Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ - - 1 = Страна 27 Никола Трајковић 0ПОЗОРИШТЕ У ВЕЈ1ИКОЈ ПИВАРИ — Прилог за културну историју Београда '((Наставак)

II Прве веће размере и успехе беопрадско позориште постигло је тек у „Великој Пивари", оној дугој и данас ниокој и неугледној згради која се пружа испоД Министарства Финансија, дуж данашње Бооанске улице, |у којој је у евоје ^време заседавала знаменита Свето-Андрејска Скунштина. То је била за оне прилике доста иространа дворана са позоринцом према Балканској улици, са главним улазом »3 Босанске улице. Стари Београђанин (Н. Христић) у својнм записима о њој каже ово: „Позорница јој је била ома;ња, ооветљена лампама. Дворана је имала >више редова седишта, с пролаз^ом по средини и с крајева. У дну, према по1зорници, била је једна једина галерија, без седишта, за јефтину публику- Улазак з.а .седишта 'био је од стране Босанске улице, а Јза галернју « партер - стајање из авлије. Патос се од позорнице према талерији издизао тако, да се позади држао на гредицама, те је ту испод њега била читава шупљина, пуна прашине и паучине. Пред самим степеницама за галерију, а одмах код оног улаза из авлнје, била је велика гвоздена. ,пећ, која је загревала позориште. Патос око пећи исечен је био широким кругом да се не би запалио. У почетку није било ложа; тек доцније направљене су дуж зида неке ложе, 'једва веће од данашњнх телефонских кабина. (Како је Кнез Михаило врло често долазио у поз'0риште, то је У,пр;ава пала на мисао, да и за њега удеои нарочиту ложу . И то је учињено на тај начин што су за његову ложу, нешто већу од осталих, начињена са улице нарочита врата на место прозора који је ту био. Тим вратима водиле су дрвене, стрме степеЈНице налик на.оне, ко]им;а се у нашим етариноким кућама иде на таван. Дочекан једне вечери од одбор-а који -га је хтео увести у ложу, Кнез Михаило је, смешећи се, ;захвалио на пажњи и замолио да му се, као обич1»0', донесе столица иопред седишта у партеру- Његова ложа уступљена је после публици и степенице уклоњене". Још почетком педесетих година ту је да-

вала представе трупа Ат.анасија Николића. И пре ,и после Свето-Андрејске Скупштине играли су само дилетанти. Тако је после 1858 одмах после историјске скупштине, образована нова трупа београдских дилетаната. Поред других тешко;ћа указала се сада и та што нису имали ни једну глумицу. Из те незгоде извукао их је Светозар Бантић, великошколац, који се 1при1М'ИО |да игра женске улоге. „Његова младост, његов глас, вели Малетић, цела његова спољашност много је припомогла, те му труд није био узалудан, јер је заиста велику илузију у публици производио". У улогама старијих жена играо је Стојан Сарафковић, звани ,,Чика''. Њих се сећа и Стари београђ.анин, и вели: „Били су то младићи пријатнога, нежнога лица, мекога гласа, пристојних манира и ипак нису били никакве СекаПерсе". Тек доцније јавила се прва глумица, нека Јулка Панчевка. Но она се, изгледа није дуго одржала на позорници- Ни спољашњост њена није била особита привлачна>, а уз то је била толико гарава, да су јој морали руке, рамена и образе посипати брашном, како би колико - толико одговарала улози, коју је играла. И тако док су глумци и дилетанти играли како су знали и умели, доброћудна публика, жељна емоција и промена, стрпљиво је пунила салу не обазирући се на многе незгоде. Често је .јављано да ће доћи и кнез са свитом. Али како је у то време кнез Милош био слаб и његов се крај очекивао сваког часа, то би публика чекала по читав сат, па и више преко заказаног времена, док би дошао кнез Михаило са кнепињом Јулијом. Завеса би се најзад подигла, и публика збијена у малој н ниској сали знојила се до после поноћи као у парном купатилу. Сетимо се још да се онда нису носиле модерне хаљине, већ чохане антерије и силави, и слика ондашње позоришне сале и публике у њо'ј биће нам потпунија. Кад је ;реч о београдској позоришној публици, морамо' цитирати рецензента ондашњег „Видовдан"-а, који говорећи о представи ..Сан Краљевића Марка" (која је дата 4 марта 1862, и којом је предстаеом после дуже -паузе, позориште почело поново да ради), бележиово: „Био сам очевидац, па вас 'могу уверити да би дворана била пуна и онда кад би три пута толика била колика је-сад. До четири