отпор. У доседешњим бор

је в"ше од 250.000 не пареене војмика. Савезничка =.» јација је без прежида над Немачком Британски бомбардери налалн су Бер лин 36 ноћи узастопце.

На мталмјанском фронту жема ни жекњих промена.

На ом Истоку настављају се с фензиана опергције против Јапана. А меричке трупе извршиле су ново мскр цезањо на Филипижско острво Цебу,

Оелобођен је Бихаћ

После иж уличних борби јединице наше |У армије сломиле су отдор непријатеља м ослободхле град

омпадине ја Поа нсподацима стичне

потпуним

= убијено је око лов, а зоребие 50 непријатељских мн официра.

вебиза победом код Бихаћа офанзмвг трупа |У армије постигла је одлучне устеке. Неколико дана после преласка у офанзиву и после го осноићесе важ-

јединица м савезничке аоијашиђе, разбиле су цектар м лезо криле мепрмјатељског о одбранбеног система Непријатељ убацује у борбу нова по јачања им покушава да затвори продор наших трупа на личком фронту, Наше снаге разбиле су непријатељске мото ризоване трупе које су надмрале у правцу Слуња. Мепријатељска колона кеја је надмрала преко Баније зауста! љена је м одбачена. Непркјатељ је за држан м ма сектору Босанска КрупаНаше Побједа линије

Прије неколико дама су

ректора У] жемске гимназије, због де-| нунцирања ученица им злоупотребљева-

|ња свога старјтшинског положаја у ци-

њу вршења фашистичког утицаја ма наставнике, ђаке и родитеље.

Нажалост, оваквих омздаја м са још много тежим посљедицама, било је у стим крајевима маше земље, у свим стружама им професијама, па чак им тамо гаје се то може најмање опростити у “

Бивша Југослаанја, као – бирократска земља, узимала је школу као установу која ће стварати кадрове за поп њеног бирократског епарата, м тек у другом реду као имструмснат васпит. ња м образовања народних маса.

Томе апарату неке школе су у цјелини послужиле, дјелимично _ маставници и васпитии методи. Није потребно овдје истицати да је шкоља кео такзе била мемародна. Довољно је де се сјетимо само меколико режимских омља-

динскик банди (Љотићевих, Хођариних, Франковачких итд.) и да споменамо не ке од миогих примјера из времена окупације па де се види до чега је доводиле и колико је тешка м меопростива издеја коју јо починила бивша владајући клика преко људи којима је на-

род морго препустити васпитање своје омладиме.

Средње школе Госпића у Лици доле су велини број усташа м кољеча, Једи“ нице које су формиране из тих школа, комплетна су одлазиље у „акције“ на клање народа, „Долазе ђаци из Госпића“ био је поклих којм је указујући на опасност ширио стрех и трепет. У Костајжици су средњошколци вршили стрељање, Стари пензионисани учитељ Пејо.

|Матијашевић је престревљено питао

свога бившег ученика гимназисту, сине |доктора Стиланчића: „Нећеш ваљда, ти, мама и " — „Окрени се, тебе ћу првог“ одговорио је дјечак. Кад 5 ма Бихаћа јратко се један трађаним ињеском ду усташи: „Мати ми је болесна, умре у: ми на путу.“ — „Бацићемо је у је одговорио је мирно фашистички застлитаник средњошколац. Још _ мије рета у Папмотићевој улици у Загребу ' цркњама Св. Петра и језунтској, под зуководством саога катихете, средњо чколци фашисти су одржевали свој састанке. Наставници средње школе Ноуемки Крамар потужила се колегиница: Жолсгимица у мојој кући побијено је осморо" — „још узмјек вас је преви' ше остало“ — одговорила јој је ова » смијешећи се наставила да са ученици ма вјежба пјесму „Смрт комуни, смрт!“

(О злочинима које су починили на стезмици им директори у служби Недић " дрежимових четника овдј есе не може говорити, писта њихових недјеле је

· |м превише дуга.

Ови и безброј сличних примјера још једном потврђују праведност борб. коју је тада водила већима омладине противу метода и

во носилаца мемародног духа у шко ли. (Сукоби противу разних покушаје

по

ње научних истина, питањима односе прама ученицима итд.)

У току народио-ослободилачког ра та изммјенио се мз основа изгљед наше државне власти, структура нашег др жавног апарата, однос народа прем зласти м држави, те однос државе пре ма шмолм и омладини. Према томе из мијенио се м циљ м мамјена употребе и дезања знања, не само омладини ме го и најширим мародним масама.

Данас су м праано м формално не стали м срушени сви услови који с“ стварали и подржавали такве маставни ме, устови који су били тако погодн за њихов опстамажх мн њихово множење

Школа у нозој Демократској федера тивној Југославији данас има друг мамјену — да користи и до мажсимум: умапређује, истражује и упознаје исти ме, да масовно ствара стручњаке 2: управу земље, за њену обнову м узди

| зање.

