Општинске новине

Страна 36 .»т.т---';т,-гг ■■ скопа и друга уживања, а родитељ« њихови да падну на терет општине. Ове те моменте лакше може да ироучи једна дама из одбора или један повереник сирињоког одељења општииског, него општиноки чиновник. Делење помо-ћи, дакле, треба децентралисати и оставити приватној игаицијативи, која има да прими иа се.бе и главно старање за прикупљање прилога, било у готову, било у стварима. Приређивале би се и добротворне чајанке, прадставе, концерти итд. Кад се београдоким улицама може оваке године да скупља за разна хумана и потриотока друштва, зашто се не би одредио и један сиротињоки дан? Ја мислим да би се нашло у престоници најмање хиљаду лица, установа и привредних предузећа која би врло радо одвојила годишње ло 1.000 динара само да буду поштеђена иреко године разних окупљања прилога за сиротињу и .свакодневног кукања за (милостињу појединачно. Мил0|Срђе треба да буде колективно. Нека се створи, на тај начин, један фонд о,д 1,000.000 динара који би послужио као оснавни капитал Београдске Оиштине за органнзовање борбе против просјачења. Власници зграда који имају овоје удружење такође би били позвани да сарађују у овој борби иротив једног социалног зла. Сва-

' ? ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ки еолственик добио би једну таблу, ув плаћање једног годишњег улога, да је у његовој кући полицијоки забрањено просјачење. Надзорник куће имао би дужност да овако лице које се ухвати, да долази ради милостиње, пријави власти. Све старе и немоћне упућивати у азил или у ту установу, која ће бити створена, назовимо је: Сиротињоки Дом. Овакво стање не може више да траје. Зло треба што пре лечити и то вишеструко: организовањем нарочитог дру.штва прогив просјачења; стварањем опециалних оиротињских одбора како у цеитрали (код Онштине), тако и у појединим квартовима; немилостиво гонити — уз припомоћ власти — све просјаке са београдоких улица, из јавних локала, са гробља, из кућа. Ми се надамо да ће за ову акцију понајпре бити позвана Општина, али ако !Она опет пропусти да нешто у овом пра-вцу учини, ми очекујемо да то учине представници појединих хуманих удружења (И других установа, које су заинтересоване у овом питањ.у. Најбоље би било да ее, под општи.ноким кр,овом, сазове што пре једна конференција на коју би били позвани представници ових заинтересованих удружења (хумавих и професионалних), па да се једном приступи решавању овог проблема на (један модеран начин .