Омладина

Страна 6

трају последњи часови

подневног одморе. Ту им тамо помски

омладинац савија еБорбун у џсп спре-|жен нарочитим резултатима, али напомајући се ма посво, Ускоро радионица|ри које ом уложе у посао говор да ће

ожиаљава буком машина, ресжим звмж-|

дуком тестера, муклим фдјецима мета- дечко стати уз удармике Николу Попо-

|кло ммото удзрника, шегрт Фрења је

Ивко млед ма по: |слу и по годинама, ом не жели да зео|стане иза њих. Његов рад није обеле-

једном можда за кратко време 0

Омладинац Фрања па послу

пе, свим тим стројевима — упревљеју| вредне рухе радника.

Некада су се у овој тасрници израЂфивелм само евмони. Докас се овде изРеђују осим свиомских делова м дрвене кола кој» служе војсци зе превоз ране и муниције, Грађу за њих су руштли редници сами у шумема у окодини Сремска це. Рад соко кога је обележен лепим резултатима. У снажном пробоју сремског фронта оки су за 40 часова израдили 23 кола, послаљм их војсци, а током првомајског текммчења, само за десет дона, они су израдили 80 кола,

Недазно је зевршена прва серија од

комедв копа. Демеб оадмици неумормо настављеју м друту.

У једмом делу рздисмице израђују се колшии делови. Смежним удерцима радници их черсто везују у точкове и оставе њеће делове.

Облаци густе, ситне пиљевине прште изнад тестерг. Једне је од њих усађена на округао сталак, испод ње брзо проммчу дрвени делови. На мстој тегтери се мизређуе д комада девовз док се пре на прес-машими изређивало само 700. Овај мази мачин убр3заче промзводње је поставио омлединац ударних Никола Поповић,

У машинском одељењу иза црних стројева раде погмути удубљеми у посао радмици. Они попровљају заномске делова. Овде се налазе м дво исправна фоторз које су запленили наши борци. И ове из којих је мек-да непријатељ сејео смрт, и делове које оми тако пажљиво изређују м попрењљ дероваће они својој земљи,

м строј, осветљен електричмом сијалицом, погнуд се у реду плав, бледуњев младић. То је

шегрт Фрањо Призрекоц.

иОвом се дечену нежада Мишта не мора гогорити, Ради као црв од јутра до мрака. Његов се рад мора похваћиума говори уверљиво његов мајстор. Фрања је осетио да се о њему говори. Још јече је погмуо глвау и меспротним кретњама настављао посво. Старији другом, који су радили око његовог строја, потврђивали су мајсторове рече и добродушно се и.

У предузећу, у коме је до данас ни-

Упек сем волео Црну Гору м Црногорце. још 1908 год. боравно сем извеско време у Црној Гори м у њој на почетку своје мозе животне школе учио сем познањати историју, догађаје и обичеје цркогорске. Са уживањем чи тао сем Горски Вијенац, Доцније, ја сем мозраћао тамо нековихо пута. :педњи пут 1940 год. с мојим млађим сиком Јурицом.

За фреме нашег народмо-ослободилачког рата, ја сем се м духовко повезао с Црногорцима. Кад угледем моје ратна другове Цримогорце, = нарочито омладину, њихове мајке м децу, мени срце јаче зежуца од поносе м среће, 6 у том часу једина ми је жеља, да и оНи у мени осете свога, који је с њима ико у њиховим брдиме. Крв моја прехо мога сина јурице измешала се с крвљу његових другова — проливена у зеједмичкој борби на бранику свете цриогорске земље. — М тако сем се мрвно ујединио с Црногорцима, постао сам, вечно њихов.

И св тим осећајем м у том узбућењу је сам пошао у Црну Гору, да присуствујем пи палих бораца м мучемика, да обиђем гробове мога Јурице м његових другова у Колашину, де поздрезим скупштину црмогорску, ока

У ЦРНОЈ) ГОРИ

вића, Злравковић Алежсендрв и Мис драга, омира Миловановића м друте. Дамес, у време гопемих напора, Фрења м још ммого његових другова шегрта деје велики прилог својим радом ка обнови земље.

Даље, у лимарском одељењу одзвањају ударци. Овде се трење пољсим казоми којм се шаљу у великом броју војсци. Два масмејана, пријатна лица су мес дочекала у овом одељењу. Стоје иза столе, рукугу спретно својим песлом. Млад, преплануо, Павле Величжовић весело задмркује другове. Он је вредан радник. Не само то. Ом је и кзврстам футбелер ми денас је референт спортске секције радинчког клуба »Металаце. У читавом предузећу се удсрчички ради. 130 омладинеца (од укупмог бројо радмика) деју велики прилог

ОМЛАДИНА

РАДНИЦИ У ОБНОВИ ЗЕМЉЕ

У таоркичком дворишту приспоњени

промагодњи свог предузећа. Они су - | саде, с правом се може нагласити, м

мосноци културмог живота. _ Дилетантска групе, певачки хор и мали оркестар већ су у ммого мекова на успелим пркредбама издигли ниго културмог живо)| та радмика у овом предузећу.

