Омладина

Страна 2

ОМЛАДИНА

ОФАНЗИВА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ ДОНОСИ КОНАЧНО ОСЛОБОЂЕЊЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ

Све успешније се меставља општа офанзива Југословенске врмије за потпумо ослобођење наше земље, _ После продора у приморско-личком простору и у Босни јединице | и | армије пре шле су у непад не постигле значајну победу. После тродневних борби пробијена је непријатељска одбранбена линија између Думава м Саве, док су истовремено форсиране реме Дунав, Дргва и Сезе. Наше трупе у овим борбама разбиле су две немачке дивизије, две Пагелићаво дивизије, једну немачку тврђевску бригеду, немачки артиљериски пук и већи број самосталних немачко-устешких Формаци! непотпуним подаци“ ма непријатељски губици од 12—14 2прила износе преко 1 мртвих и заробљених, трупе заплениле су 96 топова, 3 тенка, 2 авмона, 254 бацача, преко 200 мо-

градопа рејие ренике по винрна. У сиса даљем непредовању кроз Славонију, наше војска свела је Доњи Михољец, У долини реке Босне наше снаге које су Сарајево настављају се гоњењем непријатеља у северном правцу ка Сави. Наносећи тешке губитке непријатељским јединицама наша војска. .

ко Фронту ЈУ врммје, у простору о. њетског Приморја, Горског Котара м Кордума у току су жестоке борбе, Разбијени су сем непријатељски напади на сек-

Острожа!

ОТПОЧЕО ЈЕ НАПАД НА БЕРЛИН

У звамичним извештајима совјетске Вркозно команде |ош увек се јавља само о борбама на јужној половини источ"уог фронта им на балтичком сектору. Јединице Црвене грмије настављају чиш“ ћење 3. западно од Кеммгеберте м Боре се на прилази ме једимог преосталог непријатељског упоришта луке Пилау, Ратни бродови и азмони совјетске Балтичке морнарице свакодневно наносе тешке ударце нењачкој флоти која похушев= да свзкумше део немачких снага из Пилауг.

Трупе || украјинског фронта развијају сњоје операције у Чехословачкој. Након што су Форсирале средњи ток реке Морење продрле су дубоко у сежорозвладнем превцу уз секу Јихлаву и приближиле се глевмом граду Моравсне—Брму на 10 км. Овим продором јединице Цевене зрмије стварају оперетизну бе: зу за ослобођење читаве Морсвско низиме и за продор у саму Чешку — ка Прагу и Плзену. Не територији источне

фронту ис:

Аустрије настављају се операције | ом

|| украјинског Фронта. У жестоким бор-

бама Црвена армије заузима низинсни

терен измећу Дунава и Мораве с

оц Беча, дно од Беча зеузет је град "

стигле су ма поле пута између Беча м Лимца. У простору источно од Граца постигнути су нови продори, Радмо Москва јавно је да је а непад на Берлин и са мстока, стима из Лондона Црвена армија ан чела је велику офемзиву на фронту од Штетина до Горње Шлезије. Из Москве ју о продору до реке Опаве измећу греда Опаве н Моравске Остраве. Према немачким вестима Црвена врмипостигла је продоре у немачкој одбрани у простору између Горлица и Кодбусе, у провцу Дрездена, западно од Франкфурта м Кистрина где се приближила Берлиму ма 45 им. м ма својим _ | мостобранима југозападно од Штетина. Хитлер је упутио. немачкој војсци позиг у коме наређује де се одржи фронт на Одри по сваку цену. Али изгледа да је упркос том маређењу фронт већ разбијем. Резултат ове офемзива бића сважако спајење Црасис зрмије са змеричким им британским армијама, заузимење глежног града Немачке им разбизање главмине немачких оружаних сна-

та ма два дела.

САВЕЗНИЦИ ЈУРЕ КРОЗ НЕМАЧКУ

Ма северном дету западмог фронте британско м канадске трупе разбијају последњи отпор у Хољандији. Већима холендске је Се везничке трупе избиле су на више места ма обалу и разбиле преостале непријатељске смаге на више мањих групације.

