Омладина

Број 38

ОМЛАДИНА

Румунска омладина у борби за слободу

из РАЗГОВОРА СА ЧЛАНОМ РУМУНСКЕ ОМЛАДИНСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ

У току прославе Омладинске недеље горед улиж делегација стигла је у њашу земљу и румунске, Члам дељегеције професор Сутер Момстамтинм, пот= претседник Сааваа мапродме антнфа шистичке омладине, мајавмо нам је у

и из школа, | меродне просвете путиља: је позив школској омладини де стула у маше редове

— Шта је Савез учинно за сељачку омаадимућ

Р ру дз

радосно доченљев позит да се пошаље делегација у нашу земљу, да се успостави ближи жомтакт између омладине Ј зитифе-

пестене. онванна Тужна

— боша и ваши кароди ужи њају код мос велика сммлатије — мајафио нам је делегат — и сигурни смо,

имајући у зиду меш првн зедатом, ДО

ћемо. доћи до иснреног пријатељства |

каје мико меће моћи де разори, Једем

земења за заједничим ред ме утврђизвању послератног периоде мира. Због тога смо редосно поздравили прилиму да са у току Омлсдимске недеље

ља упозмамо. Осим у вашу земљу, ми смо послали им једну делегацију у Бу терску, а у сприлу ће једна наша де легоција посетити Албамију, Ваша м бугорска делегација налезе се седе у Румумији.

Имтерасовало нес је питање које о мћадинске организације — одговорио у Румунији им њиховљ однос према демокретском фронту румунског народе.

—— Демес код нас постоје следеће смладинске организације — одговорио нам је делегат професор Сутер Коњ стентим — Севез комунистичке омладине, који са Савслом социјолистичке 0 мледине чини једимствени фронт млеДик радника комунисте м содиејалистај

сољачк. омледина у саставу Сељачког а им либерална омпадина у сестежу Либералме партије чији је претседник Тетареску. 23 августа румунски народ је уз помоћ Црвене зрмије. убацио владу Ан тонеска. Тиме је створена могућност актизнијег учешће демократских смага, 5 с њима и омладине, у рекострукцији земље. Међутим м после августа, како је познато, реакција није биле уклоњема из нешег јавног живота. Би-

вжционарним елеми

Савез комунистичке омладине зајед-

мо са омладинским радничким фронза прва којој се ења

жоји се малазе

добијају земљу. Потребно је мизломемути да се ммого

допринели младим радници, стално посећују селе, реде «

чије екипе заједно са

ољацнм а. Мекав је код вос прогрем за про славу Светске омладинске нодељет

— Један од мајзажнијих наших зедетека у току Недеље био је до објасиммо нашој он ама значај, де ја

том дао је широког, масовног покрета напредне антифашистичке омледине у циљу стверења јединства м скупљење свих про. гросмених снаге,

У оштрој борби за обарање профашистичког решиња, а у ожвиру демо-

јан бујзо је м јечео сваког дане. Забрана »учестаовење у политици срвдњошнолсној омпедини, а све у циљу де би се она скрскуда на нолосен рефашиста мосу се још увек малазаам по шнолеме, да ће се навршити промена у смисву сзларога, притисаж на младе пољопривредне редниже, стварно су водила супротноме од онога шло су њари хтели. У јемувру ове године. са– зрели су услови за обрезовење м но

начну форму организације Савеза ма |

предње зитифашистичке омладине. Не

његовом чељу налази се Цеигралм» |

ОА члањсња, депагирањих од стране споменутих омладинских. организација које су ушле у Сењез мле

шиања, зе помоћ фронту, за деоокретизвцију земље и учвршћење пријатељства се СССР, Енглеском и Америком као и се с

трагове фашизма, као м зеједнички ред са непредним смагема човечанства за учвршћење дугог послертног периоде мара:

Добивши своју конечну организециону форму, покрет је, од тога дана, узео не само више учешћа у свим де па ојка за обарање владе Ра доску-в,

дмица и рањсм генерални секретар Се- оставрмаи паролу; „Ниједна стова зем|ље не сме бити необрађена.

