Општинске новине

Страна 118

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Драгиша Лапчевић

Општина за раднике и радничка општинска

политика (.наставак) вају. Општине варош« Лондона, Салфорда,

4) БЕРЗА РАДА Пре пуних 25 година сам о берзи рада ја имао 1О1В0 миш:љење, које и данас потпуно потписујем. Београд је, рекао сам тада, препун неких „•посредничких бироа". С®и су ти биро.и у приватеим рука«ма, а многи сопспкгници тих радњи махо>м су људи или сумњиве прошлости, или без икаквих скрупула. Ови су бирои, уз 1то, били веома скупи: млађи кад се пријави да тражи службу, плати 2 дин., кад нађе службу 4 дин., а тако исто и о.нај који тражи млађега опет нлати 4 дин. Тако биро за сваки посао набавке (Службе и млађега наплати 12 дин. Приеатн« бирои морају да буду окупи, и с тога нису добри за налажење рада радницима. Али, они поглавито нису добри и с тога, што .могу да чине влоупотребе на штету радника. Кад је тако — а очигледно је за свакога да је тако — приватним лицима треба забранити да установљују посредништва занабавку рада и радника. Међутим, предл1аг Закона о радњама допуштао је и еснафима, организацијама послодавачким да у својим рукама држе посредништво ва набавку рада и радника, а да на тај начин сиатематски врше злоупотребу над радницима. Имајући и иначе, по свом економском положају, надмоћност над радницима, послодавци доби.јају јо 1 ш једно силовито оружје,—коме ће се радници који су без посла, пријављивати за рад. Послодавци ће тада увектачно сазнаватистварне пијаце рада, знаће колико има беспослених радника у Београду и онда ће, мористећи се тим обавештењем, употребити своју надмоћно 'Ст да међу радиицима развију што јачу конкуранцију и да их по што јевтинију надницу добијају. Дати нослодавцима гровно (Оружје у руке, којим ће се они према раДницима служити, значи то исто, као везаног човека предати каквоме јачем дивљаку да га туче. Одобригаи 0'ву одредбу у овоме законскоме предлогу, било би право дивљаштво.. У последње време отпочињу у неким земљама општине организовати посредништва, тако зване Берзе Рада. У том погледу у Енглеској се пошло оДмах с првог корака приближно правилним путем. Тако су нашли да Берза Рада треба да буде општинска, али ипак аутономна, самостална уотанова, која ће у себи цвнтрализовати понуду и тражњу рада; па их општине на том основу и заени-

Плимута, Ливерпула, Главгоа и многе друге имају већ од неколимо година своје, општинске Берзе Рада. Оне су учиниле својим грађанима — радницима велике услуге: сузбиле су конкуренцију између радника и радника, отклониле су појединачну погодбу и утицале на повишавање надница и поправку услова рада. Интересантно је, да су Берзе Рада у знатној мери и беспослицу смањивале, и то баш онда, кад је она највећма беснила. Али, незподно је да Берза Рада буде у општинским рукама ма какву јој аутовомију општина дала. Берза Рада има једну једину функцију: да продаје радну снагу. Продаја радне 1сна:ге треба да буде, сасвим прир '0 |дно, у рукама самих радника. Данас тај посао, доиекле отправљају раднички синдикати; али то је за поједине 'синдикате тешко, често и немогуће. Стога је потребно основати у Београду нарочиту Берзу Рада, нарочиту радничку институцију. Законом (треба дати право синдикалним савезима да оснују заједничку Берву Рада, којом би синдикални савези преко својих изасланика аутономно руковали. 5) ШКОЛЕ. Радници с већом и темељнијом техничком спремом увек ће пре наћи посла и увек ће имати колико толмко већу надницу. Осим у добу великих криза, кад радници у- масама остану без рада, иначе технички спремни радници мање трпе беснослицу, или и ако је трпе, она за њих краће траје, него за остале, који с техничком спремом стоје лабаво или је кикако и немају. Сем тога и у добу највећих криза, каоиу добу полета, технички спремни радници увек имају надницу изнад минимума. Индустрија и радимост траже у извесној мери јачу опособностистога је потреба радничких школа очигледна. И сами радници желе те школе, кроз које би пролазио раднички подмладак у којима би се спремалн учевици. Од наставе треба да има камве користи; ради тога се школе и установљавају. А школе које би имале часове у вече, недељом и празником, не би доноеиле никакве користи, само би ученика још више саламале. Ради бољег усавршавања ученика треба установити у БеогРаду школе, у којима ће се, с погледом на њихову практичну примену 1предавати знања која имају непосредне везе са занатством, трговином и индустријом, али те школе треба овако уредити: 1. Да се чаеови не држе недељом и празником. Ти дани треба да послуже за одмор,