Општинске новине

Сграна 20

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Добривој Стојадиновић

РАД У ВРТУ

Турска изрекач „Гд е се зи Д а . ту се и дрвеће сади". А код нас се све сравњује са земљом. Ле Корбизије. Када је Хоуард, скромви скупштиетски стенограф у Енглескај, 1902. године издао своју књигу „Градов^и — В!рто!ви сутрашњице", није ,се довољно 'наолућивало од колико ће 'узнемирене актуелно>сти да лостане питање уређења модерних градова. Истина, велики индустријски раввитак Енглеске изазивао је старање у шранцу осигурања хигијенских услова живота за грађ.ане 1на чијим радним рукама почива престиж те велике земље, али се, ипак, није имала потпуно јасна слика огромНО1Г преврата коме присуствујемо у данашњнци под гигантсшм раавитком саобраћауа и саобраћајних .средстава. Још онда, дакле, под околноетима различитим од данашњих које 1набацају човечанству опасности других р>азмера, „лрад у врту" истицао се као социјална котва спасења. Данашњица, нееумњиво, захтева реалније и дубље решење шроблема. Изгледа, на прв« логлед, мало претерано да се и код нас уноеи извесна грозничавоет при реипавању таквих питања,, питања ваздуха, хигијане, ооцијалмог и моралног здравл.а, кад је код нас све још на етупњу лепога примитивиз-ма,, где је, по еили наших навика, све сачувано у погледу тежњи ка индивидуалном животу у нвдивидуалној кући. Земљорадничка земља ИО' ^преваоходству улила је у наше душе љубав ка просторноети, свежини, првом сунчаном зраму што несметано по1играва на блиставом омну.... Али, при томе, не смемо губити из вида да у свету по^стоји материјални прогрес који сило,м свога замака баца еве у свој ковитлац и нештедимице гази гареко свих оних који не покажу довољно отпорне епособности да се у њему снађу. У колико је наша тежња ка одрж.авању извесних етарих стања, окађених извесним традицијама, елабија и ограничена на чисту епонтаноет, у толико ће веће да буде страдање при 1судару ^с ноеим, културним, које стихијски наваљује. Наше развијање не бива само нод импулсом наше народне енаге, која је предодређена да у новој Држави пружи своје гениуалне оео^б^ине уепаване кроз неправду историје, но и под општим утицајем напрежа у евету који нас занемарује ако га нисмо достојни. А снаћи се у вртлогу данашњег развитка, значи кроз очушну свежину М01ралне и физичке снаге ући у сплет задатака модерних времена. Оваква су опажања све тачниуа у колико се односе на оне делове еашега народа којима је (предодређано да сво!јим животом у ве-

ликим градов-има присуствују процесу рашћења и развијања градских насеља. Иеторијеки развитак народа указује више но јаоно да оу градови, као иосиоци једне нарочите културе, били историјски представници појединих епоха. У њим*а почива цивилизација, чије одржавање и напредовање води право ка свестраном пор'асту државе. У њима су усредсређане оне историјске силе што онредељују уздизање или пад једне раее, а тамо где неокрњене сеоске масе преетају да снабдевају друштво свежином обнове, мањи и већи градови једини еу претставници квалитета народне снаге. Важноет градова расте с важношћу њихове цивилизаторске улоге, а таква њихова мисија зависи од њихова изграђивања. Још више: жипијена и морално здравље зависе непосредно од њихове структуре. Социјална ћелица почиње да се гуши и сеага расе, коуа даје снагу земљи, иочиње да малаксава ако градови не пружају потребне услове да се одржи и издржи данашња интензивност рада, који долази до 'нер1возе и болести, налазе саевим оправдано модерни урбанисти. Велики градови оу репулатор живота у земљи. Њихова прошаст је неминовна пропаст државне јачине. Човек данашњице стоји пред великим преокретом свести о своме позиву и потреби да кроз очуване народне особине уђе у нови дух градскога развитка. А да очува живахан дух и јасноћу ми-сли, потребно му јје уређење вароши на они)м основицама које осилуравају несметани ход ка напретку. Несумњиви напредак великих градова у бро1Јном (погледу утврђује се статистиком (Ле Корбизије: „Урбанизам"): 1'800. г. 1880. г. 1910. г. Париз има становника: 647.000 2,200.000 3,000.000 Лондо« „ „ 800.000 3,800.000 7 У 200.000 Берлин „ „ 182.000 1,840.000 3,400.000 Њујорк „ „ 60.000 2,800.000 4,500.000 Нагли развитак -градова изазивао 1 јје и измене у изградњи градова, али нагли надолазак унапређеног саобраћаја и измењеног духа рада, затекао је градове у етаром оквиру. У колико је већи њихов развитак,, у толико је тешњи 1 њиков садашњи! обим. Данашња градска отруктура узбуркује дух и трује тело. Под ударом рушииачког 1беса оаобраћаја, град постаје мален, узан, немоћан да прими бујицу кретања. Судар старог оа новим је неизбежан и градови, који нису у стању да се прилагоде новим условима, улазе у пуну кризу. Пружа ли „град у врту" потребап излаз из садашње градске загушљивости? Пре овега, пријатна је констатација да је тај израз, у свом урбанеком омислу, први пут