Општинске новине

Страна 26

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Београд. Доба инфлационистичке конјуистуре Београд је преживео у једном грозничавом напону. Он је у то доба био привлачан центар за многе трансакције и потЈХвате. Доцније су се прилике сталожиле и привредни жиеот почео је да улази у нормалнији ток праћев кри®ом, која је оба-рала све оно што није било засновано на реалним сиановама. Приаредна крива у Београду манифе-стовала се у доста оштрој форми и ако се то шо спољашњости није могло на први поглед приметити. Криза у трговини манифестовала се у смањењу промета, док су режијски и остали трошко.ви остајали исти. То исто ®ажи и за занат. А онет и занат и трговину ночела је -потискивати фабрична производња. Занат јефтинијом израдом, а трговину отварањем филијала у свима већи^м потрошачким центрима. Криза се у Беотраду морала оеетити толико тежом, уер, по свему судећи, највећи део станоинишггоа прип.ада сиро-машној и средњој класи. Тако по подацима г. Миливо 'ја Савића, у Београ.ду (је 6.581 пензионера и пензионерки и око 10.000 државних чиновника. Затим има више .од 14.000 индустријских радника. Додајући овоме све остало радно особље упослено у Београду и 1малог привредника, в:идимо да гро стакоЕништва Београда чини мали и средњи човек чији приходи последњих година остају на истој висини или се смаЊ МЈУ- Полавећи од ове претпоставке могло би се закључити да је за дашшњи :потрошачки капацитет Беогр-ада и околине, на њега упућене, број постоуећих занатских, а старочито трговачки« радња велики. Ло раду београдаког Трговачког |Суда могло би се судити о замаху привредне кризе на његовом подручју. После р.ата, посао у Београдском Трговачком Суду вишеструко се умножио. Деловодни протокол растао је из године у годину, множиле су се тужбе по кратком и редовном поступму, број стечауева и забрана се пењао, као и меничних тротеста. Деловодни протомол Београдског Трговачког Суда показује ове бројеве: 1919. год. 2706, 1920. год. 5727, 1921. год. 11.824, 1922.

год. 14.268, 1923. год. 28.323, 1924. год. 49.000, 1925. год. 53.520, 1926. год. 68.860, 1927. год. 85.500. Стечајева је било у Београду: 1922. год. 2 или просечно месечно 0.16, 1923. год. 8 или просечно месечно 0.66, 1924. год. год. 15 или просечно месечво 1.25, 1925. год. 32 или просечно 2.66, 1926. год. 115 или просечно месечно 9.58, 1927. год. 165 или просечно месечно 13.75. Забрана буде по 30 до 60 дневно, а било је дана, који су бележили и по 100 забрава, У 1928. и 1929. год. бро-ј стечајава је лорастао. Нарочито у 1929. год. пало је под лечај неколико великих и старих београдских трговачких кућа. За кризу у Београду карактеристичан је још један моменат. Последњих годива на најлепшим местима, у скупим локалима отварају се бозациско-алваџиске и радње луксузног пецива. Ов>а појава сигурно није вормална. Овакве радње скупу режију могу подносити једино ако одличио раде. Међутим, њихов повећани рад мора бити на штету других радња истог типа, у првом реду постастичарница и кавана. А то и јесте тако. Још један доказ вреовлађивања слабије ситуираног елемента у Београду. * За нривредну будућноет и напредак Београда треба радити. Треба много и систематски радити, и то радити у правцу стварања што посољнијих услова за даљи привредни развитак. Услова има и сви они скупа обезбеђују Београду, будућноет .великог и напредног града. Даиашња привредна физиономија Београда је у процесу непрестаног мењања. У привредној структури лрестонице имају се ј-ош извршити велике и дубоке промене, ко!је ће довести Београд до модерног среди!шњег привредног града. Та будућност, лапа и еелика, загарантована је Београду после одређивања посебне и јединствене управ'не целине, коју сачињавају Београд, Земун и Панчево. За привредни развој Београда ова промена, изведана законом о подели земље на бановине, значиће, несумњиЕО, нови период. 18?