Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 21

ко|Д нае опоменут у последњем Закону 10 атару Општине Града Београда. Њиме је наглашеио да ће .се „очувапи карактер вароши у врту", у једном одређеном грађевинском реону, „тако да ше куће морају бити слободне и окружене вртовима. Том захтеву има се прилагодити како оистем парцела, које не могу бити мање од 1000 кв. мет., тако исто и оистем обраде кућа." Карактер вароши у врту предвиђен је, дакле, еамо за једну одређену зоиу (Топчидер и Дедиње према повученој граничиој линији), а општинска управа овим законом добија одрешене руке да ! виш>ој најдлежној власти предложи поделу атара на зоне „према намени и потреби изградња тих зона а нарочито дентра". Према оваквом законском овлашћењу Општина се јавља као пун регула-тор даљег иеграђивања вароши, било^ уз санкционисање садашњег развитка, према његовим уочљивим тенденцијама, у поједипим зонама, чију ће поделу Општина да изврши, било уз потстракавање нарочитог развитка који одговара комуналном програму данашње управе. О1В0 последње ће бити, несумњив^о, јаче наглашено уз претходно утврђене правце развитка који ее морају дати Београду с 106зиром на његову све већу улогу главпога града Југославије. С обзиром на зачето буђење Београда пред утицајем привредних чинилаца, који намећу по сили нужности поделу вароши на пословни крај и станбени део, изграђивање центра намеће се као првокласни задатак. Данашња економска делатност акумулира 1сву радну, посло1вну снагу у центар грздо1ва. :Неза'В1исно од историјских чинилаца који су, у појединим епохама, давали један или друпи облик центра вароши, тенденције данашњег развитка јасно одлучују да један део града иостане пословно средиште за разлику од станбеног дела с друлим 'обележјем. Закон 10 атару дајући пуну могућност за екстензитет града под извесним условима, иде |на стимулирање изградње центра, што је неоумњ1ив успех једне далековидне комуналне политике. Овим је законом, даље, осигурана целисходна обрада зграда и ван грађевинског реона у атару као и ван самога атара. Тиме се опасава урбанска естетика уз једновремено излучивање нехигијенских околности. Вар10ш у врту је овим ваконом дефинисана. Три предвиђена момента: куће слободне и окружене вртовима, парцела од најмање 1000 кв. мет. и одговарајућа техничка обрада дома, дају јој пуно обележје. Ова поставка не иде даље. Њој је тежња да спречи загушљиво нагомилавање домова у 'једеоу или више одређених зона. Главно је постигнута законска М '0'гућност, а примена „града у врту" стајаће са јвише лакоће прсд изменама и наменама, које буду диктовале околности у ближој и даљој будућносги.

Енглез Хоуард је. својој зам1исли о граду у врту дао већи обим и другу примену. Пре свега, он је заронио у болна социјална питања и изрази10 давнашње захтеве паћеничког градског становништва. Појава овакве идеје разумљива је у Енглеској због великог преображаја њаног села и једностраног пораста градова, а велики број приеталица ове замисли оведочи о урођеној љубави Енглеза према природи и домаћем куту. „Град значи: отсуство природе, загушљив ваздух, магла, прашина, удаљеност места рада, скупоћа 'Живота, али у замену за то у њему је развијен интелектуални и заједнички живот, велика надница, обиље средстава, раскошна здања и сјајно осветљене улице; 'Село значи: отсуство заједнице, рада, разоноде, али у замену за то у њему је лепота природе, јарко ^аунце, свеж ваздух, обиље воде, ниска рента..." вели Хоуард формулишући 1сво.ју замисао. Он је, дакле, обухватио радикалне и широке друштвене реформе под појам града у врту, а не само израду града и врта. Постоји мноштво вароши у парков1има, има фабричких жолонија изграђених по типу предграђа у ^рту, која осигуравају !здрав и удобан живот, али не претстављају оетварену замисао овога хуманог Енглеза. Према томе, назив „град у врту" имао би двојако значење: град у врту у широком смислу, који би одговарао насељима с маленим зградама (највише са два справа, котеџи за 4—10 душа) и обиљем зеленила, каква се насеља данас у великој мери изграђују у Енглеској, Немачкој, Белгији, Сјед. Државама, Аустралији итд. и то у саставу градова, и без самосталног социјалноекономеког значења, и, друго, град у врту у ужем смислу, који поред назначених обележја града-врта у ширем смиелу обухвата и нарочита обележја која му дају пошуно одвојеео место и засебну структуру. Пре свега, такав тип града-врта претставља поприште једновремене примене фабричких и сеоскоиривредних средстава производње, затим муниципализацију целокупне земље у атару једне општине ((дакле, приватна својина искључена), незавиану градску еамоуправу, унапрад утврђен атар, план и број житеља (не више од 50.000 становника), зелени појае око града као извор снабдевања етановништва производима сеоске привреде.... То би био, боље речено, град-еело који претставља потпуно еливање тих двеју, за сада разнородних агломерација. Потпуном применом оне главне, социјално-економаке стране „града у врту" ишчезла би свака разлика која данас јаено одваја еело од града. Да ли би, у том -случају, данашњи савремени градоии као носиоци и чувари енергије и културе остали неповређени еа својом таквом мисијом, или би у сливању са селом изгубили од свога таквога пре-