уралн утистичке омљадиио Румунија, Мижнео Георгму. Вржунец свете био је покушеј банде де семретера опколи м убије вли“ су при-

Ма питање, кзкао је стање после обарања паледе Радеску-а а м образоњања влада Грозе-= добили смо одговор: — Стење је много боља. Као при-

једног | Поб ноа која је посваво 7205 стабала

ји жели да сузбије неписменост. То се

» борбом пиљн напредне омпаднне целог сњета и да се преко делегоцмја упозмамо са нешим сусе-

дмма. Недеље је и код нас прошле ; || |змеку појачемог реда зе фрокт, реконструкцију земље и међународну солидврмост. По свим предузећима, школема, као м у пољопривреди оргенизо-

ЕПОН наставља слободу

Светска омладинске медеља затекла | грчку ентњрашистичку- омладинску јурганизацију — кан ом сву напредну грчку омљедину у потпуно резличитој

нља стоју кра зе скосоду, приморане ув денес да води носе сооров за очува. ње свега омога што је постигља сљојом.

| Од сањог свог есинаања ЕПОН. је би-

адрваље, забању, културу, заштиту детета итд, то јест, за све омо што ижересује омледину, Упркос. троструке фашистичке окупације ЕПОН је на том пољу имала пуно успехе.

После астернаања о окупетора ЕПОН се удармички дала не ред де помогне

Само у области Бару, дешњим пода. жојим респолажем, ЕПОН-ити су у једном тромесечју сази(орла 4 поравиаи 57 кућа, 375 им пу-

изоралм 9.100 јутара партизанских њиња и премели 1.765 кола дрва дмчама партизане. Споменућу

за градњу кућа постраделих од пожера. Овој ЕЛОН-ита добно је на конферемцији Кеваља одликовање. Ударничкн ред ЕПОН-а у Сопуму био је примеран. Они су м за време окуПације, али у главном после 100

Тажође треба да се спомене. удео, ЕПОН-а на пољу образовања. Само у облести Сере, ЕПОН уз помоћ месне уза њржшим опрањке прозора, стахе-

оспособљава им отваре 185 тесна Пошто је број учитеља био не довољан, ВОМ« учитеља је изабрано између образованих ЕПОН-ита којим су своја недовољне учитељска знања замењивали вером у идеале ЕПОЊа ко-

дешавало по читавој Грчкој. У многим приликама ЕПОН је узимала ммицијатнву и стварала моћне школе за залосле-

слог народе у борби проте

обнову и финанснско подизање земље. Бе

њана су такмичења — мо ће више при Тако се радничка уља да ће почев од 2! марта па деље редити још по један сат веше и то бесплатно за фронт. Омладинци из мидустрије пољопривредних машина обавезели су се да ће сваке недеље одлезити ма село и

гељаци | платно поправљати стројење. још про

почетка Недеље млади радници једне феабрихо, чланови Стндижета, израдили су 40 ноњих плугове и поправили старна и послали иж на село. На крају нам је депегат говорио. о утисцима из Југославије, — Код смо ступили у Југославију осетили смо јединство целог Југословенрештиз)аз јена од Тита гле.

Чавнови делегације Константин Супер м Орбан Јупку

дозна је са задовољством и сижпатија-

дити све тешкоће, Не зизмо кад ћемо испричати све омо добро што смо видели код вас. Ваше мскуства несто-

ство, тако да се, кед дођете код мес, стећате као у својој великој дожсвини.

да се бори за Грчке

Са паролом: „Ни једна секција ЕПОН-е без омладинског дома, ни једно село без клуба“ свугде се отварају стотине

су сами носили комење, грађу, и и сазидали свој дом. Доме

своје спортске секције, своју бибаноне. ку, салу за предавање, за корове, за своја позоришта им позоришне групе.

гогодних зграда књиге итд. Углавном, услед догађаја “ „лимм м због ситуације која је мастала,

имали _ довољно да бисмо могли да радимо на том пољу омолико колико смо лтели.

ЕПОН се нарочито интересовала за

децу, за њихово здрваље и зоштиту, Меродвина _ статистина Атине и других љасти доказала је да су 70. деце и омљадинаце _тубержулозни. Свугде су основани одбори за заштиту деце (ЕПП) који су се сестојани од ЕПОН-ита лекера, научника, учитеља итд. који су оргамизовали дечје домове и трпезе. Значајна је такође. Ба ЕЛОН-а за инансиске по радна омладине. На том пољу ЕПон је постигла. сјајна резултате. ЕПОН данас водни једну тешку борбу де би сачувала све ове тековине, де би однега победу на свим пољима своје ахције

Својим очтња сам “а један а ЕПОНЊа уули кафа Сол Солуна. онааием ци одреда безбедности и Хи-| кане. '• (корпусм који су сарађивали са Немкањау који не само да нису резору| жани и затворени, већ сачињавају једиму војску вледе Плестираса, ушли су у дом т упркос жеројског отпора менаоружаних ЕПОН-ита, успели су нејед. када је мисто њих било рањено, да заузму дом т да сље потпуно униште. Ове догећејм су свамоднсвим. Нова кре ЕПОН-ита се о ма осму, која се пролила зе Алм ма сваки псе реакције ЕЛОН

домове, канцеларије, надаје о десетине

не омладинце. У једној таквој, заиста примерној школи Кавале, училе је

о мете де пежлути те да су пре-

зепееленик емладннаца.

