Омладина

Страна 2 љУј

ОМЛАДИНА

ПОСЉЕДЊИ ДАНИ ХИТЛЕРОВЕ ЊЕМАЧКЕ

. ЏМРИХ

~ мамланО МАУ Ђеноо: Устјеси о знтифашмстичких снага по- Саве очишћен је Бањалучки клим, форсљедних дама у борби протма Хутперо- | смрањем Врбаса м ослобођењем месу“ ве Њемачке јесно "споњавају да је по- ђеке Павелкћеве престонице. Воде се бједа већ извојсвана м да је само тре- борбе у Унсној доликм за коначно ослоба довести до краја. Бесне. А иза ње су опет два у-

Без сумње најзначајнији успјех, војне- | ска њемачко-усташка мспуста — Смсачтолмтички најочнгледнији км м Марлогечкм, а омда спет — Заг | Маша јужна групација својим успјеси-

| ма је показала не само план м 7 мецмију операција чктаве _ маше то, раје, не само високи морал м бо"

|беност код свих него м ванредну » на тино реда када већ МАЛОГ удјешност руководилаца м трупа, Десантма саме да су Русм продрли У не операције на Крх, Црес и Лошињ, трестоницу, не само да тритискују Ње- | ослобођење Хрватског Приморја са Сузаце на запад, мего су опколили Борпмн | шаком, маткриљавање Ријеко заузеће та њему хиљаде и хиљаде Иламе м коначно уличне борбе у самом

зликоваца. греду Ријеци, очити су доказ тога.

| | НЕ НН

прмбпнжава се крају м све со више пре. фашистичког терм.

кукастим крстом претверају у обичне бијеле крпе које висе по

Гомерал-мејор. БОГДАН ОРЕШЧАНИН

| ступачан само привнљегованом |броју људи, ме желимо више само 11

88 | Бактеру физкултуре

Упоредо са кочачним ослобађтњем читаве маше домовине, се свестраним разамтком свих грана нашега јавног животе, разамја се м физкултурни жиот основан низ новим и здравим принципима м схезтањима о спорту.

О томе говоре оснивања м активне приредбе многих спортских организеција и омладине уопште као м све шири физкултурми рад у домовима, шиолама, имдустрисмим установама, на сеЛу, у свим војним јединицама итд. Гостовања наших тимова изван домовине (Албанија, Италија, Малта, Египат итд.) већ претсказују велико значење нашег физкултурног развоја и у међумародном погледу. Поред нежолико рамијих клубова који су већ у почетку као цјелима приступили народно-ослободилачком пожрсту, поред зепиког броје истаммутих им познатих спортисте мом се већ од првих дама налазе у редовима

јетиву.

С друге стране ми данас нрајењима још закукуљено облике мекадмињег нездравог спортског живота који су понегдје спремни до, позивајући се ма »велике – тредиције« поновно започну стеру ускогрудну млубешку борбу које је од увијек кочила презмгем развитак спорта. утрсво реди те дзе чињенице | потребно ј= дањес позабашити се м питањом организационих облиха физкултуре м спорта, чије ће рјешење омогућити масствм м разантак нове физкултуре.

Не може се говорити о оргамизационим облицима, а да се ме говори о принципима и програматици ново физкултуре из које ти обпици управо

нужно и пронзилазе. |

једно од начела је масожност. Не желимо више спорт који ће бити приуском жграча који ће полут циркуске атрак- | ција забављсти 20.000 гледалаца са саржом да мепуне _ незоситне благајне. Ми хоћемо масовни физнул-

·|турни покрет ноји ће свестрано одго-

јити наше младо Ово мово слеатање о масовном каизражено је у од-

луци Мимистра просвете за Србију, чк-

стидикалиих савеза, већих предузећа м установа, омладинских и феликих масожних организација“. Из ове одлуке протзилази да ће у Србији масовне организације моћи _ оснивати _ добровољна физкултурна удружења, што деје пуну гаранцију дз ћа _физнултура моћи обухватити читав народ м да ће

КОНФЕРЕНЦИЈА У

Кримска спроводе се у дело. Савезничке зрмије У „а јеретика ВР оИ. аи у срцу Немлчив, која је осубдавгео ле Миу ара; Пру жу. | јена ма прогаст. Одлуке о координепе Је у етири мнољин но цији савезничких смага м појачању удамачке снаге у њој су у овмм посљедним а фашистичке Њеж

| # | | |

пучем М су Ових дома спроводм се у дело још

|уједна одлуна која |е донета ~ Криму = ма састамку рунолодилеце трију севепон акко распврчних М | дничких држава, Совјетског Севоза, БнЈужно- њемачно. борноте чннте још из. |тлеске " Амарике — у свем Франце

~ “| ску с» одржава конферемци! ни па сви пре со Ура па уму

талиј стриј стречевења агресије и за стнгањање поЕ Му аи тв питичких, вкомомскик и социјалних у