Положај маставника дамас нема ниче-

Јединице наше ШП НИК адисву | са нашом јацмјом м снагама Црве.

су на терену, Јусе м - |односно државом.

та заједмичког са слугом, које је имао да реди само по динтету, де

изврће науку им мзучне истине, Него је дужност да служи народу којиљм даје своје повјсрење да обави један 0; најљепших и најзаслужнијих посложа да изгради оме који ће бити кодрм де руководе држевном заједницом, не са мо у врховима мего и доље, ниско, иг

језе- | мејосмовнијим мјестима државног м дру

штвемог живота,

При таквом стању стварм јасно је дг се и однос омладине према шкове мужно мијења. Омладине која је знале да своје најбоље смеге уложи у борб; неших народа за ос: омладн на која је пио дио тих смага дале борби за слободу — успјела је да тој борби стекне и велика права учеш ћа у државном м народном животу. Не та преза су истовремено донијела им ве вику одговорну дужност — помоћи у земљом

У великој својој већими омладина да

мас схвета да обнова резорене привре-

Број 38

Н.О. фронта у

редовима средњошколаца — основни задатак УСАОЈ-а у средњој шноли

маши листо- де, саобраћаја, нидустрије, обнова чии „Политика“ донијели вест | 1.

је захтијева и

људски, живи епарат који ће бити кадзр да својим змањем и способношћу све то покрене, развије м води. Она је свјесма да гро тих снага, данас и сјутра лежи у њој.

У служби остварења овога задатка ставља се данас поред државног апарата и школа, То данас одређује им одмос наше организације УСАОЈ-а према школи, јер је са још од свога настанка у првом реду, оне ема којм су били горућа потреба наших народа у даном пермоду врвмена. И сада мада држава м народ траже ријешавање овога питања, његово пра-

лно постављање м његов успјех мије више само ствар Министарства просвјоте, учитеља и наставника, мего м велика обавеза организације УСАОЈ-а у цјелини, обавеза коју је она примила и пред државом и пред народом.

Од тога да ли ће још у самом почетку изабрати најбоље форме рада на окупљању омладине у циљу њене мобилизације, за правилно постављање односа школе и ђака, односно организације УСАОЈ-а према школи и— уче Њу, зависиће у многоме и брзо васпитавање правих грађана нове демократсже и федеративне Југославије.

Ред, рад м дисциплина у школи, уздизање квалитета наставе, чување им уздмзање угледа и ауторитета наставника њенас је захгев народних потреба а устовремсно и захтев организације умна у школи,

Но_ кад већ говоримо о задацима УбмОња у шком, морао поћи са ста-

СТОН зеданак; што ваше резвици наше нет, проширити нашу организацију, |" ) за

ружшавења овма питања.

Пије се довољно само чувати од тога да св Умлка у школи не схвогн као чека хомогена организација са круго одређеним формама рада, мего се још трутова орзо мн фнкасно на сваком кораку борити противу шаблонског и на

ре учинити (пољазећи од литерарних дружина, разних секција м клуофа, до свих могућих позитивних врсте зебаво м резоноде за омладину), помоћи школи да се ученици васлита!у у добрж будуће грађане; форме у којима ће ученици доживљачати оне друштвене облике који ће им помоћи у за које 4х у животу очекују, организовати слободно школско вријеме као надопуну раду, на резне

чечине омладини културна добре; при олижити села м града, омогуљити јој да се осјећа кео једнахоправни члан заједнице.

Но сте ове ммогобројне ми разноврсне форме ће бити потребно и руководитм м контролисати .

Данас у оваквој ситуацији, ме посто': више микакви разлози за борбу око превлести у школи, никакви разлози за сукобе и омладина ће успјети да многе ствари ријешава уз помоћ своје омладинске организација — путем низа ко састанака, разних ахција

мимцијатор у уочавању м постављању фи питања, као м привлачењу омладиншких маса ка њиховом рјешавању. Омладина у школи има мисто више заједмичких ммтереса мего ма гдје другдје, зато ће ми посао организације УСАОЉа у школи, мако тежак, бити у ммогома ољакшан.

Што се тиче покушаја маставника да

ље слуша, неће се појединачно невати са наставницима м на тај начим

питања успјешно рјешава и преко НО фронта и преко власти и Нар. прос. одбора итд.

Уза све то важно меломенути де организација уској“ треба да има

у собом о мепрекидно – перспективу

извојевања потпуне политичке

а ажнији НО фронта, међу средњошнолском омладином, јер је то најбоњља подтога за успјешно извршавање свих задатака који стоје пред органи зацијом УСАОЈ-а у школи.

. Стана Томашевић

ОУНбА =, влашке пававицнини овас о. _