Савезничке трупе надиру у широком Фронту према северу ка немачкој обали, Пристаниште Емден налази се под артиљериском ветром, воде се уличне борбе у Бренжену, док су се америчке труле у свом надирању према доњој Лаби приближиле пристаништу Хамбург на свега 20 км.

Централном фронту западно од Берлина савезници су образовали снажаен фронт на реци Лаби од Стендале до Десауа.

Америчке трупе које су заобишла им огмолиле Лајпциг м Кемниц приближују се граду Дрездену и трупа маршала Коњез Друге америчке колеге стигле су ма чежословачку границу |ужио од града Пааувна.

У Баварској воде се борбе у Нир+ бергу.

же трупе боре се у планмим

Шваршжалд и приближују се Штутгарту

Севезмичке трупз ме наилазе готово нигде ма мепријатељски отгор.

ПРОЛЕЋНА СЕТВА У вОоЈВОДИНМ

Народ у Војводини живо учествује ујм да миоге заостало мине ометају рад

сетво. и ста“ Бо ломи поље да обради земљу. До медзано су још ову земљу рожљле | мепријатељске гранате, сада је прежрћу вредне рухе наших људи, жена, деце да би плодне била, да би род родила, де би мерод искранила.

Народ ог округа обрадко је до сада 80%: целокупне ве земље, а изгледа да ће бити обрађено свих 100%. 17 апрмла пошла је и омладине ћевог Сада на заједнички рад ма поља удањена 10 км. од греда. Ту су се нашли заједно средњошколци са свом

м писиври. За пола дана обрађено је 400 ју

ведрим. се омпадинци вратили певајући у град.

Фмладинци из Новог Садо били су текоће на реду у Чуругу где су уз помоћ народа којм им се путем прикључмо обрали за један дан 500 |утара и изриљали напуштену земљу. Том прили“ ком засадили су текоће 50 |утара земље кромпиром.

У суботичком окруту досада је обрауђено 95% по изгледа да ће бити |обрађено 1009%%. У сомборском округу _ обрађено је до. сада 65", а предвиће“мо је 80%%. Треба наглесити да су се ту до скора мелазиле прве лимије фронта

ма пољу. Рад је такође отежан јер има

|трло мало тегљлеће стоке. Веља текође споменути вредан народ Кисача, који је обрадио сву своју земљу, 0 потом прешао у суседно село где је

вољно обрадно 1.000 јутара.

У целом северном им јужном Банату свега је 809; земље, али судећи по досадашњем залагању народа обрадиће се свих 100%,, Из Петрогградз свакодневно одлазе велике поворке омпадинаца на рад.

4 Срему, мако је до пре меколико

ту било највећих бор= Зи је обрађено 65% земље Људи су радили у близини самог фроњ та само де што више уреде. Тако је из окопине Опетовца погинуло 6 омлодинаца на реду јер, мако су били упоЗорени ма мине које су Немци оставњ ћи по пољима, мису се обазирали на то ју жељи да што више ураде. У Срему су најбољи срезови у обрађивању земље: румски, који је обрадио 1.100 ђјутера за време пролећне кампање м ммтровачки у коме је обрађено 800 јутара,

Војводина ради меуморио на великом послу пролећне сетве јер знаде да ће тиме највише допринети својој земљи, а нарочито пасивним м постраделим крајевима.

ПРОБЛЕМИ У

Број 41

РАДУ УСАОС-а

И ЊИХОВО РЕШЕЊЕ

Кратко време после сестанка пленума Централног одбора, саство се Главни одбор УСАОС-а де пренесе одлуке донете ма састанку племума Централног, де размотри снагу своје организације м не. дестатне у реду. У досадашњем раду УСАОС је учинио крупан корак у свом резвоју. Одмах након ослобођења настоје живо интересовање наше омладиме. Неколико месеци касније она изводи акције ма Црном Врху, Руднику, акцију брања кухуруза у Срему, организоване привредне радове. Овако замашним ак јама наша омладина почиње да учествује и у решавању државних питања, почиње са пуно полета и љубави. Нарочито се њема зателосаност осећа у Састској омладинској недељи. Но да би УСАОС у склопу свих осталих снага земља одигрго улогу њене озбиљне силе потребна је јединствена воља свих младих људи. У вези с овим питањем намеће се им питење кроз какве форме м на који нечим УСАОС делује у циљу окупљања свих омладинских снага. Главни „одбор св углааном м питањима у раду УСАОС-а. Ми бисмо хтећа да говоримо о меким, од тих нар уочљмвијим.

