Омладина

Смрт фашизму

Година ||

слобода народу!

Ценз 10.— динара

Београд, 27 април 1945

ПРВИ МАЈ — НАРОДНИ ПРАЗНИК

Први мај није био само празник раде, смотра успјеха радничке Класе у свмјату, већ је он одмех био зов радмичкој клесм свијета на директан јуриш против мремњаштва м ревжције, против насиља, угњатовања, глади, бједе м по-

Кео међународни празник солидарности пролетаријата донесен 14 УП 1889 на Првом конгресу | интернационале у Пармзу, Први мај је одмах постао црвени Баук за сву међународну вакцију. У резопуцији поводом осми звања празновања Првог маја каже се: „Одређује се велика међународна манифестације, да би истовремено у свима редници јели заатјев властима О успостављању 8-42с00ог редног времена м о услостављању свесв остелог што је утарћено но међунеродном конгресу у Паризу“.

'кратске федеретивне Југославије, омладина, жене м синдижати — манифестира|ће се љубав поема спомо вођи друту Титу. Већ сада они у прегалечком удар|чичком раду, у обмови ретом разорене утривреде показују исту оку пожртво|ваност и одлучмост као што је наше |Армија показује на фромту у оружа|мој борби са непријатељем. По свим | селима, гредовима, по свим кућама и улицама, по горама м долимома

|се првомајске пјесме радости, пјесме |вјсло ж мада м чврсте одлучности да се у борби до краја истраје м остваре надб и жаље милиона наших мерода, оствари моћна, снажна, јака споља им

|узмутва р ју гослави!

Релчици, намјештенним, сељаци, омладима и жене ма улицеме гредоза м

селе манифестиреће своје јединство, Тадањи рвекционарм, са њиховим Ар-| снагу и сдл И ње 5 1 битка нод. и дома-

жаљимм

трели су прославу Преога меје као мапад ма постојећи поредек, ва су због тога подузимали ванредне Фојне и полициска мјере протиа праомајских радничких манифестација. Мамифестанте су прогожили, отпуштали са рада, затварали, пуцалм на њих на у-

пицома.

Због тога су ту стеле и биле редничке класе.

У земљема ренога капитализма, за живота учитеља радничке класе Енгелса, Први мај се славио као револуционарни празник реда. Послије његове смрти опеортунисти у партијама || интернацио-

„први.

прославе по-

борбени керентер. У источне Евроље м царске Русије, чијм се капителистички развој вршно под условима омперијализма, Први мај се славио «ао борбени празник радничке класе и имасо је узијек ћ |еавотуционарни значај Код мес у Ју госљавији за време менародних режима грвомејске прославе имаће су увијох оштар, топитички, борбени карактер, Штрејковаћо се и вршене су демонстреЦције, избијали су крвави мемири у Београду им Загребуја _мсто тако имали смо првомајска борбене покрете редника у свим аећим имдустриским м редничким цемтрима,

У народ»о-ослободилачкој борби трослава Првога маја добила је нов корекТер Расплемтеља свенгродна револуција промјенила је његову слику. У борбин против окупатора и народних издејица остварена је широке народно-ослободипачка Фронта и остварем чврст савез редмика им сељака, створена је моћна Мародна армије м народна власт, у-

рвомајске. мјеж најоштрије оруће |

и. мај пега || пре" ме м обреде, зегупљујући његов оштри | земљама

ћим мздајицама, да се очувају и учвосте тесовине мародно-ослободипачке борбе, бретство м јединство наших народе, де се учврсти маше заједничка и народна држева на чарстим м неразоривим темељима равмоправности, братстез м јединства, да се учерсти мародма лемомеатска власт м зададу коначни смртни ударци реакцији која је нешу земљу одљзета у пропаст м која у њи

радну магму да би побједа мад мепријатољем биља брза м сигурна, Сељаци ће ступајући раме уз реме са радницима м мародном минтелитемцијом обећати да ће обраћујући сваку столу наше земље осигурати хљеб јумачиој ермији м градсмем Џ и мародна мнтелигемције обећаће да ће се борчти свим средствима проти: бироноатиама у дожавном апарату, да ће у . св м учинити све де меша домовина поће великим корацима ка путу културмога уздизања м мапретиз широких радичу маса. Омладина ће пред другом Титом м народом обећати да ће као ште је до сада давапа своју младост м жиата за домориму исто тако давати спу себа за ммрадњу новога, њег м стећнијм живота чије плодове она треба м да ужива. Пол победничким заставама вољенота друга Тита читах наш народ прослаљиће 1 мај 1945 у данима своје ско-

ре м пуне е. Јосип Цази

Омладина у

Плански тек | мичење донело је ових дана богате резултате. У Скопљу, радници фабрике „Тупбенд“ жели су прековремених 256 часова. Удармица Султена Давчева и Марица Тасева су непрекидно радиле 24 часа, дата тиме велики прилог повећању норј ме, моје је у 15 дана повишена ма 1405 у одмосу на месец фебруар.