Осим овога, радници активно учествугу м у спортском животу. Већ су почелм се радом око чишћења великог простсра који је до дамес служио као стоваришто старог жељеза. Ускоро ће се не њему одржсвати лекогтлетска такмичења,

(Овако, активно суделујући у мзградњи мапаћене земље, радници пружају гаранцију да ће змати м свим силама настојати да очувају велику тековине борбе и учврсте своју властиту држеву.

Прапреме за Прославу рођендана маршала 1иша

За рођендан маршала Тита, 25 овог месеца, УСАОЈ оргенизује штафетно трчања омладинаца и пионирске простање широм читаве Југославије. Штгафете ће поћи из разних крајева Југославије и носиће палице у којима ће бити честитке омладине за рођендан маршалу Титу. Циљ ђе бити _Беогред где ће тржачи стићи м предати честитке Мершеалу 24 маљ Главна штафетне стазе ће бити: Трст — Љубљана — 32 греб Београд, — Скопље — Ниш — Крагујевац — Београд, Серајсво Тузло — Зворник — Шеобац — Београд, Суоогтице — Нови Сад — београд, Ц2тиње — Нове Варош — Ваљево — Београд, поред других спореднијих. Поред ове велике манифестације, пиомкри Југославије | ће прослаанти Титов рођендан у току 22, 23 и 24 маја вепиким спетом, излети ма н другим приредбама. 22 0. м. уво-

ден у природи, где ће пионири реконструмсети Борбе из неродно-ослободиљачког рате. 24 маја ће бити пиомирски слет. Пре подне вежбе, а

поворке пионире кроз град, После под-

не биће н разне друге приредбе.

изложбе

СИТНЕ

из ОМЛАДИНСКИ.

ВЕСТИ

Х ОРГАНИЗАЦИЈА

Међумурје је ослобођено. Оно данас високо држи стег слободе и борба, ко. ји су јеш давно, пре четири године, знаам његољи смновм, првоборци зо слободу, поноско м високо дз косе. Тода још, 1941 гл оки су, савлеђујући голе. ме трепреке, прелезили Дрељу и скла њали се у Хрватски Кални«, У његовом скриљу, под сенкаме стерих буклао они су ствжрали са осталим првоборцима хрватске прве портизанске групе које су временом прерасле у Калнички одред. Синови Међумурје боре се м даме

прослављенкм хрватским бритед Храти а Губеци м »Брећа Родићих.

Борећи се са големим – препрексме

Број 45

Међумурје је Титово

мурју ке остаје лежећи м немскоришћеко. За то се брину пхокири, Дезизестогодишњи Јожен из се. Јелене нашао је седам мађарских пушеко м предео их влогтима.

У селу Врстишиљце, Кристефић Ху-

|берт м Фаркаш Зурица су проношлм у

шумм бацач. И њега су предали влостим Велике количине мамкрмица које је сажутила омладина за всјску и рзњемике доказују с копикома љубављу помаже нерод св _ Жотве коге је А „о прав м које дадењес понсво доказују н сведоче да је Међуму; било Титово и да ће Титово остати.

су

рци му о купираме села м градове. Ноћу, натсвереми тешким теретом наше онтифашистичке штамле кога је ницала у малим калничким селима, они су одлазили у неослобођена међумурска сева, делили штампу, одржавали састанке по сеницима и шумарцима. Сваког пута су моРив неопажено де пређу Драву коју са једме стрете чували усташки а с раса међерски пем стражари. Велике жртве су уродиле плодом. Захваљујући њима дана: је Међуму спободно. Ортачизоваме народне =» сти уживеју пуну полршну широких народних месе, које бесиреко сдене доме: упажу гве снаге ме обнови онога што је порушено. У Доњем Зебанцу народ |6 претражио сву околиму не 6м ли нашао коге сакрнвеног бандита. Покупио је у не разбацено оружје м ухватио јед-

реду ног фешисту.