Кроз реферате им дискусију чланове Глевног одбора констатује се пре свеге да питење |едимства није најозбиљније сувећенњо, Данас мам је потпуно јасно дз мепрмјетељ, осећајући снагу омладине тежи да је окупи ма разним паролема, преко родитеља, журева, сат преко вере. тога УСАОС-а насмемо схватити педсканњом броја његових чланова. Ширина м јачина нашег пожрете огледа се у политичком утицеју којим треба да овладамо нејштрим омладинским масама, успеку који имамо у окупљању омладине за комкретне родове, Даље, сви другови нису схватили да борбу за сваког омладинца ме треба водити ван УСАОС-а делећи жао у Ужичкој Пожеги омладину на „наше“ им „ваше“. Констатовало се да треба поћи путем маширог ожупљање омледине у УСАОС и ту прићи свакој групи им појединцима, ту се борити за њи. кво политичко ахтивизирање против мстимских разногораца,

Не тај начим ми Кемо све више моћи да онтежујемо омладину Србија за све радове на обнсљи земље. Из досадешњих акција ми смо мзвухли искуства ко|» ће нам у будуће бити од велике корести. Кроз њих ми видимо стварање новог односа према раду, из њих се прежаљују м изрестају нови људи. Искуство успешно изаедене екције у Срему

даниме кад је сетва у јеку треба наставити св стварањем радних јединица.

У једном делу привреде, у пољопр' реди учествује углавном омладине сеље Главни ор се позабевно радом са своском омладином као једним од, сжојих важнчих питање. Поред досадашњих форми рада показало са да је рад у селу успешнији ако се ом базира м на традициомалним обичајима села користе. ћи итранке, мобе и друге обичаја. Дат је леп преглед за отварање домаћинскик течајева по селима. Већ сада разњишљемо о раду са чобанима.

Велики Део у обнови земље носе на својим леђима радници. јћожемо са сиТурношћу рећи не основу доседешњих ржзултата њиховог рада де су они зрнља везани за наш покрет. С друге стране жиавот редника, специјално шегрта врло је оскудан. У том смислу на инициштиву УСАЈОС-а у Беогреду а уз поОћ синдиката одржана је недаано конфФеренција шегртске омледине са које У послања им резолуција за порољше-

живота

увоо шеегртсних школа у оквиру радног времена, као м отверање разних других курсеве.

Врло |» корисно одржавати конференције родника по струкама и конкретним гитањима као што су то почели другови у Јагодини, урађају плодом заједнички састанци редничке им школско омеадине у циљу њиховог зближавања,

Кроз све радове наше омладине развија се свекам деном сво више такмичење које постепено прелази у систем рада. Могло би се користити искуство сеограда да се тахмачење усмери у правцу повећавања – продуктнаности им

нзалитета рада у окзиру радног времена,

школа. ':0 питању школа и рада у њима 1лавзбиљно ни одбор је врло о:

васпитење будућих грађана наше државе, градитеља њене кости. Због тога ћа наша организација УСАОС-а

нула у свом организовању о:

пред у Јорајеној омладинској недељи, преко својих чланова посветити свестрани пажњу. У раду пионирске организације биће потребно више но до свд бацити тежиште на васпитни рад. У

нвучило нас је да политичку припрему влимје никад не треба изоставити, да треба стњарфти рукожодство акције, жапражити плен акције м што је врло важно погезати се много јече са осталим ор- | генизацијажа, св државом — са Фром. | том. Резумо се да су нам зхције у ко- | била у лоше. унето зена | водиоци м виша уславале. С облиром на оскудицу стручиог кадра треба се послу | жити примером маших округа у којима

се држе курсеви за привреднике. У овим

(А НАШИМ БОРЦИМА У ПРОБОЈУ СРЕМСКОГ ФРОНТА

У пробоју сремског фронта уче-

код Врбање, где је мелријетељ пру-

жио мајогорченији отпор.

