Омладина

Страна 2 ОМДАДИНА Број 44 ГОВОР МАРШАЛА ТИТА ПРОГЛАС МАРШАЛА СТАЉИНА – Башље заеввааењ о. НАРОДИМА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА

дјепа вјечито ће живјети у срцима каших народа м њихових будућни покоље

теко дање, остаће вјечити споменици херомзма вашег м вашмк палих другова. Они ће надахњивати будућа покољења нешнх народа како се волм своја отаџбика м како се умире за њу. Они ће

дмтељмци м њеном генијалном руководмоцу Стаљину. Упућене су са зажвалнешћу херојским народима Совјетског | Савеза, који су у овој надчовјечанској борби дали павоћа жртве. Упућено су | дачиом. нашим великим савезинцима Емглесмој м Америци, м њиховим армијама, којм су за побједу стварм У!

роадвена ата с рафала“

мацмја далм велике жртве, Наше мисли | који

су се бормлм м патили у ропству, На стај велики дан побједе утућеле су мисли наших народа 6

„Другови! Сународници и сународ-

| нице! Дошао је велики дан победс над Не. фашистичка. у, коју су црисна. врмија м трупе наших Савезни|ка аи на колена, трениа је дз [9 | ка

питувацију,

писам је 7 маја у Ремсу, а 8 маја пре. ставници немачке Врховне команде, У|

капитулације. Алм, ја се надем да ће Црвена армија успети да их уразуми, #Ам сада с пуним правом можемо изјазнтм да је дошао мсторжскм дан де. | фиинтивног свома Немачке, дан велике победе нашег народа над немачким имрермјапизмом, | Велике жртве које смо педмелм за |свебеду м независност наше отаџбине, кој је |веднее маш народ 2 тому рата, мнтензиган рад у позадмнми м на фронту —

раћи по оружју м крам на Балељиу, који су реда претставника Врховне коман- | положених на олтгр стаџбине — имсу

такође издржали велике патње од мстог

Девсти мај 1945 године јесте дан заједничие побједе, јесте заједнички прази»и свих Уједињеннх народа. Желимо да

савезничних снага н Врховне коман-

до совјетских смага, потлмсалн су у Берпмну комачим акт о капитулацији, чије је. извршење почело 8 маја у 24 часа, змавајућм подлу нарав немачккк коло. вођа, кејм уговоре м споразуме сматраМомадима хартије, мм не можемо веревати њиховој речи, Мпак, од јутрос, услове мемач-

|бмли узалудни им крунмсаим су потпуном побадом над непрмјатељем,

Вековна борба словенских нгрода за | свој опстанам м незавмсност завошена је победом над немачким освајачима м немачком тиранијом,

Од сада ће над Европом да се пије велхка застава слебоде народа м мира мећу

Сотјетсног Савеза, Он је дослотно из-

отиев. ~ бан

Хитлера нису се остварили — ток рата третвормо мл је у прах. Устварм, догедмпо се нешто што је потпуно супротне онеме о чему су сањали хитлеровцм, Немачка је до ногу потучена. Немачне трупе се предају. Совјетски Савез слави победу, мажо мема намеру да распарча клм да уништи Немачку,

Другови!

Великим Отаџбински рат завршен је нашом потпуном победом. Завршен је пе. рмод рата у Езропм. Отпочело је доба мириог развитка.

Ја пам честитам победу, драги суна-

родикци!

Става нашој херојској Црвеној зрми|и, кеја је мезавмсност наше отаџбине м мавојевапа победу над неПт ' нашем велхком народу, маро| дуловаам слава леројама, Ме. су палму протиг и дати свој уиишот за слебоду м срећу нашег народа! [ТАСС)

Слободна уједињена Словенија у Титовој = лавији

Уни које су решила јединице наше Југословенске

У рекле у својим пољ Бенешкој Словенији и у Корушка! претстављеју једну

свих родова оруожја. Али су ове победе добиле је | пох

уине би бе понушеле форинрати име | много већи значој због тога што су врмије. дз се која су после

народе. То је резуптат побједе наше сласне Југосповомске армије, то је ре-

Зи ваше упорности, вашег пожртво-

вања м тјоре у своју праведну стввр.

На дан ове велике побједе Уједињених народа над зоједимчним непријатељем мисти свих машнх марода Југославије

наше отаџбине! Смрт фашизму — слобода мароду!

· |турмих центара

у трвог Светског рета дошли у ропство бе

|имлеријалистичке Италије м Аустрије, Победа наше грмије у тим алеје

тековина тешке борбо з- оенобууања м прикључење Југославији, коју је подио пите тих крејева кроз метири годњи

ОФ словеначког меродз у септембру 1943. Делегација из Сповенечког Приморја мо прзом збору

тосланима словеначког

бођења С При-

ловца м уништавају непријатеља у ској земљи која је мекеде претстевљата цамтер Словеније, које је била нроз читазе вежове изложена мејбрутелнијој геомемизвцмји. До Светског рета је Целозец место

рата, по » роу читево време _ после осамнафсте године.