Рад у Марадику

На рад смо ишле ос петигест ведриж омладинки. Међарице и Српихња, Српкиње и Мафарицо нису св разликовале једна од друге. Колале смо њиноград. Радило се ударнички, све уз песму. Земља је шуштала под могиком. Метике су реемомерно удерале у земљу преврћући је м као д» су хтеле кезати, дсвикнути целом свету: да свека капља које, свеки удер мотике

време рада такмичиле смо се ђусобко, М кео могвећи удзрмици показоле су се: Роска Манц, Лелојка Сввић, а од мушкараца Мали Јеврић и Ту, не том раду маЂарска омладина је кзразалз жељу, де добије свој »Дом култури да би мо га аза дежатн културме приредбе, до

5 У Неделишћу су ухватилм тенођо двојииу. Оружје разбацено по читавом Међу-

"у Марванку би тек онда отпочело текње. та је жеље мађарске омлодине—

Читава омладине Косова и Метохије, како шиптарске тако срлске и црмогорска, са великим је примила м срдачно поздревила проглес Иницијативног зоне 0 сазмвсњу облесме у Приштини. Прем пут у свејој историји апарека омладина стиче прево ме

овокао

Са песмом м борбеним хнтела је не конференцију

покличима шиттарска

и из среза посавског је дало прошлог ма ду зе трансфузију крфи у Ваљељу велики прилог зе рењене борце. Омладинке Олга Николић м Ивечка Цветоновић, обе из Обреновца, деле су по 1.300 грама у два мехљ. Њихов прилог је био мајвећи. Воје Кузмамовић је дзо одједном 678 грама, док су остели омладинци давали од 250 па до 500 грама.

Хомервр који су добили зе кра дели су у корже Југ армије.

У ослобођеном Ђакошу ради 260 смладинки у 4 дамокоћне смене _ око збрињавање рањеника. Оне нису стручме болничарке, али својом савесношћу и пожртвовемошћу у Раду доказ емсоку свест у извршавању своје жности, Оне су до дамес дале 1.560 р5 дмих дане.

140 омладинки ка околине _ Ђакова дале су 420 радних дамз око уређивања рењеничких соба, кувење м прања

рубља.

којој је формирана прве народна елаАд са другом Блажом Јовановићем на челу. М ма том целом путу, 2 обишао сем скоро целу Црму Гору м Боку, је сем примао само мове снажне утиске, сте један редоснији од другога.

Већ прм првом сусрету, кад сам сишеао с свисна у Подгорици, упознао сам понсм дног Мапаћеког, пожртвовеног, племеМитог народа. _ Са сузама у очима м цвећем у рукама» дочекоше ме омладима и деца, старци м женке кео свог драгог оца, брата м друга. Цетиње ме дочекало раширених руку с песмом, говорима м колом, На помему у Под“ горици легло се преко 15.200 људи, неј

мајдрежим, да би одмах после помена, претворили сузе жалости у сузе радо“ | сти. Све присутне мејке од реде су изјављивале радост и захвалност свом нзродном јунаку и вођи, ујединитељу и ослободмоцу друту Титу м његовој лобедомосној грмији. Једна Свест — код свих њих влада, каде су у питењу слобода м част земље. Рем слобода код| Црмогораца змачи све око, што је најбоља, најлепше м нејистинитије. У сло-

боди ако се отрпи глад м остале не-

Ђаково је о ји су остали код куће настоје да га што брже очмсте м поврате прећа шњи изглед, 70 омлодинаце реди неумарно на том послу, в до денас су дз ан 840 радмих дана.

' »

Фмледине Духове и Уљаника (котгр Дарувар, Славонија) уз рад у своме селу иде у групема уз песму да радим у мртва ененаи Не су етан У

ома је засаднла 14 Кеа: поилира | уредила 6 јутара вимограда. им тоге! омладинке Уљаника марљмао раде и перу рубље.

У једном даму су опрале око 400 па-| ри рубље.

У Румн је одржана прва радничка конферсидија на којој су пали пред“ лози да се радинчкој омладини. која је досад била на све могуће начине искоришћавана, дађу у најкраћем року широке могућности за политичко и културно уздизање.

сташице. А издаја мнајцрње је реч. Свима ће опростити, само не издајици. | За своје треже

екипа У! глбанс) цији је присуствовало 25

> У дмљ Хожсха, претстевних мародио-ослободмлечког фронта Гоже Пажевић и делегат

УСАОС-» Раденко Брочић поздрељили су кокференц.

Конференција шиптарске омладине са Косова и Метохије

је дивизије. Конференомпадинецо који су «с

клицали маршалу пук и Југословенгхој

ормији.

