Општинске новине

— ——■•~^1ЈЈ!ЈЈ!Ј_^!__ Страна 35 просјачета

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Никола Станаревић Против Београдска Општина од увек се старала о сиротињи и имала је нарочитог кмета који је ру®01водио „шротишоким одељењем". Али све то старање није имало неког нарочитог плана и 'система, него се радило од данас до сутра; првенствено ау се помагали они, који закудају на општинска врата, а није се никад имало смисла да нронађе: ко је најпотребнији и ®ота треба у првом реду и стално памоћи? ,Мало јача ак-ција сиротињског стараоца наступала је пред Божић, када је олштина обично давала дрва овојим сиромашним грађанима, а покаткад и нешто у готову, за набаику печенице и хлеба. Том тариликом испољавало се најчешће партизанство »оје је у овима гранама општинске политике владало, јер се та помоћ пружала обично по гласачким спиокојвима, а не по стварној потреби у даном тренутку. Би1В. потпредседник Београдоке Општине г. д-р Коста Јовановић започео је овоју 1каријеру као социални политичар. Нико пре њега није био позванији да реши сиротињски проблем у престоници, па ипак ни он није доапео да се бави овим ситним питањем, кад су на дневном реду: регулациони план вароши, каддрмисање улица, Електрична Централа и т. д. Ипак -сам очекивао — а то сам доспео чак једном и да му укратко изложим — да је крајње време да Општина, однооно њен потпредседник, узме иницијативу да се сиротињско питање реши на један рационалан и модеран начин. Он је, наравно, обећао и на томе се свршило. Садашње стање, у том погледу, више је него бедно. У Београд нритиче сиротиња не само из околних села, него из свих крајева Србије и целе земље. |Све оно, што не уопе да се запосли, мора да тражи милостињу. Али је иајгоре, што и професионални просјаци из целе Југославије долазе у престоницу, за време сезоне, да праве „послове". Пођите .престоничким улицама, у које тод доба дана и ноћи, па ћете на свима важнијим тачкама града, пред кафанама, на улазу у цркве, а нарочито пред гробљем, наћи једну масу просјака у свима годинама старости и оба пола. Сем тих сталних, има их који обилазе поједине крајеве, иду из куће у кућу и узнемиравају становнике по радњама, у канцеларијама, у приватним становима. Просјачење је једна велика ругоба наше престонице. Међу тим про^ојацима од професије има такв^их који узгред врше и крађе, преносе варазне болести, ометају саобраћај на улицама, шкоде угледу Београда. Вршећи анкету о овоме, мени је један члан кварта ре-

као, да он не би имао толико жандарјма на расположењу, колико има просјака у Београду! Они су продрли свуда, вуку се средином Теразија, а у последње време једно дете запомаже иопод самог споменика Мештровићевог весника. Ради прогоњења тих просјака, није довољна само државна и општивска власт. Потребно је да публика овесрдно помогне органе власти у вршењу ове дужно-сти, а на првом месту треба апеловати на "Суграђане да нико не даје милостињу просјацима 1на улици. Тек у том случају, они би се повукли са својих места, јер посао више не би био уиосан. Д? би се то извело, треба створити лигу против проојачења и на тај начин онемогућити им тумарање по кућама и узнемиравање света на улици. С друге стране, морамо се постарати да праву сиротињу заиста збринемо. Старе и немоћне упутити у азил; сне који су сиособни за рад упослити ^ма на који начин, а децу упутити у нарочите институције за заштиту малолетника. При том одабирању оних који одиста лотребују помоћ, одвојити све оне који припадају другим општинама, па их њима и упутити. По квартовима треба образовати нарочите одборе за старање о сиротињи. У те одборе узети представнике из сваке веће ул^ице. То треба да буду пансионери, 'Соп -ственици кућа и у првом реду апеловати на жене и девојке. Наше госпође дале су толико лепих примера социалног старања о ближњима. Захваљујући њима створено је Материнско Удружење, Ђачка Трпеза, и т. д. Зашто се не би наше даме заинтересовале и сиротињским питањем? Не треба очекивати да у нозинама изиђе апел, па да се тек онда помажу прави невољници. Ти одбори по квартовима морају имати тачне прегледе и спискове све праве сиротиње из свога кварта. Помоћ се има издавати само потребитим и увак преко једног члана сиротињског одбора из дотичне улице или бар из тога краја. Тиме се пружа највећа гаранција не само да ће се та помоћ поделити само онима, којима је одиста и потребна, него ће -се контролисати и како се пружена средства употребљавају. Она треба да оду на подмиривање најпречих животних потреба: лечење, стан, исхрана, одело. Не може се допустити, да на рачун деце родитељи употребе добијану помоћ за алкохолна пића, дуван и др. Исто тако, било би неправо, кад би деца имала за луксуз у одевању, посећивање био-