У својој сфаманам кроз Словеначко Приморја југословенско врмија је сслободила град Горижцу, један од кулмерода, велики имдустриски м пр њиви Трто„ "дентар Тржич. Машу зохку је са одушевљењем дочека ло слољењачко становништво тих крајева која је 27 годима стењано под роптвом ммлпвриј ђ

азжног кот културног центра. После Светског рата, кеда је издајмичким радом дома“ ће и међукародне реанције мспао плоНИСИ у Корушкој у корист Аустрије

— још више је појечана активност 32

штва, |

У су продрли оф и војнички рукозодмоци из Штајерске им Горењске. Упркос вемредно тешжим услошима стварами су одбори ОФ у

режима, Ави је мешу врмију дочежело кво своју остободитељицу и италијанско становништво тих крејева које је У Пе мери огетило попитичко м екој Ите-

Љубљана празнује своје ослобођење

нНад ослобођеном Љубњаном лепрше

дала и за који се бориле. Доченала га ја једииствема м јуначка, као што је била јединствена и наша у месецима фешмстичке окупације, као што је 6%ла чврста м мепокорена у тешким да. мима нашег под мемачжим ом. Ни преваре, ки важи нису умањиле отпор словенечке престонице. Позиву Комунистичке тартије Словтмије за зктивни отпор оде звао се скоро цео град. ПрИИНе становништво се окупљало у ми ме одборе Освободивне фронте слова мачког народа не обазирући се на поиитичку и стелешку при . Љубљама је веровала У победу, Зато је одгопао ома и италијанским фашистима борбом им делом. Зато се са

падвли су они који су хтели свб-

риме гимули су људи м жеме, старци и деца. Алн је сав бес окупатора био узолудан. Посед бункера и стрежа, преко жичених ограда су омладинца и У редсве, да се пушком у руци свете за с!

убљаки. Поносна слави данас ЉуСљана највеће дане своје историје. Крв-

љу младих |умака из словенечког глав- |

Фенрир нечега ту

бљана заједно са осталом

зашта да паува Своју слободу у са 1 борбе.

народно-ослободилачке. ен НСНТи Но" динна обнове и наградње ПИ ни Југославије омо Што је била у тешким го-

одршк: > | ема је добијала сво шири кережтер демокра

пији. ослерођење градова у Слогеначком Приморју и потпуно умиштење у-

Кам банди претстављају допуму војмичке победе коју су постигле наше дане после више од дао-

годишње против. бег: Јао у сатиру Га тоа. ба: ослободиле го-

Аз су наше снаге биле

| 1560 њи Словеначког ушле у Горицу и водила

| борбе ја те Трста. Том побе- |дом је наша тежње

остазрила наше браће поробљене до страник импермјалиста, У току борбе, а поготожу од септембре 1943 године, народ Словеначког Приморја је изгредио своју — истинску |мародку власт у готово самм крајеви

читавој су партизамске чете које су прерасле 'у батањене и одреде. Наше јединице у Корушкој су стпочеле успешне операције а» парглизовења непријатељених комуникеције м укжштавање мемачке о жива смаге. Оне су премеле ослободилечкм пожрет преко Драве, говезале се са Аред међу њи ње

Аустрмјански батаљони формирани у Словенији су једен од У успеха

крејселма Зен не Коруикн батељоми заједно са осталим — једимицеме

Део словеначке земље која је била подељена углавном мзамеђу старе ју Араки Аустрије м Италије налазно

умтеријалистимком _ Ме

о | бања северомсточне границе Југославије, па до реке Робе жиан словеначко становништво које је било

ста. Ун И њена срмија осл нашу браћу и денас се у Рабској сна жзаграђуја словеначка народна Дрина наше Југословенске аомије

које су осљободкле главни град Феде-

је | ралне Словеније нашу херојску Љубља-

му, које су ослободиле Трст, Чедад и Гормцу, боре се сада за осл Целогца, Птуја м Марибора, Тиме осме тежње народа, тиме сме остезрују идеје највећих твораца словемечке културе Лепстина м Ценкара. Маша војска завршава велико депо стварања сл уједињене Словеније, која ће живети у бретсжој зеједмици се остапим југосљовемским мародима. Уочи потпумог освобођења читаве своја територије, стовемачки народ је добно и своју прву народну тладу, Формирање сложеначке неродме владе добило је још веће знечење чињеницом што је влада састовљена не територији нашег Сповеначнког Приморје, ма територији оме наше зе мљљ= коју покушавају _ непријатељи да отцепе свим могућим провокацијама од наше отаџбине.

народ којм

у току изродно-ослободилечке 6 доназао сау своју смагу приступиће после потпуног ослобођења меша земље Со још већим одушевљањем обнови маша отаџбине, коју је с успехом отпочео у теку саме борбе. Али он мећо микеАз дета мз својих руку оружја која је преотео од непријатеља. Још даље ће словенечки мерод свим снагама јачати машу армију, јер зна да ома претставља најсножмије јемство за очување техозмна стечених у борби, Словеначки игрод зна добро ште значи слобода, је зе њу дао миого својих најбољик мова. И кад је знао да оствари своју змаће " да ја очува. Као што су словеначком мароду у борби за оставрење слободе помогли сви братски народи Југославије, тако ће му они помоћи и у њеном мувењу, јер данас сви наши — народи змају да уједињена Словенија — претстевље једн од снажних темеља наше отаџбине, јер данас свежи од нероде зна да осмгуревајући федерелне Словенија осигурава м слободу своје земље и наше демокретске

у фашн-'

с у је као целине. ма. Када је с

пре» пошао за руком ли знати не:

шој војсци о мзвестан д!