врста мовина м Данашње стање ствара еерељле пве-

Прослава у вео

У својој мсторији Београд је имао два најлепше протљећна дана: 27 мерт 1941 и 27 март 1945 године. 27 марта

1941 народ је проговорко дуго пригушемим глесом, избацио из своје дубине даму, смелу паролу: „Боље гроб, него роб“ м крекус у дугу м хржању борбу за свој живст, слободу, за стоје достојанство им за срећу своје деце. Тај ден био је бојни поклич за маше народе, позив ма дугу м истрајну бообу. Четири године доцније дочекали смо опет 27 март у слободи, први пут у ок историји — у превој мстинској стободи. 27 мверт 1945 био је дан победничке песме, после ст бој Беогред је покезао тога дана своју душу коју ништа мије могло укаљати, показао је своју вољу коју ништа није могло саломити, стоје одушевљење за ствар спободе и своју захвалност прво. борцима игродне 6' Улице Београда нису никада као тада помеле тако огромну рездрагаму масу Име љубљеног Тита било је на свим Ини Београд је мозек ка. манифестацији. жене, старци, из свих крејева Београде, слегли су се ма улице и простране тргове де покожу своју срећу м своју вољу. Од раног јутро мн су гра

Војмнци, рад“ чинов-

ког Села, Рипња, Рушњо, мици фабрнке, ђаци, студенти, ници, жене и мушжарци, све се то измешелс, све се то слило у једму огромну рестеваму м срећну гомилу које је или

Таразијама дефиле трупа. Кроз зеставе м трамспарзнте, засипани цеећем, пролазиле су у бескрајној колони војници наше славне армије. Пешадија, коњице, вртиљерија, бацачи, моторизовани одреди, те»

ковм. Не трибини које је била подигну та ња Теразијама, присуствовали су де Филеу: мемесник др. Душан Сермец, пратседник АВНОЈ-а др. Иван Рибар, секретар АВНОЈ-а Миле Перумичић, гол- | претседници АВНОЈ-е Моша Пијаде и

лајтнент Сретен Жујовић, начелник Генералштаба генерел-лајтнант Арса Јовамовић и остали угледни

Јосип Рус, ммнмстер финансија генераг- |

Страна 8

27 марта граду

неродне аласти. Присутни су текође били чланови војних мисија Совјетског Савезе, Енглеске, Америке, Француске, Чехословачке, Албаније м Бугарске, реко целог дема трајало је то народно весеље. На великом митингу који је одожан после подне, дошпо је омео до крајњег изражаја. Марод је видео свог љубљеног Маршала, слушао је његове речи. Видео је човека који га је пожео путем тешке борбе у велику победу. Спушео је човека чије су речи увек указивале праамлан пут машим меродима. Одушевљење с којим је народ при“

: | хватио његове речи не да се ничим по-

редити. На митингу су још говорили: капетан Драгољуб Јовановић у име групе заробљемика које је ослободила Црена армија, др. Бранко Чубриловић, Мићо Вујачић, Дана Станишић, мајка погинулог књижевника Ђорђа Јовановиња, гемерал-мајор Љубодраг Ђурић м министар _ финансија _ гемерал-лајтнант Сретен Жујовић.

Цео значај ове прославе садржан је био у речима маршала Тита: „Као што је 27 март 1941 године био бојни зов под оружје за одбрану ове земље, нека овај 27 март буде бојни зов за изградњу, за сретну и бољу будућност неших народа".

Узече је Београд био осветљем. Мародно весеље продужило се у ноћ. Улицама се разлегала песма. У межедомско коло, месред Теразија, ухватити се Можедонци, Србијанци им бугарски војчици. Сложно, братски. Македонија, нехада камен спотицања, данас "а, постаје мост братства дазју слобад. чих народа. Пред Официрским домом, окружеми гомилом радозналог народа,

Свуда тре, сњуда редосмо расположење. Прави не: родни празник.

рад је прославио 27 март јединствен у својим Бан Свобода ј• дошле, мучио и тешко де. Али то је био оној њи који су на-

|им су доследно ишли. Да је 27 мерт мајсветлији дан наше историје, који значи прељом у животу маших марода м стварање слободне Федеративне Југо|славије, доказ и ов: прослава 27

претстеници марта у Београду.