грмије Фајединственог одбора

Главног

ију с; топлим жељама. Конференције је показала да је и

Са

омладина. Срила се њема песма шипром Косовско м метохмсне ревнице, Усчи конференције је одржома у част делегате, на шиптерском језику, при редбо чији протрам мавеле куптурне

тези, који стајафу кове мостове са глевмом шестом. Провезли смо се пран 6 прехо једног

казму, Ни за коте, ако се м мајмоње с грешто, немају смиловања,

Једнако је било м при помему у Копаштну. На гробовима могв сина м његовнх другова у Требаљеву чуло се јецење м пригушени плач хиљада људи, 4 после одржаних дивних говора, местеју песме м копо. И нису само омлединци м омладичке поносни им весели, што имају тожве другове, м веселе и оне мајке, које су изгуби“ ле сву децу и јединица сина.

од го ва метраг м отуде до Никшића, па преко

сву величиму и ширину је-| Грскова у Боку, био је мспуњен мио-

гим змамајмостима им мнтиммостиња. Перед стотине кемисна и осталих возкле, толова и осталог оруђа, који леже уништеми ипи саторели дуж цесте, пород стотине лешева непријатељских, — прошли смо кроз многа насеља, попаљена м опљачкана, Подгорица саспим разорена, Колешим, Даниломрад, Грахово

ише жена, мајки и деце. Грчили сујисто токо, док Никшић мања. А Цетиу сузама за својим изгубљаним м|

ње за чудо цело. Пе ипах, да не говорим о варошима м варошицања, из сваког м најмањег попељиног м разоре|мог насеља прилаза нам жаме, деце м| | старци преко 70 содине. Сње остало мобилисено је нам за фронт мли за родну | службу у земљи.

На сваком кораку, куда год смо прогезили, опажа се удсрчички рад. Цесте | су поправљеко и то че семо површно,

| привремено, жећ темељио м за дужу | уготребу, Нови су мостови подигнути, а с њиме просемени и уторђеми мови пу-

довршеног моста преко реке Зете. Израђен је са средствима која Црној Гори стоје ма располагању, управо савршене. Не буради од бензина, тако да ће послужити и крај мајвећег водостеје. Млади инжењер Црногорац с р>-

мосте, меда смо провезли. Колико само поноса и сјаја у њиховим очима осетисмо, код њих којим раде без прекида и предехв преко целог дане. И друн мост преко реке Море а на путу

швава се ових даме. На тај ће НЕ . ти омогућена вожње с крцатим мамномима од Будве преко Подгорице м Колашине до Плевља, з одезљле преко Ужица за Беогрод.

Добар свобраћај, данас је један од животних горућих питања за Црну Гору. Црногорци су семи зелжли да све тештеће савладају м да редовни саобраћај што пре оспособе. јој Гори се још " демес гладу“ је. Црногорци су смањили своје оброке на минимум којм је могућ, Они се ме жале, а још мањо моле за помоћ. На целом путу, пуних осам дема, • ммед сам зборове и разговоре по реод хиљаде и хиљаде

дницима, удармицима, стајво је на сред

конференције

шиптарска омледина спремна да у зеједници са омладиком свих наших марода упожи све смаге зо обнову земље и учвршћивање братства м јединства наших кароде.

горски Чапајва. Омладина је испевала већ много песама о својим палим друговима, борцима м херојима, међу којиме моргм с поносом истакнути, прво место заузима мој старији син ИвоЛого. У Цркој Гори ммого се пежа и мра и Народ је већ опеу овом народно-оспободилечком рату. Како ми кажу старији Црногорци, пева се нови Горски Вијемац, који ће носити име Ти-

А обновљена Подгорица, Титоград. то је за Црно/орце мајвећи и прам терој, један дињ-јумак, најбољи политичер м војсковођа. Све оно што ногорци из мутрине своје, као Зорана и најсавршеније, претсте борби у раду 32 нову Југослевију — (бања је у Титу.

Дамес су већ отворене ммоге школе у Црној Гори. Сами Црногорци опрзаљеју шмовске зграде им снобдевају кх потребним инвемтаром. Њихови млади, а м стерм учитељи, с пумо воља м жа ра поучазеју децу, Имао сам прилике, да у малом сеоцу Требољеву, где је покопан мој Јурице, слушам учитеља испред школске деце. Дизних лим речи, које је он изговорно у част наше бор“ 69, нашег напретка. Дма це која су га слушала, Јуричиног, гледала. — Црногорци су

сам чуо ни од кога микекве жалбе и молбе, Само захвалнице, говоре и песме, пуне дивљења за друкв Титу м своја хероје живе м мртав, међу којима прао место здузима регендарни херој, да ке кажем народни стетец Сава Ковачевић, мазвен црно-

здрава нација, сли м њима треба лекарв им лекова. А тих жали боже, у Црној Гори нема. Они љерују, да ће ско|ро доћи екипа пехара са опотемарима. Доћи ће сжурно, казала су ми мајке | забримуте за здравље своје деце | чежоћемо, главно је да смо слободни;