зоока рата м сталме сородње мирољубивих народа одлучемо је да се „успоставо општа међународне организације за одржење мира н безбедности“. О тим ће се не је форсмрање ријеке По у Мта- конференцији. |

| У свом последњем говору, који је о-

држен пред само отвзрање комференције, мимистер спољних послова САД Стетиниус изнео |» задатке конференције: у Сан 4 у падску долину м изненадно! мећо диктирати мировне услеве. Задатах конференције у Сен Фрамциску пе-

5

а

САН ФРАНЦИСКУ

госор свим мемачним пожушајима да мзезову неслогу међу Савезницима. То је нољи доказ одлучности Совезника до задрже и појачају пријатељске односе учвршћене у овом рату, = после завршетка рета да у заједници са свим Уједињаним мецијеме обезбеде сигуран м трајан мир. Истовремено м сва прижељкмаања им покушаји профашистичних реамциомарних кругова света, рад свих оних који желе да помуте одмосе мећ # и спасу сломића се о одлучност Уједињених народа да потпуно униште све остатке фашивма и изграде сигуран м трарјан мир који ће по мечину Атламтске повеље обезбедитм де сви људи у свима земљама моГу жиасти својим сопственим животом. у слободи од страха им нетоље".

схе федеративне Југославије од великог |= значаја. То је дохаз меше смеге и права које је мзвојвазно четворогодишњем борбом против заједничког мепријатеља. она бити усмј заједно са основ имм тежњама нашега народа.

да ћемо ми имати у главном физкултурна омладинска м радничко-намјештеничка удружења, која ће имати своје _ огранке [

главном спонтаму физкултурму иници- |Е

имамо у|75

ји прам ставок гласи: »Дозвољава се совно судјеповати. За тека се на а њемачке | 'гриторнји федерално Србије у оквиру

Број 42

РАЗВИЈАЈМО ШИРОКИ ОМЛАДИНСКИ ФИЗКУЛТУРНИ ПОКРЕТ

| ганизација почевши од основних једи| ница-друштења до врховних физжултур| их форума, То значи да нећемо више имати двздесетех савеза од којих је сваки засебно тјерао своју

стортску политику, него ћемо у заједмичком физкултурном форуму обухветити све гране спорта,

На ниже то значи да ће меша мове физкултурне друштва у свом _ окљиру обухаетити што «: ја (гране спорта) зе које у том креју има услова, а марочито основну тјело-вјежбу које већ семе по свом карактеру нејсвестрамије развија тијело.

Сигурно је да ће управо на маш мм пионски омладински покрет пести највоћим дијелом развијање новога спорта и културе тијела уопште. То је ради снега. нашег омладинског покрета, зато што ће омладина бити углавном она остовма смага која ће масовно

тање нашега марода.

Поред видних успјеха који су ма пољу физкултуре постигнути у разним дијеловима маше земље њи још ипак мисмо успјели де физкултура масовно | гродре у нејшире слојеве изрода, ла | обужвати сву омледину, а нарочито ону

Разлог томе лежи у чињени|ци да још многе наше омладинске оргемизеције нису саме у потпуности + змечење м поежност физкуптурног тонреде, да често пута физкултурме организеције помстомјећују. са организацијема Уједињеног савеза, да уносе стенозиту крутост ом теко спутавају имицијативу које постоји умјесто де је сиастргно ислсриста, прмхвете м да је развијају. Као резулзет таквог скавтења често су омгодинске физкултурњае органклеције уже од организеција Уједињеног севеза уместо де својом шмрином иду дережо испред њег

| на сету.

фест. очееши од резних такмичења међу

рајонима, селима, градољима итд, У свим гренама спорта, пе до сећих слетова у којима ће омладина у истини ма-

у „ма. већ велико мсмуство и омо је показало колико је велика иницијстиза м жеља омладине зе физкултурмим _ животом само ако се зно правилно развитм, Пред нема дамос стоје три веће физжултурне манифестације. 24 маја одржаће наши најмлађи-пионири своје слетове у окљиру великих приредеба ко-

|рима ћа оми прослевити рођендан Мар-

|шала Тита. Излет у природу, постављење и осмгурзазње логоришта, игре

. | У својој примјени ма терему то зна-| које жод пионира развијају смегу, из“" | држљивост, сналажљивост, борбеност » дисциплиму — дакле особина добрих будућих чувера неше домовине — као

штопама, у свежој творимим, мндустриској установи, при задругама ита,

Не тај мачич оргенизиране турме јединице постеће масовне оргамизације, које неће бити им у ком случају сличне се мекодешњим — сжтним клубовима, по би их стога и боље било мозивати физкултурмим друштенма, у-

колективима

Не желимо стотине ситних клубова од мојих ће једем бити куглашни, други ногометни, трећи. мтд, ми ме желиње спортисте кода ће се до виртуозмости бавити само једном одређеном гремом спорта.

