Општинске новине

Страна 38

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

овдда није било бескућника — од којих је летња саграђена >на високом кољу, а зимока на земљм са озиданим заједничким креветима, ;И |Спод 'којих су спроведени загреени канали из пећи. Летње гаће праве Гиљаци од рибље коже, а зимске бунде прорезују само тамо где протурају главу. Њехове летње капе су облигатно од брезове коре, а у њиховим рекама надошле морске рибе ослапе, а својом многобројношћу отежавају саобраћај :на рекама За овим написом долази Подлистак: „Грација", новела из француског живота, са чиме је такође запремљен велики део новинског простора. Тамо где оу сврстани књижевни огласи истиче се нарочито један проспект „Бранича", органа удружења јавних правозаступника у Србији, чија редакција обећава својим будућим претплатницима нове јуристичке расправе: о кодификацији црногорског грађанског права; о преставничком систему и начелу сразмерне репрезентације мањине у народном преставништву, а годишњем претплатнику, који положи 12 дииара за 12 месечних свезака, од по три печата на табака најмање, да се послати бесплатно књиГ У : ,>узроци са којих су недовољна садања законска наређења^ о личној безбедности у Србији и предлози формулисаних одредаба, које треба о томе узаконити и у материјалном и у формалном праву". Уредништво овога часописа налазило се тада у Кастриотовој улици број 16... После овога ређају се остали позиви на претплату: за „Коло", „Стрељачки Лист", па за њима огласи: „Теорија музике", „Листићи" и „Кобни бројеви". На крају листа сврстано је службено наређење о правилима за изношење ђубрета из дворишта, где се упозоравају грађани на забрану тога изношења на сопственим колима, већ да се то мора чинити ! само преко повлашћених ђубретара. Газдама кућа се наређује да сами окупљају такоу од кирајџија, а не као до тада упућују саме ђубретаре кирајџијама. 0 БУЏЕТИРАЊУ Буџетска физиономија пре 43 године није имала ничега пропорцијоналног и сличног са размерама садашњег буџета. Са циглих четири партије исцрпљивала се позитивна страна буџета; а., закупнина отчштииоких добара; б., аренда и приходи од општинскзих права; в., прикоди од калдрмије; г. ванредни прнходп. Општина је у 1888 години добила од закупа 32.117 динара, а у закупу је било: 4 општинске куће, 17 дућана, 16 плацева у вароши, 1 њива, 25 пијачних места за сталне продавце, 4 ледернице и 1 подрум. Тако је просечна годишња закупнина свакога од ових 68 објеката била тек по 475.— динара.

А то је таман толико, колико се сада плаћа месечна закупнина на крајњој периферији само за једну мајушну собицу са или без шупе. Сада је већа МЕСЕЧНА рента од једнога јединог модерног локала, него што-је онда била укупна годишња рента од толиких општинских добара На овом примеру види се сва неоцењива разлика ондашњег и садашњег имовинског Београда. Још мање него од свих закупаца, добијала је општина од пијачарине, која је била овако распоређивана:

, од пијаца , од царинарнице , од фијакерских места , од лебара и земичкара од лончара

19.000 дин.; 5.000 дин.; 4.000 дин.; 1.800 дин.; 1.400 дин.

Свега 31.200 дин.

У буџетскоме експозеу за 1889 годину, говорећи о тешко1ћа1ма прибирања ових буџетских прихода, каже се ово : „Сироти продавци тешко плаћају „пијачарину", па увек дугују општини и за минуле године"... У претходној буџетској години било је предвиђено само 21 хиљада динара, а било је остварено 25.165 динара. Колико је та сума мала, може се схватити само кад се она упореди са бројем становника, којих је тада морало бити бар 40 хиљада у Београду. А то би значило само по 0.62 дин. од једнога становника годишње. Код таксе на говеђе, овчије и козје месо констатовано је буџетско подбацивање за 11.233 динара. Ово је браниоц буџетског пројекта објашњавао великом јефтиноћом пернате живине, што је јако конкурисало потрошњи говеђине, овчетине и козетине. Укупни годишњи приход од укупнога клаI ничнога цубока био је 24.000 динара, а од пристаништа — „обаларине" — само 860.— динара, или 2.077 динара више него што је било ло предвиђено. Овај пристанишни дефицит дошао је, по објашњењу референта, од тадашњих великих и дугих поплава на обалама... Таксе на овињоко месо дале су 18.077 динара, или 2.077 динара више него што је било предвиђено. Акцис, такса на пиће, био је уступљен механском еснафу, за 31.000 динара. Таксе за употребу ђубрета доносиле су само 200 динара годишње. Од мерине — „кантарије"—- добивено је 82.979 дин. или 12.979 дин. више но што је било предвиђено. Буџетски референт је инсистирао да у нови буџет уђе ова позиција са 70.000 динара, а несумљиви суфицит да се резервише као средство за опште оснажење буџета. Као што се види, то благотворно срество општег буџетског оснажења изражавало се у сумици од 12-—13 хиљада динара, таман неколико пута