У оквиру прославе Светске омладинсже недеље одржан је у Београду 25

Вуковог Хиљеде н омладинки момифестовало је на том

" | митингу своје осећање братства и со

преме о младинм читавог свете. Многооројни делегати из федералних јединица м мз сањезничких замаља уваћали су 3'ачеј то га митинга, преко њих је слободерска овоградска омладина проговорила смпадини свих наших народе, омладини чи твог свете, о својој решености да уложи све силе зе што брже уништење фашизма м за стварање једног бољег и лепше живота.

Усред бурних манифестација

марта фепнхм омладински митинг коду.

Велики омладински митинг у Београду

Велико одушевљење изазвао је говор Мирка Трмпала, члена Обласног одбора САОХ-а за Далмацију, који је као

хрватске говорио о братству и јединству омледине сраске и кржатске, О заједничким патњама у 5

У име сповемечке омладине говорио је Исток Жегер, 2 у чме македонске Фана Кочевске.

Милинко Никитовић, у име црногорске омледине. „Омваднна Црме Горе однеговањна чојством и јунашлвом, а задојена Титовим дуком, наставља борбу да. остварм омо зашта су нафбоњи Синови наших нерода положи“ пи живот".

ству м братству армијања, маршалу отворно Зоран Жујовић, члан |лавног одоора УСАОС-а и део реч Маји пало-

ају | већ, члану секретаријата |лазног одоо

ре УСАОС-а, које је у име српске смл диме поздравнчла присутне делегације м приказела сороу м рад српске омледине у великом нвродно-ослободилачком рату.

Мајор Мића Јанковић, командант батељона гердиске бригаде, поздраано је митинг у миље Југостовенско армије н мамеђу осталог рекао: мом сес

мопрегорнци ред у позадини,

преке на путу акције ЕПОЊА. Зето се ЕПОН на челу напредне грчке омладине денес бори ња страни нерода и траи да се примени споразум који ће обезбедити ред м мир у земљи, обез

једни- | Митинг (4 тежође. ДИ у мме група. које Пау нити ве | емненсвикие_- разорене погтон:

чак Никола Милићевић, Након тога говорили су претставници омпадине стремих земаља.

» одушевљеним похлицима паздргано је митинг у нме омладине Совјетског Савеза поручник Вледимир

Зелањим. „Маше пријатељство учврсти уз се за време рате, учврстило се свекеффољих о претставника о-

змбасада — у мме енглеске омладине и Михвел у име америчке оарени Потпуковник _ Шамло, _ претставних (Француске, (био је такође топао поздрављем. О» је рекао: „Као југосло

венска тако ј= » Француска омладина ммела у шуми своје вође м своје му“

| чемижа“. бедити све око што рвакција не жела.| а још говорил име мети :

С«екодневно, упркос терора, ЕПОН |. озословње семлодине Јао Бави,

јеча, јер показује омладини праам пут, Бугарски _ делегат Мазн Милчев, _ члан

дер се > з: права омладине ма-| оразмдиума ЕПОМ-а Никос Ажритидисј

.. Апеко и, члом попит-одела ЈУ аљ-

Ово своје УН ослањам на то,|бљуске дизмзије — у име злбамсне ошто и наших трију младине ж

Русије, Енглеске ми Америке пролива стоју кра за исте идеале за које се бори и ЕПОН. И оне су против режима насиља који жели да примени реакције- Грчка омладина добија нова снаге тведејући м пратећи живот, ехцију м умутрашње стање братске омладине Баг-

Мон има ство, мањеаану акцију,

Ритичким м просвстним исмустеом. 600.000 чланова ЕПОН-а још један пут ће обистимити паролу која је за време ожупације одушевљеваља њихова срца: нБоримо се м пезамо, јер победа је наша.“ Грчка омладина ће корачати ка

мспуњењу својих идегла, застави ЕПОН-з: „Демократија, обнова, здревље, образовање, радост, култу“ ре=

Напмсво Миколас Актис, члан делета-

ције грчко антифашистичке омладине у Тугославији

Сутер, заменик претседниха антифашистичке ОМАЗДИНЕ Румуније.

На крају је гозорко Рато Дугоњић,

секретар УСАОЈ-а, који је између осталог : „Омладина Југославије поручује преко тавника о разних зе

мања којим су овде окупљени да неће стати на путу борбе коју је започела, Ми Кримске конференције: Ми нећемо да трпиљо покушеје да се фашистички зломинци преваслитевају. Ми коћемо да мх пазмимо. Кримска ремција је пресуде; о ми смо судије м хежњавећемо све сме које су жарнлн м палмти. Са митинга су упућени поздравни телеграми Привременој влади демо сме федеративне Југославије и Свет. сном омладинском већу у Лондону, Фитинг је завршен бурмим клицањем 1 и братству, Црвекој врмији, ормијама осталих БА: везничких народа, мершалу Титу мн демекљатсњој Федеративној Југославији,