Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 25

Физиономију трговачког и занатског Београда тешко би могли оцртати без подробних статистичких података о подели стааовииштва на лрофеоије, броју и врсш радња итд. Али се, »пак, у општим линијама иешто може рећи. Београд се после рата знатно троширио. То проширење као последица великог прилива становништва, повукло је ;за собом отварање трговачких и занатских радња. Од 1919. до 1928. год. Београдока Трговачка Ко!мора издала је 8383 одобрења за отварање трговачких ра|дња. Ако би ову цифру за нешто и омањили, пошто се вероватно овако одобрење није реаотизовало, ипак моикемо узети као тачно, да је у Београду после рата отвореио ви!ше од 5000 радња. Око >ове цифре, можда нешто мање, кретаће се и број новоотворених занатских радња. Број издатих одобрења од стране Београдске Трговачке Коморе по годинама кретао се овако: 1919. тод. 1078, 1920. год. 929, 1921. год. 505, 1922. год. 635, 1923. год. 759, 1924. год. 845, 1925. год. 711, 1926. год. 830, 1927. год. 1029, 1928. год. 1063 одобрења. По врстама после рата је највише отварано радња колоиијално-балакоких, пасредничко - агентурско - комисионарских, ужичких ироизвода (бифеи), каваноко-механских и мануфактурних. Последњих година највећи део одобрења отпада на каванско-механоке радње и радње ужичхих производа (бифеи). То је један од доказа наглог ширења Беотрада, и то периферијског дела, 1са претежно еитним грађанином. Тртовачки Београд састоји се углавном из малих и оредњих радња. Преовлађује тип мале трговачке радње што је доказ да гро становништва ^не располаже већим дохотком и да је животни стандард релативио низак. Пораст Београда и прираст становииштва после рата није се вршио од центра периферији, већ обратно. Највећи део прираста отпада елеменат слабије ситуиран, који се насељавао на градекој перифеоији. Ту је један од узрока превеликог броја малих трговачких радња. Гакав развој Београда морао је имати, сасвим природно, за последицу -отварање малих трговачких и занатских радња, које су, у погледу снабдевања, све више одвајале центар од периферије. Потрошачко подр^учје центра бивало је, према томе, све мање. Та околност Је углавном и највише допринела, да се у центру Беолрада није могао изградити тип модерних великих трговачких радња. * * * У Београду се после рата нагло развила и индустрија. Највише је развијена текстилна »ндустрија. У предузећима текстилне индустрије инвестирано је више од 100,000.000 динара, а упослује преко 6.000 радника. Има двадесет и пеколпко предузећа. Индустрија

дрвета (стругаре и веће столарске радионице) затрупљена је са више од десетак предузећа у којима је инвестирано близу 20 мил. дин., а упослују око 800 радника. Благодарећи велико.м замаху грађевииске делатности после рата лепо се развила индустрија цигле, црепа и камена. Ових предузећа има данас у Београду О1ко 30, у њима је инвестирано преко 60,000.000 динаоа, а упослују близу 2000 радника. Металургијска индустрија (овде спадају и веће радио^нице) заступљена је са неких 30 предузећа V ко-јима је инвестирано око 30 милиона динара, а упослују око 1200 радника. Индустрија коже и обуће има, такође, десетак предузећа, чије се инвестиције могу проценити на око 25 мин. дин., а упослује више од 400 радника. У Београду постоје две пиваре у које је уложено 30 мил. дин., а упослују око 500 радника. Индустрија шећера, бонбона и чоколаде има неколико предузећа чије се инвестиције цене на око 3 мил. дин., а упослује око 700 радника. Хемијска индустрија је заступљена са десетак предузећа, У њима је инвестирано око 50 мил. дин., а упослује око 500 радника. Кланичном индустријом баве се пет предузећа чије инвестиције износе преко 20 мил. дин., а упослују преко 200 радника. У кланицама које раде за извоз од 1896. год. до 1914. год. поклано је 614.567 ком. свиња, 66.986 ком. волова и 25.016 овнова и оваца. После рата, међутим, од 1920. до 1927. год. поклано је за извоз: 106.338 ком. свиња и 722 вола. За варошку потрошњу клање стоке је стално напредовало. 1900. год. поклано је 81.560 брава све стоке, а 1927. год. 140.289 брава. Фабрика хартије има четири у Београду. У њима је инвестирано иреко 40 милиона динара, а упослеио преко 200 радника. Млинова има неколико. Разних индустријоких предузећа |(хлеб, лед, стакло, биоскопи, авијони, штампарије, бродарство, четке итд.) има преко 30. Инвестиције ових предузећа могле би се узети до близу 50 милиона. Сва она вероватно упослују око 1500 радника. Тако би одприлике изгледала у иајопштијим потезима индустријска физионамија Београда. Београд, дакле- има данас око 170 разних индустријоких предузећа. У овим предузећима инвестирано је око пола милијарде динара, а упослују близу 14.000 радника. Највећи део индустрије Београда сконцентрисан је у кружном луку поред железничке пруге и то је баш оно што је спречавало да се Београд јаче индустријски развије. Код Окружног Уреда за Оосигурање Радника у Београду на дан 30. јуна 1927. год. било је осигурано 35.506 лица. * Од интереса је указати на неколико главних линија послератног привредног развитка