ке којм ће јати сва дијелове тијела, вли који ће се маћи да посебно пососте и осмој греми спорта зе коју имеју највише услоза мли воље.

Из овога мечела произилази и умутарња структура свих физкултурмих ор-

пмнмје. | жи у том= да створи „оквире повеље, И Ту се показало да су препреко са-| што ћа помоћи велика већима марода ако су брањене. свете, која ће моћи да се

ма осмову стечемог искуства после створеме организације. Због тога треба да створимо повољу за међ у о % тенизацију, која ће се засмивати на

стеврмости м која ће се одржавати у поднио Во удала ве а лик слободољубињик примципа де-

меожратских нација. То повеља претставље жељу цепог свете за трајан мир и његову решеност да тај мир изградимо им очувамо".

Организација безбедности „неће решевати о ицама, о репасацијама м о питањиме која се односе на разоружање и контролу Немачке м Јапана.

Њен циљ је де припрзми статут нове сазим град м то мстовремемо | рстске организације за обезбећивање мира, који ће бити поднесен на усва-

УГОВОР СССР И ПОЉСКЕ

мм између Сожјетског Савеза м Пољске Републи-– ке је април. Тога дана потписан је у Москви Уговор о пријатељству, узађамној помоћи и послератној сарадњи измећу _ Совјетског Републике. Важност овог Уговора, прњог до сада између Совјетског Савеза и Пољске, од великог је значаја, јер су се досадашњи о совјетско-пољски одноменилн м отворен је

између две суседне словенске земље. „Садашњи уговор змачајам је по томе што завршава једном за свегде с тим старим односима између меших земаља, што их сехрањује м што ствара праве основа за земењивање старих .

јење свима народа". Као база за израду међународне организације зе обезбеђење мира м сим Славонског Бро- | гуркости у сесту служиће конференцији у Сан Франциску привремени предлози који су закључени ма конференцији У Оксу.

Одлучно испуњавање одлука Кримске

и

је у Сан Франциску још је један од-

односе у веза и пријатељства између Совјетског Савеза “ Пољскен ренао је Стаљин.

(Осмовно у овом Уговору је спремност Совјетског Савеза и Пољске Републике да узајамном помоћи и у заједници са свим Уједињеним нацијама продуже борбу протна Немачке до коначне победе. Уговор осигурева приН и сарадњу два марода, чији је главни циљ што брже уништење за

| Ју за време и по|сле рата, Да би се осигурало потпуна | победа м у потпуности искоришћавање |њених победа потребно је отстранити

Уговору м неглашено да је у интересу безбедности обе земље учвршћење сталног пријатељства не само за вреже, него и после рата и сузбијење ствке од титике Мемечке или ма које државе | која би јој се придружила.

Да би се осигурао трејан мир м безбедност, обе стране се обавезују да ће уху " "

физнул- |

мили слично. |

Ми желимо свестрано физкултурми- |“

слетови како се. мешк најмлађи физжуатурним _ радом |уча м спремеју за будуће јумаже и гредитеље наше земље. |_ Истога дама одржаће омладина ши| ром Југослаљије масовне штафетна тр| мање, в трмечи, који ће стотинама километара мамамемце трчати кроз градсав'м села, пемаће у штафетној пе|лици честитку нешем Маршаву. За мегец август припрема се велнми физкултурим слет — дан младих физкултурника у Београду. Осим једноликих простих вјежби бићо на програму масовна. пекоатлетска матјецања, те разна спортске им о игре, То ће бити смотра физкултурнино из читаво Југославије. Кео припрема за овај вепижи сает одржаће омладине у свим дијеловнма наше домовине многобројме мање слетове почевши од градских пе можда до слетозе појединих федералн: ,

У свим тим |блортским манифастенарочито припремама за њих треба окупити што већи број исжусних спортских раднике м омогућити им да своја мсмуства премосе ма друге, да развију своја оргамизационе способности ма пољу физкултуре, Текљих људи има свуда м они

стортске иницијативе.

Свестрако припрама куптурче манифестације и | у и

низацијама, у школама, у домовима, у творинцама и индустриским _ установемат, У греду м но селу изградиће у исто време им оне организационо облике о којима смо горе говорили м омогући ће

У А сарадње у свим међународним вжцијаме, што је изложено у трећој тачци

6 | уговора,

(Овај Уговор мије значајан само за Совјетски Савез м Пољску, него им за борбу коју воде Уједињени _ нероди против немачког фашизма. Совјетскопољски уговор, као м уговори које је Совјетски Савез закључио са Великом

ком ми Југослевијом, нови је допримос у изградњи будућег мира м безмости. штроко и сризнултурмог покрета у нашем народу. с ј слетских зјежби у

овно уз > читавој земљи створиће у мсто вријеме предуслов за стварање једне снажне | пелозјежбено ортанизације које ће обухватити читаву Југославију.