Горе на небу бруји. То наши занони лете темо мегде према Винковцима да туку позедину непријатеља. Пут нас в0д“ кроз густе шуме и покрај жочвара. Ту и темо сус! ку осамљену жућу. Ст. онако сома као изгубљене. Зидовн ишарани нур-

Нажон дуље вожње преко пустик непоља пролазимо кроз Мо-

ровик, Гледају нас борбени матписм са толнх зидова. Све су куће порушене им попаљене од швапско-усташких банди.

Мало ниже, покрај порушеног моста, прелазимо с скелом __Босут. – Путујемо дељУ

Наполе и маћо-

ме-| гријало, Јеко се већ чуј

гело на јуриш у жестоком замаху офензиве. Сада св оде сместила наша прихватна станица за рањонике. Треба . жити рањеним борцима помоћ, Све је у послу.

Крећемо даље за Сољеке. Побијени| пред коњи леже по пољима. Сунце је при топовска паљ62. Маши без зестоја продиру деље.

Друг ми каже: „Пра три дама била је оаде тешка борба« Стајсмо ма раскремицу. Ископама велика рака. Тридесет крстова на свеже ископамој зежљи. Креј њих положена тела тридесеторице мледих људи палих за слободу. Трндесет срдаца престало је да ку“ це за свету оду своје отаџбине. Поздревљемо војнички. Овде ћо они У симвети вечни сви. На овој раскрсници они ће бити вечни путоказ новим покољењима — како се љуби рођена зе-

миља. Прве пикије већ су посве близу. Света 4 километра дели нас од села Врба- где су се утврдили Немци, усташе, ци, _ врангеловци м четници. борна је огорчена, Ехсплозије су јаже. Док меко наше храбре јединице неуморко јуришају на ово непријатељско упориште, друге су већ продрле даље у правцу Винковаца. Ништа их не може да заустави.

ља празно село. Становници Се тек сада прибиру м враћају кућама, Овде је пре неки дви хребри М базаљом ' ЊЕ теде, састављен скоро искључиво

Мола лррат арт вере ој |

риша, преко три реда мегезних мине, избецно и уништио непријатеља. М комемдант ја бно тешко рањен, али циљ је

је постигмут. Након дуље вожње креј нелуштених

кви учествовали у пељењу и пљачим сколних села па су сада, бојећи се ка зне, мабесли, а остала су Немци потерали пред « шекни бункери сведоче о жестини

бе која се водила за то село. Оно је

Сољане им са сељацима, _Питеју нас за нове вести, Причају о неделима усташа и 9 спрељњима које су овде Немци. С

убиле омладим и родољуба Дорошева се још три друге. Сада су његове убице ухваћене им његова смрт биће За ово исто село водила се пре дзе дана тешка и крвава борба, Наши борцм показали су минечеину храброст и су р ВР положаје.

У борби 28 ово село одржано је такођа меобично такмичење између || м !И батаљона || бригаде: ко ће пре де стигне до цркве, која се нелази у сре дини села м да зезвони у звоно. Борба | <“: се свршила мерешемо пошто су се у

смелом јуришу, у мстом часу пробили до цркве Милан Пауча из || м: Марко —

МАзржовић ка И батаљона м заједнички |

повукли уже Мрених звома — објазивши тиме Пошли смо да. ама прво лимије Битка је у пуном јеку. сине бацачи рију разницу око мес. Сунце топло греје м просто де ЈЕ нове смего нашим борцима моји су целу моћ провели ма положајима. На десном крилу већ су со при межти првим мућама села. Јуришају ма

чамо < друговима који овде чекају змак за полазан.