463 омладинца и омладнике организовали су радњу бригаду у Вршцу, обрали кукуруз м очистили кукурузовину се 54 јутра њива.

ЈЕ х | текмичењу све нишке фабрике и пре-' дузећа пошла су прослави Првог маја,

је избац оА почетка свог рада до данас 56 локомотива; фебрика Пеић у сериској пром-

из ПРВСМАЈОН

Куптурна секције омладине ХР одељека прирадила је 25 априла врло успе лу у окзиру 1 мај Позоришна даорана „Мањеж је била препуна. По многим Увео] тачкама програма, види се де омлади-

за У рејона је приредила

такмичењу

аводњи је мормату са 100%; Прве српска текстилна фабриха подигла је производњу на 1398, а Фабрнхе дувана на 15%.

Удерници са сеча дрва м изградњи пруга настављају дачес појачано своје радове. 25 омладинаца из округа толичког отишло је на Копаоник де се: жу драа за израду жељезничких прагова, За четврт сате 180 омладинаца оборили су 736 букова м израдили 300 шплипера. Живоред Михајловић из Горње Топлице је освојио већ у првим данима рада назив удврника, оборнашм за четврт сета 24 букве.

Месовним учешћем у праомајском ће са својим из родом сње године у слободи достојно трослевити Први мај.

ОГ ТАНМИЧЕЊА БЕОГРАДОНЕ ОМЛАДИНЕ

ма овог рејона на жели да заостане за осталим омладинским рејонима.

хопу истог успелу мзложбу

дмих новина, од којих су мајуспелмје из дома Брдо" и фабрике обуће „Мињон". с

дарени ове Фед“ Југославије у којој су о-

еративно у ставрени м стари праомајски зехтјежи:

садржину им карактер првомајске прославе код мес, Први мај је постао прана У историју омладинског пожрета наше и читавог сата ушао је без сумње Други конгрес внтифашистичке

мај | омладине Југославије као један од мај-

значајнијих догеђаје. Годину и по дана момгреса, после уједињавања покрајин-

прок у својој жиаотворно. Ожогодишњу прославу Првог маја радници, сељаци, мителигенција, војн

у зиаку комачних побједа мад мрсжим фашистичким освајочем, Црвена ермија задаје задње смртоносне ударце Фешистичкој зијери у срцу Њемачке, у Савезничке армије преко

рејска Нарсдна армија Југославије у зедњим биткама домосн слободу читавој нешој домовини као м оним жрејењима моји су у првом империјалистичком рату били отети од неших народа: Сговенском Приморју, Истри м Корушкој. За који дан побједничне заставе и на-

шим Трстом. Змачај демократске федоретивне јЈугослевије сваким даном расте у читевом свијету, Уговором о при; јатаљству, узгјањној помоћи и посље: ! мамеђу ју~

ству са СССР-ом. остваре мир, бољи љепши живот.

На манифестацијама Првога маја, у којима ће учествовати м наша дна војска и претставници влестн демо-

савеза ма и облести наше земље у једимствени Уједињени севез антифашистичке омладине _ Југослаљије, организована је нејвећа смотра борбе м рада неше омладине, Сванм од појединих говора делегата

је успехе који је постигла омладина њашег народа. Делегати су причали о беспримермом јумаштву наших младих бораца, с херојском и пожртвованом реду омладине у позадини. Изиссмпи су политичке и организационо проблеме својих крајева. Они су приказали развијање снаге УСАОЈ-а, који је захватио у своје редове већ преко 500.000 чланова.

П конгрес је претстављао најлепши приказ ширине као м јединства м братства миших народа, оствареног у народно-ослободитачком рату. Делегати су претстављали једму целину без 06зира ма соју мационалну припадност,

положај, вероисповест итд;

У име читаве омладине наше земље која сву и ујединила м створмпа своју снажму јединствену – омладинску оргамизацију, [| конгрес је претстављао јасну слику расположења најширих омладинских маса. Конгрес је манифе-

| стовео безграничну љубав м одамост |машо омладине за нашу от: , фе| деративму ретсну Југославију, за нашу војску, нову демократску власт и за неше борбе маршала Тита, Алм у исто време конгрес је изразио мржњу маше омладине према свим машим мепријатељима, од фФашнстичних ок: до домаће издејничке реснције у земљи или ван ње. На ПО комгресу делегати су упознали своје младе другове из других крајева наше земље. Они су међ богато које су сте кли у борби и у раду.

