Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 39

мање од најмање суме за коју сада одговара, рецимо, један општински инкасант. Од свих београдских димњака износиле су општинске таксе само 3001 дин. годишње. Тамис таксе — од туцања кафе — дале су 3957 динара. Прикупљање овога прихода, каже референт, иде врло тешко, јер су туцачи врло сиромашни људи, због чега им се мора ова такса наплаћивати у ратама. — „Многи туцачи су се у прошлој години манули тога посла, због чега је се морало приступити омањивању већ разрезаних такса". У нови пројекат је унето само 2.000 динара ове тамис аренде. Кад се зна како је још и данас у Београду облигатна употреба црне каве, онда је чудо да је са овом, иначе несавременом лорезом, онда ишло тако тешко. Изгледа пре да је то била само једна последица отпора туцачког еснафа који је уживао монопол за туцање каве, али који је, услед нагомиланости туцача, тешко се миријо са ма каквим пореоким оптерећењем. То се даде наслућивати и по оној накнадној ревизији већ разрезаних такса. „Псетарина", како се тамо именовала такса за држање паса, дала је у претходној година један од највећих суфицита: читавих 600 од сто. Такса од износа ђубрета добијала -се уступом на лицитацији за 4516 динара, ма да је у буџету било 'Предвиђено само 2000 динара. Таксе за испражњавање нужника и помијара реализоване су у 7000 дин., јер ју је касније општински одбор смањио за 2000 динара у корист концесионара. Референт каже и овде као и код „псетарине" ово: „КАО НОВОУВЕДЕНИ он је добро дошао приход и у толикој мери". Будући да општина ни тада није радила овај санитетски посао у својој режији, и будући да је тек у 1888 години овај „новоуведени" приход добивен, намеће се мисао о томе: како ли је све то изгледало до тада, кад је гола увиђавност самих становника одређивала чишћење оних примитивних јама и рупа! Најинтересантнија је била такса за водо; ноше, која је у буџету одређена у износу од 14.000 дин., а реализована у току буџетске годиде само у износу 9.645 динара. Овај дефицит је, по тврђењу буџетскога референта, дошао као последица умањења грађевинске делатности, а у ; главном због захватања воде изван општинске пумпе: јер, ова устаиова (пумпа на Сави) има за циљ да олакша и омогући захватање чисте и здраве воце, а не да општини доноси приходе". ...„Али, у прошлој години није за време поплаве пумпа радила, па су воцоноше захватале где год су хтеле воду". Изгледа да су се ондашњи општински функционери надали новим поплавама и староме јогунству водоноша — који кришом захватају нездраву савоку воду не хајући за општинску

пумпу, која, истина, такође лиферује савску воду — па су у нови буџет унели за ову позицију само 9. 645 динара. „Калдрмија" је дала у тој години један суфицит од 12.312 динара, место предвиђених 68.000 динара што је у новом буџетском предлогу пропраћено оваквим коментаром: „Услед све већег промета увећавају се послови царинарнице, те калдрмија расте". Ипак је тај прометни оптимизам одмерен у новом буџету са само 78.000 динара. У ванредне приходе буџета сврстано је све следеће: Приходи од каменог мајдана, неизграђених плацева, продаје леда, траве у Сењаку и у општем гробљу, од чуварине сена у Сењаку, попаше на утринама, интереса на разне наплате, разних казна, канцелариске таксе, „приреза на варошке трошкове", мртвачких кола, „балова и забава кафанских", „приреза на сирот-ињу" (ваљада за сиротињу"), добровољних прилога за сиротињу и т. д. Код партије ванредних прихода каже се за оне од неизграђених плацева ово: „Неизграђени плацеви доносе како које године, како је кад навала: циркуса, панарама и томе подобних изигравања". У претходном буџету подбацио је приход ових неизграђених изигравања за 904. дин., од предвиђених 4000 дин., па је у нови буџет фиксирано само 3.000 динара. А за сељачку конкуренцију општинскоме леду предвиђен је и овога пута такав исход, па је одређено буџетско примање само од 1000 динара, у место раније остварених 2001 динар. За приходе од балова и забава каже референт ово: „Но општинска самоуправа учиниће да општина вуче и на овоме праведно већи приход, који само њеној сирочади припада, а данас га међутим прибира Управа (ваљада Управа вароши Београда), па га и распоређује по своме нахођењу на друге али и мање прече циљеве". Прирез за сиротињу реализован је био свега у 550, од предвиђених 700 динара. Добровољни прилози за сиротињу дали су само 880, уместо предвиђених 1600 динара. За постигнуће овога она се служила троструким срествима: везивала весело са тужним, добровољност са невољним и социјалну хуманост са пореским формалностима. Тако се на једној страни, око збирања орестава за помагање ондашње сиротиње, сводило ово социјално старање на изворе од забављања, а са друге стране демонстрирало читавим својим само-