Опис граничне линије између Краљевине Југославије и Краљевине Албаније

и

Секција РО почиње од седла Ћафа-Прушит и завршава на коти 2122 (Капи-Џанит). Обележена је са 25 нумерисаних граничних каменова.

Секција Е почиње од коте 2122 (Капи-Џанит) и завршава на коти 701, на западној обали Охридског језера. Обележена је са 49 нумерисаних гранич· них каменова.

Секција Е почиње од коте 701 и завршава на тромеђи трију држава: Арбаније, Грчке и Југославије, на Преспанском језеру. Ова секција обележена је са 20 нумерисаних граничних каменова.

Да би гранична линија била јаснија, између нумерисаних граничних каменова, постављени су мали ненумерисани гранични каменови.

Помоћни нумерисани знаци — 1 и Џ обележавају правац граничне линије према Јадранском мору, а Ши ТУ почетак Личени-Хотит на Скадарском језеру (прилог 2).

Од ушћа Бојане до Ћафа-Прушит (секција А, В, С) одржавање граничних каменова припада Краљевини Арбанији, а од Ћафа-Прушит (секција О, Е, Е) до Преспанског језера Краљевини Југославији (прилог 1).

Укупна дужина државне границе према Арбанији износи 465.460.00 м.

Међународна комисија израдила је следећа документа о разграничењу:

1) 11 листова граничних карата (1—11) у размери 1:50.000;

2) 1 прегледни лист у размери 1:500.000; и

3) 179 листова, са скицама, описа граничне линије од граничног камена до граничног камена на француском језику.

У случају неслагања између текста описа граничне линије и граничних карата, које је израдила поменута Комисија, увек ће бити меродаван текст описа граничне линије, на француском језику, који се у продужењу у преводу прилаже.

Бр. 174. — Из Министарства иностраних послова — Биро-а за разграничење, 5 октобра 1935 године, у Београду.

и ери пе аидртенн

ша