Маршал Тито је у свом говору ма конгресу указао омладини Југославије на њене најпрече задатке. Поред све снажније оружане борбе протна онулатере, пред омладину је постављен ништа лакши задатек: обнова наше земЉе, изградња маше демократске феде-

дилачком рату, против свих разбијача тог јединства, један је од ттазмих задатеха омпадине. Омладина мора де ради слим смагама на проширењу нашег о покрета, Ахтивизација која стоји по страни или је изложена непријатељском утицају треба да дају нашем покрету све већу шириму. М за још боље испуњавање свих задатака у борби за ослобођење м у раду за обнову м изтрадњу наше от: по е = рока активизација ма подручју просве-

ГОДИШЊИЦА | КОНГРЕСА

ћивања, од борбе против меписмености па до стручног оспособљевања, Значење |

младину Балкана и читавог света са ношом омледмном, која је послужила као најлепши примор херојске борбе, пожртвованог рада у позадини м учество-

и једин-

праве људске демократије.

Другом конгресу су стигли многи поздреви из света. М са њега су упућени поздрави омладини свих слободољубивих марода. Ови поздрави претставља ју почетак повезивања наше омладине са спободољубивом омладином света. Учпршћивањо ових ваза био је још | двм задатак који је постављен пред нешу омпадину.

Н конгрес се заклео маршалу Титу у име читаве наша омледине да ће бити ови задаци испуњени. Омладина југослазије се захлела да међе жалити

(| Ми своје смаге ми своје животе за о-

стварење тих задатака. МИ омладина је новим еламом наставила борбу, мовим еланом је продужила рад у нашим о слобођеним селима им градовима И зеиста мије нигде и микада жалила м не жаљи ни своје смаге ни своје младо животе, Митја Вошњак

Излази недељно

Поштарина плаћена у готову

Под победничким заставама вољенога друга Тита читав наш народ прослави-

ће 1 мај 1945 у данима сво-

је скоре и пуне победе.

Четири године „Освободилне фронте словеначког народа“

У најтежим данима у мсторији слове– начког мароде, две недеље посље окупеције читаве Словеније од немачких, италијанских им мађарских фашистичких

ди, у Љубљани је одржем оснивачки састанак Ослободилачког фронта словеначког марода. На иницијативу

нтрелног комитете Комунистичке партије Словенија 27 априла 1941 године састали су се претставници КП, демокрстског мркла »Сокола«, хришћанскосоцијалистичке групе м словеначких културних радника, Оки су видели пред собом перспективу широке борбе против окупатора не бази јединства читавог словеначког народа.

ОД 27 априле па до напеда Немачке на Совјетски Савез обављео је ОФ љећики политички м организациони ред. Велику пропегандистичко-мобилизациоку улогу одиграо је

почео да излази после 27 апри-– као недељни

После 22 јуна 1941 зктизност проширила се у најширо месе Резултат тога било је уједињавање ! Оспободнлачком.

| ла 1941 арст. године политичка

размих групе у фронту словеначког Програм ОФ, изражен у „Темељним

остедрење програма нарој

лачке борба, темељних тачака ОФ. У настојању за што потпуније уједињавање свовеначког народа ове групе ишле су још даље. Оне су се дес године погле стаарења ОФ у заједничкој изјави одрекле своје организационе индивидуалности. Тиме је ОФ који је имао у почетку карактер коалиције добио значај јединственог, свенародног покрета,

У дамима када је било тешко предамђети излаз ма ситуације у којој мапази словемачки марод ОФ је погтавно пред најшире месе правилму, јасну перслежтиву. Први задатак сваког поједимца м читавог марода јесте бој зе ослобођење, м то оружана бео Сав су чињенице указивала ма то да ће борбе словеначког народа бити необично тешка. Али је словеначки народ трихватио оружану борбу као једино средство за очување свог опстанка, као једино оружје у одбрами против масов-

немачком им италијанском роп.

У »Тамељним тачкемах ОФ Као да слогсначки — марод не комадање Југославије, да ће уложити све снага за остварење братства и јединства народа Југославије м свих сложенских народа на основу пуноправности. Ову своју тежњу словеначки на. род је доказао у току рата својом борбом раме уз раме са осталим сповен. ским. народима.

Бретсха Црвена армија и наша Југо словенска зрмија су отпочеле коначно осљобађати словеначку земљу, У блиској будућности ће се заувек уједини. те у једну целиму сом делови Словеније, они који су били пре рата у Југосла. чији са Корушком, Словеначним Прнторјем, Бемешком Словенијом мо Тр. стом. и. уједињена Фадерапиз државе Словенија остаће заувек саставни део дзмокжратске федеративне Југославије. Гаренцију за то претстављају победе маших великих Савезника, Али је главно јемство за пуно остварење а ОФ очеличени, јединствени, наоружани словеначки марод м Братска по-

коју им пружају сви остали нероди Југославије м наше отаџбина као целина- је подљупризнаје