територије, непријатељ је био у спњу

упсриштима. је ужнавла све зећу пи

тичности. Из-

бори

који су 1944 године одржани у готово свим крејевима Словеначког Примерја, претстављају МИ доказ Аз |4 осе листом укључи-

ју властиту браћу да заведу у ропство и | димамљ окупације, остаће гред херој пе покка јин ПИЕВАТСКУ Љу- и северу м . Видем, Тиме је завршила бљеме је дала на хиљаде мала иу, Чедад м а риту метана с ЧИ КЕНИЈА о“ слетању с за сптободу. За све време су- Е Ва И ог ре' пр пано Пног маса. Стакодињња 46 ИТРДИЛА ни Прљновји зена еп тен пор тога јуначког места. Свакодневне вемачког бо

стотине летака м чесописа штамланих у илегалним штампаријама, остисмуте и снице м мржња у очима

јасно су Берн тору и мздајнцама: "љубњиња није вз. ше, оне вас мрзи, Љубљана је наше Титова. Италијански и касније немачки фешнсти и њихове домаће слуте бесмели су од једе жтели су да постигну своје. Са мејгорим месиљем. хтели су уништити 01тор Љубљане и прогласити че својом. Сеуд ограђена жицања н бункерима преживљавала је Љубљена тешке тремутке, Пренатрпани затвори у љубљен-

9 маја у 4 часа ујутру ушле су трупе Црвене армије у прашке улице им домеле слободу великом словенском граду, који је био првз жртва хитлеровских з2-

фронте стовенскега мароде, м овде је почео марод да изграђује органе својо власти, м овде се спроводиле љи– зеција за редове наше Фојске. Све до Еидма је био организован систем ре-

бош | бе. Загреб је угек био слобо;

Кроз дуге четири године, притиснут усташком чизмом, део је Загреб безбројне жртев на оптар заједничке бордарски и његовим улицама је често тежла“ кра бсргца против режима насиља м пљачке. још за време старе југославије, Загреб је у борби против

реакције дао ммоге скупоцене жртве, да би по доласку Неусташких слугу запли-

Темнице су биле препуме бораца за слободу. У устешким згредење на тргу Н, у улици, у с кзмионици на Савској Цести м устешким мучилиштимае чеммћи су, били мучени и убијани најбољи м најнепреднији хрватски људи. Усташе су до-

изучиле крвави замат убијање, али им никад нија успело да у Зегре бу угуше лечки | пожрет. Стрељање су пастела свеходневма ствар, гробље мученика у Мексимиру се непрестано трошмрмављо, зли су зато летеле у ваздух фебриме, полројења важна за рат, кидана је пруга, по упицема убијани Мемци и усташа. Ми какве жртва мису могле дз спрече херојску борбу Загреба. Гомиле мртвих усташа код Ботаничка баште, рушење

довних курирских везе, преко Соче су јединице. !Х кор-

туса, помагале борбу наше браће у тим крајевима. Резлан одраз ситузције у Словенеч-

ком Приморју и Бенешкој Словенији ја

сном суду, у белгиској и шемпеторској војевача.

била одлуке о прикључењу тих крајсаз

Главне итд, живи су доказ за то.

Никаква пропеганде ни претње ма одмазде ни масовна убијања нису могле де савледеју живу мородну снагу.

НАШ ЗАГРЕБ

Усташе су мзмислиле одаратни нечим убијања: вешали су људе ма жељезне куке м теко их, јеено изложене, пуштапи да умиру попагеном смрћу, Ни то није мотло спречити да се Народно та-

од корећи у свакој улици, да помоћ фромту буде све већа „до све већи број љу-

наше Не

жио тремутек хомечног слома фашизма, Павелићеве текозване НДХ је Ен такође ма рубу пропасти. узбуђено очеживео дан слобода. МИ 5 ден комачно је дошао. Ден пре потпуме капитулеције Мемечке, меша слевна Југословенска армија је ослободила бели Загреб м сетрља у њему остатке Пазепићевих резбојника и убица, Доне пе слободу главном Хрватске. Зогреб је ду. Зил жио, заслужио ју Ме крзаво, мојтежим жртазма у ирам која се годммема немилице проливала његовим улицама. Демас се Зегреб купа у мору застаа, стази слободу, На Марковом тргу, где су мекеда великаши мрумисели ужереном круном великог сељачког тођу Матију Гупца, бљешти петокраке. 3агреб је опрзо са свога пица њагу којом су га упрљалн усташки зпиховци. Загреб је слободан. Главнм град федеравне Хрватске н; новим тутем, путем среске м благостања у Титоњој Југославији. | |

=== 2 пиво