Око Врбање водим се борба већ два дама. Непријатељ о»де покушева де 38држи позиције, да стебилизујо фром“, дз заустави нашу офензкву, Очајнички св брани. Наши херојски јуришају и освајају педаљ по педољ земље, Слуше мо о пожртвованости гимназисте _Александра Журжупа, одликованог ордењом за» хреброст. Познате су већ њетоже речи »одо јан ма кекев посао требзло да се уради, Преноси кроз најаве ћу ватру сандуке с муннцијем, аи “ прам пред стројем. Мспрва је био у културкој групи, ави је стапно ен не јурише. Постао је комесар || чете, Снајпериста Финци неуморно туче Немце и усташе. Његову породицу побили су Немци до последњег члана. Сјајен је и дисциплинован борац. Спаноднсњно је ма положају. До сед» је убно 8 Немо це и увек домосм из екције велики плен. Нарочкто се истакао у проналажењу и отклањењу негазмих мима, која толико сметају нашим борцима. Због тога је добио орден за креброст. Причали иу нем другови ммого м о болничару Петромију Девидовићу из Сарљита. Он је меуморно у једној екцији код ове исте Врбање изнео 10 рањсмика слоја једн. мице из прве лимије. Када у његов јединици више нија било рањеника, он је помегао другим једимицама,

Крећемо з8 село Дренозце ослобо5 дем ремије. Пра Ннине општим-

жњига

пина заблуда“ пи још увек на

амдном месту, кво меки укржс. Само — још је нерезрезана, што свежако ни-

ма. Гледалм су упрсво машу комору како пролази селом. Питеју мес за веења за фронт. Тумачимо им да се М! пролетерска међу пржима пробила и забиља у бок испријатеља м да је сад гочво налад код Товарнике и на целом фронту. једма меша јединица проводи групу заробљемих усташа. Држе се кукавимкм и са стреком гледају око себе пределе то којима су мегде жарили мн папили, Њих меке праведан нородни суд Напушламо Дреновце. Неша јединице | десне већ су даље продрле и овде |е већ стима такође наређен покрет, Врбања је већ и сасвим Беловоде Наш" борци продиру даље преме Винковци ма и према зеладу. Они иду даље да бана Хрватску Од хитлероваца м

(пење борци, колона за колоном. Песма се орм, корак је чарст. Храбра пролетерска дивизија пробија се с дете м даљње на наставља свој светли херојски пут ка коначној победи им слободи.

о.м.

у Сан-Ф

Нови претседних Сједињених Америче ких Држава Хари Труман изјавио је, одмах посла полагања заклетве, да ће се одржати конференција у Сан-Франциску. На последњем сестанку шефова трију великих савезничких држава Стамина, Черчила и Рузвелта на Криму одлучено је да се 25 априла сестану претставници свих Уједињених народа у

Циљ је те је да се, што је пре могуће, успостазе опште међуивродне организације на одржавању мира и безбедности како“ због спречавања агресије, тако м за

'социјатних узроже рате помоћу уске м

средњим школама у којима теж почиње| о се радом мораћемо бити врло слајетични, УСАОС ће у школама водити уречуна да обједињује сње омладинске акције. То значи да буде организатор свих културних, литерарних, слортских " других удружења; иницијатор стварања васлитних групе, привредних радо66, изљета итд. Он ћо то чинити из резлота да однос ђака према учењу м |мастевницима буде здравији, до помогне усклађивању односа између просветне и шхолске власти,

Из досадашњег искуства на питењу спорта покренуле се шкре омладинске асе, у светској недељи он је почео да захвата и села, Развијајући слорт ми ћемо наставити са проналежењем спортских и физкултурних вежби. Да би осујетили обнављање клу

не задатке. Собзиром ма стални порест смага а у вези тога м већих задвтака биће да се учине из весне допуне у саставу руководстав м Руковођењу. Зато ће бити потребно што пре их попунити тако да тиме добијемо како у ширини организације та: жовоћђењ)

у отворили су м порспентиву развоја читавог омпадинског покрета. због ико

тег омвадинског покрета разви“, теко да се укључи у сва омладински н држевни живот.

Које пиљевнћ

25 априла одржаће се конференција ранциску

сталне середње свих мирољубивих марода. СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ЕНВЕР ХОЏЕ МИ ГЕНЕРАЛА АЛЕКСАНДЕРА Потписан је споразум између врхове мог команданта војске Албаније генерал-пукоамика Енвер Хоџе м савазничког врховног за С ње парне Аленксамдера о давању пооћи Албекије од стране организације за војму везу АЈМЛ. У име маршала су те нерали Ходес м Салдер.